Ang Pulong Sa Dios

Genesis 1:1-31

Ang Pagmugna

1Sa sinugdan gimugna sa Dios ang kalangitan ug ang kalibotan. 2Ang kalibotan kaniadto wala pay porma ug hawan pa. Nalukop kini sa tubig ug gitabonan sa kangitngit. Ug ang Espiritu sa Dios1:2 Espiritu sa Dios: o, gahom sa Dios; o, hangin nga gikan sa Dios; o, makusog nga hangin. nagalihok diha ibabaw sa katubigan.

3Unya miingon ang Dios, “Mohayag!” Ug diha-diha mihayag. 4Nakita sa Dios nga maayo ang kahayag. Unya gibulag niya ang kahayag ug ang kangitngit. 5Gitawag niyag “adlaw” ang kahayag ug ang kangitngit gitawag niyag “gabii.” Miabot ang kagabhion, ug unya ang kabuntagon. Mao kadto ang unang adlaw.

6Unya miingon ang Dios, “Motungha ang wanang1:6 wanang: Sa uban nga Binisaya, ali. aron nga mabahin ang tubig.” 7Ug gihimo sa Dios ang wanang nga nagabulag sa tubig sa ibabaw ug sa tubig sa ubos. 8Kini nga wanang gitawag sa Dios nga “kawanangan.” Miabot ang kagabhion, ug unya ang kabuntagon. Mao kadto ang ikaduhang adlaw.

9Unya miingon ang Dios, “Matingob sa usa ka dapit ang tubig ubos sa kawanangan aron motungha ang malang dapit.” Ug natuman kini. 10Gitawag niyag “yuta” ang malang dapit ug “dagat” ang natingob nga tubig. Ug nakita sa Dios nga maayo kini. 11Unya miingon ang Dios, “Manurok sa yuta ang nagakalain-laing mga tanom—mga tanom nga may mga liso ug mga kahoy nga mamunga ug prutas nga may liso sumala sa ilang matang.” Ug nahitabo kini. 12Nanubo sa yuta ang nagakalain-laing matang sa tanom, ug nakita sa Dios nga maayo kini. 13Miabot ang kagabhion, ug unya ang kabuntagon. Mao kadto ang ikatulong adlaw.

14Unya miingon ang Dios, “Motungha sa kalangitan ang mga butang nga may kahayag aron sa pagbulag sa adlaw ug sa gabii, ug mahimong ilhanan sa pagsugod sa mga panahon, mga adlaw, ug mga tuig. 15Modan-ag sila sa kalangitan sa paghatag ug kahayag sa kalibotan.” Ug natuman kini. 16Nahimo ang duha ka dagkong mga butang nga may kahayag: ang mas dako mao ang adlaw nga mohatag ug kahayag kon adlaw, ug ang gamay mao ang bulan nga mohatag ug kahayag kon gabii. Nahimo usab ang mga bitoon. 17-18Gipahimutang sa Dios kini nga mga butang sa kalangitan sa paghatag ug kahayag sa kalibotan kon adlaw ug gabii, ug aron sa pagbulag sa kahayag ug sa kangitngit. Ug nakita sa Dios nga maayo kini. 19Miabot ang kagabhion, ug unya ang kabuntagon. Mao kadto ang ikaupat nga adlaw.

20Unya miingon ang Dios, “Mapuno sa nagakalain-laing mga mananap ang katubigan, ug manglupad sa kahanginan ang nagakalain-laing mga mananap.1:20 nagakalain-laing mga mananap: Ang Hebreo niini nagakahulogan ug mananap nga nagalupad sama sa mga langgam ug mga insekto.21Busa gihimo sa Dios ang dagkong mga mananap sa tubig, ug ang tanang matang sa mga mananap nga nagapuyo sa tubig, apil ang tanang matang sa mga mananap nga nagalupad. Ug nakita sa Dios nga maayo kini. 22Unya gipanalanginan niya kining tanan nga nagaingon, “Sanay kamo ug pagdaghan, kamong mga mananap sa tubig ug mga mananap nga nagalupad.” 23Miabot ang kagabhion, ug unya ang kabuntagon. Mao kadto ang ikalimang adlaw.

24Unya miingon ang Dios, “Motungha ang nagakalain-laing mga mananap diha sa yuta: ang mga hayop nga ihalas ug dili ihalas, ug mga hayop nga nagakamang.1:24 mga hayop nga nagakamang: o, mga gagmayng hayop nga nagakamang.” Ug natuman kini. 25Gibuhat sa Dios kini nga mga mananap, ug nakita niya nga maayo kini.

26Unya miingon ang Dios, “Magbuhat kita ug tawo nga sama kanato. Gamhan nila ang tanang matang sa mga mananap: ang nagapuyo sa tubig, ang nagalupad, ang nagalakaw, ug ang nagakamang.” 27Busa gimugna sa Dios ang tawo, lalaki ug babaye, nga sama kaniya. 28Ug gipanalanginan niya sila nga nagaingon, “Panganak kamo ug daghan aron malukop sa inyong kaliwatan ang kalibotan. Dumalaha ninyo kini ug kamo ang magmando sa tanang matang sa mananap.” 29Unya miingon ang Dios, “Gihatag ko kaninyo ang tanang mga tanom nga adunay liso ug tanang bunga sa mga kahoy ingon nga inyong pagkaon. 30Ug gihatag ko usab sa tanang mga mananap ang tanang lunhawng tanom ingon nga ilang pagkaon.” Ug natuman kini. 31Gitan-aw sa Dios ang tanan niyang gibuhat ug nakita niya nga maayo gayod kini. Miabot ang kagabhion, ug unya ang kabuntagon. Mao kadto ang ikaunom nga adlaw.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 1:1-31

Почетак

1У почетку створи Бог небо и земљу. 2Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама.

3Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. 4Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. 5Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро – дан први.

6Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ 7Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. 8Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро – дан други.

9Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. 10Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро.

11Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. 12Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. 13Прође вече, свану јутро – дан трећи.

14Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, 15те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. 16Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. 17Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, 18да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. 19Прође вече, свану јутро – дан четврти.

20Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ 21Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. 22Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ 23Прође вече, свану јутро – дан пети.

24Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. 25Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро.

26Затим рече Бог: „Начинимо човека1,26 Именица Адам на изворном језику значи човек, али је и лично име првог људског бића, тј. мушкарца, пошто је жена касније из њега створена. по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“

27Тако створи Бог човека по свом лику,

по Божијем лику га створи,

створи их – мушко и женско.

28И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“

29Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље1,29 Дословно: биље што у себи носи своје семе. Израз се највероватније односи на житарице., и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. 30А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота – дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило.

31Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро – дан шести.