Nagrebelde ang mga Israelinhon
1Niadtong gabhiona naninggit ug naniyabaw ang tibuok katilingban. 2Nagbagulbol sila ngadto kang Moises ug kang Aaron. Miingon sila, “Maayo pag nangamatay na lang kita didto sa Ehipto o kaha dinhi sa kamingawan! 3Nganong dad-on pa man kita sa Ginoo niana nga yuta—aron lang ba mangamatay kita sa gira ug pangbihagon ang atong mga asawa ug mga anak? Maayo pa sigurog mamalik na lang kita sa Ehipto.” 4Ug nagaingnanay sila sa usag usa, “Maayo pag magpili kitag pangulo ug mamalik sa Ehipto.”
5Unya si Moises ug Aaron miyukbo atubangan sa tibuok katilingban sa Israel nga nagtigom didto. 6Ug gigisi ni Josue nga anak ni Nun ug ni Caleb nga anak ni Jefune ang ilang mga bisti tungod sa kasubo. Kini silang duha miuban sa pagpangispiya sa yuta. 7Miingon sila sa tibuok katilingban, “Maayo kaayo ang yuta nga among giadtoan. 8Kon nalipay ang Ginoo kanato, dad-on niya kita niana nga yuta—ang maayo ug mabungahon nga yuta,14:8 maayo… yuta: sa Hebreo, yuta nga nagaagas ang gatas ug dugos. ug ihatag niya kini kanato. 9Ayaw lang kamo pagsupak sa Ginoo. Ug ayaw kamo kahadlok sa mga tawo didto kay mapildi gayod nato sila. Walay motabang kanila, apan anaa ang Ginoo nga motabang kanato. Busa ayaw kamo kahadlok kanila.”
10Batohon na unta sila sa tibuok katilingban, apan kalit lang nga nagpakita ang gamhanang presensya sa Ginoo ibabaw sa Tolda nga Tagboanan. 11Miingon ang Ginoo kang Moises, “Hangtod kanus-a ba ako isalikway niining mga tawhana? Hangtod kanus-a sila magdumili sa pagtuo kanako luyo sa tanang mga milagro nga gihimo ko taliwala kanila? 12Padad-an ko silag katalagman ug laglagon ko sila. Apan ikaw himuon kong usa ka nasod nga mas gamhanan ug lig-on kaysa kanila.” 13Miingon si Moises sa Ginoo, “Unsa na lay ikasulti sa mga Ehiptohanon kon mabalitaan nila kini? Dili ba nahibaloan man nila nga gikuha mo ang mga Israelinhon kanila pinaagi sa imong gahom. 14Kon laglagon mo ang imong katawhan, isugilon nila kini sa mga lumulupyo sa Canaan. Kini nga mga Canaanhon nakadungog na nga ikaw, Ginoo, nagauban sa mga Israelinhon ug nagpakita kanila pinaagi sa panganod nga nagagiya kanila. Gipangunahan mo sila kon adlaw pinaagi sa panganod nga daw haligi, ug kon gabii pinaagi sa kalayo nga daw haligi. 15Karon, kon hutdon mog pamatay kini nga katawhan, ang mga nasod nga nakadungog sa imong kabantog moingon, 16‘Wala makahimo ang Ginoo sa pagdala sa mga Israelinhon ngadto sa yuta nga iyang gisaad kanila, busa gipamatay na lang niya sila didto sa kamingawan.’
17“Busa karon, nagaampo ako kanimo, Ginoo, hinaut unta nga ipakita mo ang imong gahom sumala sa imong giingon, 18‘Ang Ginoo mahigugmaon ug dili daling masuko, ug mapinasayloon sa mga sala sa tawo. Apan ginasilotan niya ang mga nakasala, hangtod sa ikatulo ug ikaupat nga henerasyon.’ 19Sumala sa imong dakong gugma, nagahangyo ako nga pasayloon mo ang sala niini nga katawhan, sama sa pagpasaylo mo kanila gikan sa paggawas nila sa Ehipto hangtod karon.”
20Mitubag ang Ginoo, “Gipasaylo ko sila sumala sa imong gihangyo. 21Apan nagasaad ako, ang buhing Ginoo, nga samtang napuno ang tibuok kalibotan sa akong gamhanan nga presensya, 22-23walay bisan usa kanila nga makasulod sa yuta nga gisaad ko sa ilang mga katigulangan. Kay bisan nakita nila ang akong gamhanang presensya ug ang mga milagro nga gipangbuhat ko sa Ehipto ug sa kamingawan, kanunay gihapon nila akong ginasulayan ug wala sila nagatuman kanako. Busa ang mga nagasalikway kanako dili gayod makasulod niana nga yuta. 24Apan tungod kay si Caleb nga akong alagad lahig panglantaw ug kinasingkasing nga nagatuman kanako, pasudlon ko siya sa yuta nga iyang giadtoan, ug ang iyang mga kaliwat makapuyo usab niana nga yuta. 25Tungod kay anaa ang mga Canaanhon ug mga Amalekanhon magpuyo taliwala sa mga bukid, pamalik kamo ugma sa kamingawan, ngadto sa dalan paingon sa Pulang Dagat.”
