Babel Abantenten
1Ɛberɛ bi, na nnipa a wɔwɔ asase so nyinaa ka kasa korɔ. 2Saa nnipa yi tu baa apueeɛ fam no, wɔbɛtoo asase tamaa wɔ Babilonia asase so, na wɔtenaa hɔ.
3Wɔdwennwenee ho sɛ, “Momma yɛntwa ntayaa na yɛnto mma ɛmmen yie.” Wɔde ntayaa no sii aboɔ anan na wɔde ama hyehyɛɛ ntam. 4Afei, wɔdwennwenee ho bio sɛ, “Momma yɛnkyekyere kuro kɛseɛ, na yɛnsi abantenten a ne sorɔnsorɔmmea duru sorosoro wɔ kuro no mu, na yɛnnye edin, na yɛanhwete wɔ asase so.”
5Awurade siane firii soro baa fam, bɛhunuu kuro kɛseɛ a wɔrekyekyere no ne abantenten a wɔresi no. 6Afei, Awurade kaa sɛ, “Sɛ nnipa korɔ a wɔka kasa baako afiti aseɛ redi saa dwuma yi a, ɛnneɛ biribiara a wɔbɔ wɔn tirim sɛ wɔbɛyɛ no renyɛ wɔn den. 7Mommra na yɛnkɔ asase so, na yɛnkɔtoto wɔn kasa, na obiara nya ne kasa, sɛdeɛ obiara nte ne yɔnko kasa.”
8Ɛnam yei so maa Awurade hwetee nnipa no nyinaa mu, ma wɔpetee asase so nyinaa, ma wɔgyaee kuro kɛseɛ no kyekyere. 9Ɛno enti na wɔfrɛɛ kuro kɛseɛ no Babel,11.9 Edin Babel no kyerɛ basabasa wɔ Hebri kasa mu. ɛfiri sɛ, ɛhɔ na Awurade totoo kasa baako a na wɔka wɔ ewiase nyinaa saa ɛberɛ no, maa wɔn kasa hodoɔ. Ɛfiri hɔ na Awurade hwetee nnipa no nyinaa mu, ma wɔpetee asase so nyinaa.
Sem Awoɔ Ntoatoasoɔ
10Yei ne Sem asefoɔ ho asɛm.
Nsuyire no akyiri, mfeɛ mmienu no a na Sem adi mfeɛ ɔha no, ɔwoo Arfaksad. 11Sem woo Arfaksad akyiri no, ɔtenaa ase mfeɛ aha enum, wowoo mmammarima ne mmammaa bi nso kaa ho.
12Arfaksad nso dii mfeɛ aduasa enum no, ɔwoo Sela. 13Arfaksad woo Sela no, akyire yi, ɔtenaa ase mfeɛ ahanan ne mmiɛnsa, wowoo mmammarima ne mmammaa bi nso kaa ho.
14Sela dii mfeɛ aduasa no, ɔwoo Eber. 15Sela woo Eber no, akyire yi, ɔtenaa ase mfeɛ ahanan ne mmiɛnsa, wowoo mmammarima ne mmammaa bi nso kaa ho.
16Eber dii mfeɛ aduasa ɛnan no, ɔwoo Peleg. 17Eber woo Peleg no, akyire yi, ɔtenaa ase mfeɛ ahanan ne aduasa, wowoo mmammarima ne mmammaa bi nso kaa ho.
18Peleg dii mfeɛ aduasa no, ɔwoo Reu. 19Peleg woo Reu no, akyire yi, ɔtenaa ase mfeɛ ahanu ne nkron, wowoo mmammarima ne mmammaa bi nso kaa ho.
20Reu dii mfeɛ aduasa mmienu no, ɔwoo Serug. 21Reu woo Serug no, akyire yi, ɔtenaa ase mfeɛ ahanu ne nson, wowoo mmammarima ne mmammaa bi nso kaa ho.
22Serug dii mfeɛ aduasa no, ɔwoo Nahor. 23Serug woo Nahor no, akyire yi, ɔtenaa ase mfeɛ ahanu wowoo mmammarima ne mmammaa bi nso kaa ho.
24Nahor dii mfeɛ aduonu nkron no, ɔwoo Tera. 25Nahor woo Tera no, akyire yi, ɔtenaa ase mfeɛ ɔha ne dunkron, wowoo mmammarima ne mmammaa bi nso kaa ho.
26Tera dii mfeɛ aduɔson no, ɔwoo Abram, Nahor ne Haran.
Tera Asefoɔ
27Yei ne Tera asefoɔ ho asɛm.
