Gipadala ni Jesus ang 12 Niya ka Apostoles
(Mat. 10:5-15; Mar. 6:7-13)
1Usa ka adlaw niana gitigom ni Jesus ang 12 niya ka apostoles. Gihatagan niya sila sa gahom ug katungod sa paghingilin sa tanang mga daotang espiritu ug sa pag-ayo sa mga sakit. 2Unya, gisugo niya sila sa pagpangwali mahitungod sa paghari sa Dios ug sa pagpang-ayo sa mga masakiton. 3Giingnan niya sila, “Ayaw kamo pagbalon ug bisan unsa sa inyong pagpanglakaw: bisan sungkod, bag, pagkaon, kuwarta o ilisan. 4Kon padayonon kamo sa usa ka balay, diha kamo pagpuyo hangtod nga mopahawa kamo nianang dapita. 5Apan kon ang mga tawo sa usa ka dapit dili modawat kaninyo, biyai ninyo kanang dapita; ug sa inyong pagpahawa, itaktak ang abog sa inyong tiil isip pasidaan batok kanila.” 6Unya nanglakaw ang iyang mga apostoles ug nangadto sa mga kabaryohan; nagsangyaw sila sa Maayong Balita ug giayo nila ang mga masakiton.
Naglibog si Herodes bahin kang Jesus
(Mat. 14:1-12; Mar. 6:14-29)
7Ang balita mahitungod sa gihimo nila ni Jesus nakaabot kang Herodes nga pangulo sa Galilea. Naglibog gayod si Herodes tungod kay may mga tawo nga nagaingon, “Nabanhaw si Juan nga tigbautismo.” 8Ang uban usab nagaingon, “Siya si Elias nga mibalik karon.” Ug ang uban pa gayod nagaingon, “Usa siya sa mga propeta kaniadto nga nabanhaw.” 9Miingon si Herodes, “Gipapunggotan ko na ug ulo si Juan. Apan kinsa man kaha kining tawhana nga kahibulongan man nga mga sugilanon ang akong nadungog mahitungod kaniya?” Ug nagtinguha gayod si Herodes nga makakita kang Jesus.
Gipakaon ni Jesus ang 5,000 ka mga Tawo
(Mat. 14:13-21; Mar. 6:30-44; Juan 6:1-14)
10Pagbalik sa mga apostoles ni Jesus, gisulti nila kaniya kon unsa ang ilang mga nahimo. Unya gidala sila ni Jesus sa lungsod sa Betsaida. Wala niya gipakuyog ang ubang mga tawo. 11Apan pagkahibalo sa mga tawo nga nakagikan na sila si Jesus, misunod sila. Pag-abot nila didto, giabiabi sila ni Jesus ug gisultihan mahitungod sa paghari sa Dios. Ug giayo usab niya ang mga masakiton.
12Sa dihang hapit na mosalop ang adlaw, miduol kaniya ang iyang 12 ka apostoles ug miingon, “Paadtoa na ang mga tawo sa mga baryo ug sa mga sityo sa palibot aron makapangita sila sa ilang pagkaon ug katulgan, tungod kay ania kita dinhi sa awaaw nga dapit.” 13Apan miingon si Jesus, “Kamo mismo ang mohatag kanila ug pagkaon.” Mitubag sila, “Aduna kitay lima lang gayod ka buok pan ug duha ka isda. Dili kini paigo, gawas kon mopalit kita ug dugang pagkaon alang kanilang tanan.” 14(Ang gidaghanon sa mga lalaki didto mga 5,000.) Busa miingon si Jesus sa iyang mga tinun-an, “Pundoka ug palingkora ang mga tawo sa tag-50 kada grupo.” 15Gituman nila ang sugo ni Jesus ug gipalingkod nila ang tanang mga tawo. 16Unya gikuha ni Jesus ang lima ka pan ug duha ka isda, ug mihangad siya sa langit ug nagpasalamat sa Dios. Gipikas-pikas niya kini ug gihatag ngadto sa iyang mga tinun-an aron iapod-apod sa mga tawo. 17Nakakaon silang tanan ug nangabusog. Human makakaon ang tanan, gitigom nila ang mga sobra, ug 12 pa ka bukag ang napuno.
Ang Gipahayag ni Pedro bahin kang Jesus
(Mat. 16:13-19; Mar. 8:27-29)
18Usa ka adlaw niana nagainusara sa pag-ampo si Jesus ug ang iyang mga tinun-an naa sa iyang duol. Nangutana si Jesus kanila, “Kinsa man ako sumala sa mga tawo?” 19Mitubag sila, “May nagaingon nga ikaw si Juan nga Tigbautismo. Ang uban nagaingon nga ikaw si Elias, ug ang uban pa gayod nagaingon nga ikaw usa sa mga propeta kaniadto nga nabanhaw.” 20Miingon si Jesus kanila, “Apan alang kaninyo kinsa man ako?” Mitubag si Pedro, “Ikaw mao ang Cristo nga gisaad sa Dios nga maghari.”