26Miingon ang Ginoo kang Moises ug kang Aaron, 27“Hangtod kanus-a ba ang pagbagulbol niining daotang katawhan batok kanako? Nadungog ko ang mga bagulbol niining mga bagulbolan nga mga Israelinhon. 28Busa isulti kini kanila: ‘Nagasaad ako, ang buhi nga Ginoo, nga himuon ko diha kaninyo ang inyong gipangayo. 29-30Mangamatay kamo dinhi sa kamingawan, tungod kay nagbagulbol kamo kanako. Walay bisan usa kaninyong mga nagaedad ug 20 ka tuig pataas nga naapil sa pag-ihap nga makasulod sa yuta nga gipanumpa ko nga ihatag kaninyo, gawas lang kang Caleb nga anak ni Jefune ug kang Josue nga anak ni Nun. 31Bahin sa inyong mga kabataan nga giingon ninyong pagabihagon, dad-on ko sila sa yuta nga inyong gisalikway ug sila ang makapahimulos niini. 32Apan kamo mangamatay dinhi sa kamingawan. 33Ang inyong mga kabataan mahisama sa mga tigbantay ug karnero nga magtuyok-tuyok dinhi sa kamingawan sulod sa 40 ka tuig ug mag-antos sila tungod sa inyong pagluib kanako, hangtod nga mangamatay kamong tanan dinhi sa kamingawan. 34Ang mga tawong nangispiya sa yuta nagpabilin didto sulod sa 40 ka adlaw, busa sulod sa 40 ka tuig—usa ka tuig sa matag adlaw nga nagpabilin sila didto—mag-antos kamo tungod sa inyong mga sala, aron masayran ninyo kon unsa ako masuko kaninyo. 35Ako, ang Ginoo, ang nagaingon niini ug buhaton ko gayod kining mga butanga diha niining daotang katilingban nga naghiusa sa pagsupak kanako. Mangamatay silang tanan dinhi sa kamingawan!’ ”
36-37Ang mga tawo nga gisugo ni Moises sa pagpangispiya nga mihatag ug dili maayo nga balita bahin sa yuta nga maoy hinungdan sa pagbagulbol sa mga Israelinhon, nangamatay sa sakit diha sa presensya sa Ginoo. 38Sa 12 nga nangispiya, si Josue nga anak ni Nun ug si Caleb nga anak ni Jefune lang ang wala mamatay.
39Sa dihang gisulti kini ni Moises sa tanang Israelinhon, nasubo gayod sila. 40Ug pagkasunod nga adlaw, sayo silang namangon aron pagtungas sa kabukiran sa Canaan. Miingon sila, “Nakaamgo kami nga nakasala kami, ug karon andam na kami sa pag-adto sa dapit nga gisaad sa Ginoo.”
41Apan miingon si Moises, “Nganong gilapas ninyo ang mando sa Ginoo? Dili gayod kamo magmalampuson! 42Ayaw kamo paglakaw kay ang Ginoo wala magauban kaninyo. Mapildi lang kamo sa inyong mga kaaway. 43Sa higayon nga makiggira kamo sa mga Canaanhon ug sa mga Amalekanhon, mangamatay kamo. Dili mouban kaninyo ang Ginoo tungod sa pagsalikway ninyo kaniya.”
44Apan nangadto gihapon sila sa kabukiran sa Canaan bisan wala mouban kanila si Moises ug ang sudlanan sa Kasabotan. 45Unya gisulong sila sa mga Amalekanhon ug sa mga Canaanhon nga nagpuyo niadtong kabukiran, ug napildi sila, ug gigukod pa sila kutob sa Horma.