Tera woo Abram, Nahor ne Haran. Na Haran woo Lot. 28Ɛberɛ a Haran agya Tera te ase no, Haran wuu baabi a wɔwoo no a wɔfrɛ hɔ Ur a, ɛwɔ Kaldea asase so no. 29Abram ne Nahor warewareeɛ. Na Abram yere din de Sarai, na Nahor nso yere din de Milka a, na ɔyɛ Haran babaa. Saa Haran yi na ɔwowoo Milka ne Iska. 30Na Sarai yɛ obonini; na ɔnni ba.
31Tera faa ne babarima Abram ne ne nana Lot, a ɔyɛ Haran babarima ne nʼase baa Sarai, a na ɔyɛ ne babarima Abram yere no, ne wɔn nyinaa siim firii Ur a ɛwɔ Kaldea asase so sɛ, wɔrekɔ Kanaan asase so. Na wɔduruu Haran no, wɔtenaa hɔ.
32Tera dii mfeɛ ahanu ne enum, na ɔwuu wɔ Haran.
Вавилонска кула
1У оно време је сва земља имала исти језик и исте речи. 2Но, селећи се на исток11,2 Или: са истока., људи наиђу на долину у земљи Сенар11,2 То јест у Вавилон., и ту се настане. 3Тада рекоше један другоме: „Хајде да правимо опеке и да их ваљано испечемо!“ Опеке су им биле уместо камена, а смола им је служила уместо малтера. 4Затим рекоше: „Хајде да саградимо себи град и кулу с врхом до небеса. Стецимо тиме себи углед11,4 Дословно: име., да се не бисмо расејали по земљи.“
5Тада је Господ сишао да види град и кулу што су људи градили. 6Господ рече: „Пошто су они један народ и сви имају исти језик, онда је ово тек почетак њиховог деловања. Зато им сад ништа неће бити неоствариво што год да науме. 7Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да не разумеју шта говоре један другоме!“ 8Тако их је Господ одатле расуо по целој земљи, те су престали да граде град. 9Зато му је име Вавилон11,9 Вавилон – збрка потиче од глагола побркати, измешати., јер је тамо Господ побркао језик целој земљи, и одатле расуо људе по целој земљи.
Родослов од Сима до Аврама
10Ово је Симов родослов:
Две године после потопа, кад је Симу било стотину година, родио му се Арфаксад. 11Након што му се родио Арфаксад, Сим је живео још пет стотина година, те му се родило још синова и ћерки.
12Кад је Арфаксаду било тридесет пет година, родио му се Сала. 13Након Салиног рођења, Арфаксад је живео још четири стотине три године, те му се родило још синова и ћерки.
14Сали је било тридесет година кад му се родио Евер. 15После Еверовог рођења, Сала је живео још четири стотине три године, те му се родило још синова и ћерки.
16Кад су Еверу биле тридесет четири године, родио му се Фалек. 17Након Фалековог рођења, Евер је живео још четири стотине тридесет година, те му се родило још синова и ћерки.
18Кад је Фалеку било тридесет година, родио му се Рагав. 19После Рагавовог рођења, Фалек је живео још две стотина девет година, те му се родило још синова и ћерки.
20Кад су Рагаву биле тридесет две године, родио му се Серух. 21После Серуховог рођења, Рагав је живео још две стотине седам година, те му се родило још синова и ћерки.
22Кад је Серуху било тридесет година, родио му се Нахор. 23Након Нахоровог рођења, Серух је живео још две стотине година, те му се родило још синова и ћерки.
24Кад је Нахору било двадесет девет година, родио му се Тара. 25Након Тариног рођења, Нахор је живео још стотину и деветнаест година, те му се родило још синова и ћерки.
26Кад је Тари било седамдесет година, родили су му се Аврам, Нахор и Аран.
Тарин родослов
27Ово је Тарин родослов:
Тари су се родили Аврам, Нахор и Аран. Арану се родио Лот. 28Аран је умро пре свога оца Таре у свом родном крају у Уру Халдејском. 29Аврам и Нахор су се оженили. Аврамовој жени је било име Сараја, а Нахоровој Мелха; ова је била ћерка Арана, који је такође био отац Јеске. 30Међутим, Сараја је била нероткиња, није имала деце.
31Тара поведе свога сина Аврама, свога унука Лота, Арановог сина, своју снаху Сарају, жену свога сина Аврама, па се с њима запути из Ура Халдејскога у Ханан. Тако дођу до Харана и тамо се настане.
32Тара је живео две стотине пет година. Умро је у Харану.
