Ang Sambingay bahin sa Kombira
(Luc. 14:15-24)
1Nagtudlo pag-usab si Jesus kanila pinaagi sa sambingay. 2Miingon siya, “Ang paghari sa Dios sama sa nahitabo sa usa ka hari nga nagaandam ug kombira alang sa kasal sa iyang anak nga lalaki. 3Gisugo niya ang iyang mga sulugoon nga tawgon na ang mga dinapit. Apan mibalibad sila. 4Gisugo niya pag-usab ang uban pa nga mga sulugoon. Miingon siya, ‘Ingna ninyo ang mga dinapit nga naihaw na ang akong mga baka ug ang uban nga mga mananap nga akong gipatambok ug naandam na ang pagkaon. Busa paanhia na sila.’ 5Apan ang mga dinapit wala magtagad. Ang usa miadto sa iyang uma, ug ang usa sa iyang negosyo. 6Ang uban, gidakop nila ang mga sinugo sa hari, gipasipad-an nila ug gipatay. 7Busa nasuko pag-ayo ang hari. Gisugo niya ang iyang mga sundalo nga pamatyon usab ang nagpatay sa iyang mga sulugoon ug sunogon ang ilang lungsod. 8Unya gitawag niya ang iyang mga sulugoon ug miingon, ‘Ang kombira sa kasal sa akong anak andam na, apan ang mga dinapit dili takos nga motambong. 9Busa adto na lang kamo sa kadalanan nga naay daghang mangagi ug dapita ninyo ang tanan nga inyong matagboan.’ 10Nanglakaw ang mga sulugoon ug nangadto sa kadalanan, ug ang tanan nga ilang natagboan, maayo man o daotan, gipangdapit nila. Ug napuno sa mga dinapit ang hawanan sa kombira.
11“Unya misulod ang hari kay gusto niya nga mahimamat ang iyang mga bisita. Didto may nakita siya nga usa ka tawo nga wala magsul-ob ug bisti nga alang sa kombira. 12Busa miingon ang hari kaniya, ‘Higala, nganong nakasulod ka dinhi nga wala magsul-ob ug bisti nga alang sa kombira?’ Apan ang tawo wala gayod motingog kay wala siyay ikatubag. 13Unya miingon ang hari sa iyang mga sulugoon, ‘Gaposa ninyo ang iyang mga kamot ug tiil ug ilabay sa gawas didto sa kangitngitan. Didto maghilak siya ug magkagot ang iyang ngipon.’ ” 14Unya miingon si Jesus, “Daghan ang giimbitar sa Dios sa iyang gingharian, apan diotay ra ang gipili nga makasulod.”
Ang Pangutana bahin sa Pagbayad ug Buhis
(Mar. 12:13-17; Luc. 20:20-26)
15Mibiya ang mga Pariseo ug nagplano sila kon unsaon nila pagdakop si Jesus pinaagi sa iyang gipanulti. 16Unya gisugo nila ang uban sa ilang mga tinun-an ug ang pipila ka tawo ni Herodes. Nangutana sila kang Jesus, “Magtutudlo, nasayod kami nga tinuod ang imong gipanulti. Gitudlo mo sa mga tawo ang kamatuoran bahin sa kabubut-on sa Dios. Ug wala ka magpauyon-uyon sa mga tawo bisan kinsa pa sila. 17Alang kanimo, husto ba nga kita nga mga Judio mobayad ug buhis sa Emperador sa Roma o dili?” 18Apan nahibaloan ni Jesus ang ilang daotang tuyo, busa miingon siya kanila, “Mga tigpakaaron-ingnon! Ngano bang buot man ninyo akong bitikon pinaagi niana nga pangutana? 19Pakit-a ninyo ako ug kuwarta nga gigamit sa pagbayad ug buhis.” Ug gidala nila kini kaniya. 20Miingon si Jesus kanila, “Kang kinsa ba kining hitsura ug ngalan?” 21Mitubag sila, “Iya sa Emperador.” Busa miingon si Jesus kanila, “Kon mao kana, ihatag ninyo sa Emperador ang iya sa Emperador, ug sa Dios ang iya sa Dios.” 22Sa pagkadungog nila sa tubag ni Jesus natingala gayod sila. Busa gibiyaan na lang nila siya.