Народ се буни
1На то се сва заједница узбунила и ударила у вику; и народ је плакао оне ноћи. 2Сви су Израиљци гунђали против Мојсија и Арона; сва им је заједница говорила: „Е, да смо само помрли у Египту, или у пустињи! 3Зашто нас Господ води у ову земљу? Да погинемо од мача, а наше жене и деца да постану робље? Није ли боље за нас да се вратимо у Египат?“ 4Тада рекоше један другом: „Хајде да поставимо вођу и вратимо се у Египат!“
5Мојсије и Арон падоше ничице пред свом израиљском заједницом. 6Тада су Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били међу онима што су уходили земљу, раздерали своју одећу 7и рекли свој израиљској заједници: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо изванредно је лепа земља! 8Ако будемо угодни Господу, он ће нас увести у ову земљу и дати нам је. То је земља у којој теку мед и млеко. 9Само се не буните против Господа. Не бојте се народа земље, јер су за нас као залогај хлеба; њих нема ко да заштити, а с нама је Господ. Не бојте се!“
10Међутим, сва је заједница претила да ће их каменовати. Тада се слава Господња указала свим Израиљцима код Шатора од састанка. 11Господ рече Мојсију: „Докле ће ме презирати овај народ? Докле ће одбијати да ми верују упркос свих знакова које сам учинио међу њима? 12Ударићу их помором и затрти их, а од тебе ћу учинити народ већи и моћнији од њих.“
13Али Мојсије рече Господу: „Кад то чују Египћани између којих си извео овај народ својом силом, 14они ће то рећи становницима ове земље. А они су чули да си ти, Господе, усред овога народа; да им се ти, Господе, указујеш лицем у лице, и да твој облак стоји над њима; да идеш пред њима, дању у стубу од облака, а ноћу у стубу од огња. 15Ако побијеш овај народ до последњег, онда ће народи, који су чули за твоје име, рећи: 16’Господ није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је зато побио у пустињи.’
17А сад, Господе, нека се покаже твоја сила, као што си обећао, рекавши: 18’Господ је спор на срџбу, богат милошћу, опрашта кривицу и преступ, али кривца не оставља некажњена, него кажњава неправду отаца на њиховој деци и унуцима све до трећег и четвртог колена.’ 19Опрости кривицу овом народу по великој твојој милости, као што си му опраштао од Египта па до сада.“
20Господ рече: „Опраштам по твојој речи. 21Али, тако ми живота, и тако слава Господња испунила сву земљу, 22ни један од људи који су видели моју славу и знакове које сам учинио у Египту и у пустињи, а који су ме искушавали десет пута и били непослушни моме гласу, 23неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим оцима. Ни један од тих што су ме презрели неће је видети. 24А свога слугу Халева – зато што је другачијег духа и зато што се потпуно поуздао у мене – њега ћу одвести у земљу у коју је отишао, и његови ће је потомци добити у посед. 25Пошто Амаличани и Хананци живе у долини, сутра се вратите и идите у пустињу према Црвеном мору.“
26Затим Господ рече Мојсију и Арону: 27„Докле ће ова опака заједница да гунђа против мене? Чуо сам приговоре Израиљаца, који гунђају против мене. 28Реци им: ’Тако ми мога живота – говори Господ – учинићу вам оно што сте ми рекли на моје уши. 29Ваша ће мртва тела попадати по овој пустињи, сви ви који сте уведени у разне пописе, од двадесет година па навише, ви који сте гунђали против мене; 30ни један од вас неће ући у земљу за коју сам се уз подигнуту руку заклео да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиновог. 31Ипак, вашу децу, за коју сте рекли да ће постати робље, њих ћу увести да упознају земљу коју сте ви презрели. 32А ваша мртва тела ће попадати по овој пустињи. 33Ваша деца ће бити пастири у пустињи четрдесет година и испаштати због вашег неверства, док ваша тела до последњег не пропадају мртва у пустињи. 34Испаштаћете своје кривице четрдесет година, према броју дана – четрдесет дана током којих сте извиђали земљу, за сваки дан по годину. Тако ћете знати шта значи противити ми се.’ 35То сам ја, Господ, рекао, и ја ћу то јамачно учинити свој овој опакој заједници која се уротила против мене. У овој пустињи ће скончати; ту ће помрети.
36А људи које је Мојсије послао да извиде земљу, и који су се вратили и изазвали сву заједницу да гунђа против њега доневши неповољан извештај о земљи, 37исти ти људи који су донели неповољан извештај о земљи, помрли су од пошасти пред Господом. 38Од тих људи који су ишли да извиде земљу, преживели су само Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин.“
39Кад је Мојсије изговорио ове речи свем израиљском народу, народ се веома ожалостио. 40Али у рано јутро они устану и почну да се пењу на врх горја, говорећи: „Згрешили смо, али ево, идемо на место о коме је Господ говорио.“ 41Мојсије им рече: „Зашто преступате заповест Господњу? То неће успети. 42Не пењите се, јер Господ није међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља! 43Наиме, испред вас су Амаличани и Хананци, па ћете изгинути од мача. Одвратили сте се од Господа, и зато Господ неће бити с вама.“
44Али они пркосно наставише да се пењу на врх горја, иако ни Мојсије, ни Ковчег Господњег савеза, нису пошли из табора. 45Тада су сишли Амаличани и Хананци који су живели у горју, и потукли их, гонећи их све до Орме.