Ang Pangutana bahin sa Pagkabanhaw
(Mar. 12:18-27; Luc. 20:27-40)
23Niadtong adlawa, may mga Saduseo nga miduol kang Jesus. Kining mga tawhana wala nagatuo nga may pagkabanhaw. Nangutana sila, 24“Magtutudlo, miingon si Moises nga kon mamatay ang lalaki ug wala silay anak sa iyang asawa, kinahanglan nga ang iyang igsoong lalaki makigminyo sa nabalo aron makaanak siya alang sa iyang igsoon nga namatay.22:24 Tan-awa usab ang Deu. 25:5. 25Unya, dinhi kaniadto may pito ka managsoon nga lalaki. Ang kamagulangan naminyo, ug namatay nga walay anak. Busa ang balo giminyoan sa sunod nga igsoon. 26Kini siya namatay usab ug wala gihapon silay anak. Busa giminyoan na usab sa ikatulo nga igsoon ug mao usab gihapon ang nahitabo kaniya ug sa tanan nga managsoon hangtod sa ikapito. 27Sa kataposan ang babaye namatay usab. 28Karon, kon moabot na ang pagkabanhaw, kang kinsa man siyang asawa, kay silang tanan naminyo man kaniya?”
29Miingon si Jesus kanila, “Sayop gayod kamo, kay wala kamo makasabot sa Kasulatan ug sa gahom sa Dios. 30Sa adlaw sa pagkabanhaw, ang mga tawo dili na magminyoay tungod kay sama na sila sa mga anghel sa langit. 31Karon, ang mahitungod sa pagkabanhaw: wala ba ninyo mabasa ang giingon sa Dios kaninyo diha sa iyang pulong nga nagkanayon, 32‘Ako ang Dios ni Abraham, ang Dios ni Isaac, ug ang Dios ni Jacob?’ Ang Dios dili Dios sa mga patay, kondili Dios sa mga buhi.”22:32 Kini nagapamatuod nga ang mga namatay mabanhaw. 33Sa pagkadungog niini sa mga tawo nahibulong kaayo sila sa iyang pagtulon-an.
Ang Labing Mahinungdanon nga Sugo
(Mar. 12:28-34; Luc. 10:25-28)
34Sa pagkadungog sa mga Pariseo nga ang mga Saduseo wala gayoy nahimo kang Jesus, nagtigom sila pag-usab ug miduol kaniya. 35Usa sa mga magtutudlo sa Kasugoan ang nangutana kang Jesus aron sa pagbitik kaniya. 36Miingon siya, “Magtutudlo, unsa ba gayod ang labing mahinungdanon nga sugo diha sa Kasugoan?” 37Mitubag si Jesus kaniya, “ ‘Higugmaa ang Ginoo nga imong Dios sa tibuok mong kasing-kasing, sa tibuok mong kalag, ug sa tibuok mong hunahuna.’22:37 Tan-awa usab ang Deu. 6:5. 38Mao kini ang labing mahinungdanon nga sugo. 39Ug ang ikaduha nga labing mahinungdanon susama sa nahauna, ‘Higugmaa ang imong isigka-tawo sama sa imong paghigugma sa imong kaugalingon.’22:39 Tan-awa usab ang Lev. 19:18. 40Ang tibuok nga Kasugoan ni Moises ug ang mga sinulat sa mga propeta nalangkob niining duha ka sugo.”
Ang Pangutana bahin sa Cristo
(Mar. 12:35-37; Luc. 20:41-44)
41Sa wala pa magbulag-bulag ang mga Pariseo, nangutana si Jesus kanila, 42“Unsay inyong hunahuna mahitungod sa Cristo? Kang kinsa ba siyang kaliwat?” Mitubag sila, “Kang David.” 43Unya miingon si Jesus kanila, “Kon kaliwat siya ni David, nganong si David, pinaagi sa Espiritu Santo, nagtawag man kaniya nga Ginoo? Kay miingon siya,
44‘Miingon ang Ginoo sa akong agalon nga hari,
Lingkod dinhi dapit sa akong tuo
hangtod mapailalom ko kanimo ang imong mga kaaway.’22:44 Tan-awa usab ang Salmo 110:1.
45Kon gitawag siya ni David nga iyang Ginoo, unsaon nga kaliwat lang siya ni David?” 46Wala gayoy nakatubag kang Jesus sa iyang pangutana. Sukad niadto, wala na gayoy nangahas pa sa pagpangutana kaniya.
Прича о свадбеној гозби
1Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: 2„Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. 3Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.
4Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’
5Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. 6Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. 7Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.
8Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. 9Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ 10Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.
11Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. 12Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.
13Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. 14Много је званих, али је мало изабраних.“
Порез цару
15Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. 16Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. 17Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“
18Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? 19Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. 20Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ 21Они одговоре: „Царев22,21 Мисли се на цезара то јест, римског цара..“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ 22Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.
О васкрсу мртвих
23Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема васкрсења, 24и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 25Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату. 26Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога. 27На крају умре и жена. 28Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“
29Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију. 30Јер кад наступи васкрса, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 31А што се тиче васкрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог? 32’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“
33Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем.
Највећа заповест
34Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, 35а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: 36„Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ 37Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ 38Ово је највећа и најважнија заповест. 39Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. 40На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“
Христ – Давидов Син и Господ
41Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: 42„Шта мислите о Христу? Чији је он син?“
Они му одговоре: „Давидов.“
43Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:
44’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге подножје да буду“’?
45Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
46Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.