Naghisgot si Jesus bahin sa Iyang Kamatayon ug Pagkabanhaw
(Mat. 16:20-28; Mar. 8:30–9:1)
21Unya gipasidan-an sila ni Jesus nga dili gayod nila isulti kang bisan kinsa nga siya mao ang Cristo. 22Miingon siya, “Ako nga Anak sa Tawo kinahanglan nga mag-antos gayod sa pagahimuon kanako sa mga pangulo sa mga Judio, sa kadagkoan sa mga pari, ug sa mga magtutudlo sa Kasugoan. Isalikway nila ako ug patyon, apan sa ikatulo ka adlaw mabanhaw ako.”
23Unya miingon si Jesus sa tanan, “Kon may tawo nga buot mosunod kanako, dili niya palabihon ang iyang kaugalingon, kondili mosunod siya kanako adlaw-adlaw bisan pa kon kamatayon ang iyang dangatan. 24Tungod kay si bisan kinsa nga nagtinguha sa pagluwas sa iyang kinabuhi mawad-an hinuon niini. Apan si bisan kinsa nga maghalad sa iyang kinabuhi tungod kanako makaangkon sa kinabuhi nga walay kataposan. 25Unsa man ang makuha sa tawo kon maangkon niya ang tanang butang dinhi sa kalibotan, apan mawala ang iyang kinabuhi? Wala gayod! 26Kon ikaulaw ako ug ang akong mga pagtulon-an ni bisan kinsa, ikaulaw ko usab siya kon ako nga Anak sa Tawo mobalik na dinhi nga nagadan-ag sa akong gahom ug sa gahom sa akong Amahan ug sa balaang mga anghel. 27Sa pagkatinuod, may mga tawo dinhi nga dili mamatay hangtod nga makita nila ang paghari sa Dios.”
Ang Pagkausab sa Panagway ni Jesus
(Mat. 17:1-8; Mar. 9:2-8)
28Mga walo ka adlaw human kadto isulti ni Jesus, gidala niya si Pedro, si Juan, ug si Santiago sa pagtungas sa bukid aron mag-ampo. 29Sa dihang nagaampo si Jesus nausab ang iyang panagway, ug ang iyang bisti miputi ug misidlak. 30Sa kalit may nagpakita nga duha ka tawo nga nakigsulti kaniya. Sila mao si Moises ug si Elias. 31Nagsidlak usab sila ug nakigsulti kang Jesus mahitungod sa iyang kamatayon nga hapit nang matuman diha sa Jerusalem. 32Nahinanok pag-ayo sila si Pedro. Sa dihang nakamata na sila, nakita nila si Jesus nga nagsidlak ug ang duha ka tawo nga nagtindog tapad kaniya. 33Sa dihang mobiya na ang duha ka tawo kang Jesus, miingon si Pedro kaniya, “Ginoo, maayo nga ania kami9:33 kami: o, kita. dinhi. Maghimo kami ug tulo ka payag, ang usa alang kanimo, ang usa alang kang Moises, ug ang usa alang kang Elias.” (Ang tinuod, wala mahibalo si Pedro kon unsa ang iyang gipanulti.) 34Sa wala pa makahuman pagsulti si Pedro natabonan sila sa panganod, ug nangahadlok sila. 35Unya may nadunggan sila nga tingog gikan sa panganod nga nagaingon, “Kini ang akong Anak nga pinili. Paminawa ninyo siya!” 36Sa dihang mihunong na ang tingog, nakita nila nga si Jesus na lang ang nabilin. Sa sunod nga mga adlaw nagpakahilom lang una sila si Pedro sa ilang nakita.
Giayo ni Jesus ang Bata nga Gigamhan sa Daotang Espiritu
(Mat. 17:14-18; Mar. 9:14-27)
37Human niadtong adlawa, milugsong sila gikan sa bukid. Daghang mga tawo ang misugat kang Jesus. 38May usa kanila nga misinggit, “Magtutudlo, kon mahimo tan-awa una ang akong bugtong anak nga lalaki. 39Kanunay siyang gamhan sa daotang espiritu. Kalit lang siya nga mosiyagit, magkirig-kirig ug magbula ang iyang baba. Kanunay siyang pasakitan sa daotang espiritu ug halos dili siya biyaan niini. 40Gihangyo ko ang imong mga tinun-an nga hinginlan kini, apan dili nila mahimo.” 41Unya miingon si Jesus, “Kamo nga mga tawo niining panahona, wala gayoy pagtuo, ug sayop ang inyong panghuna-huna ug binuhatan. Hangtod kanus-a pa ba ang akong pagpailob kaninyo? Dad-a dinhi ang imong anak.” 42Sa dihang miduol kang Jesus ang bata, gibundak siya sa daotang espiritu sa yuta ug gipakirigkirig. Apan giabog ni Jesus ang daotang espiritu ug giayo niya ang bata. Unya gibalik niya kini ngadto sa iyang amahan. 43Natingala gayod ang tanang mga tawo sa kadako sa gahom sa Dios.
Gihisgotan Pag-usab ni Jesus ang bahin sa Iyang Kamatayon
(Mat. 17:22-23; Mar. 9:30-32)
Samtang ang mga tawo natingala sa tanang mga gihimo ni Jesus, miingon siya sa iyang mga tinun-an, 44“Hinumdomi gayod ninyo kini: Ako nga Anak sa Tawo kinahanglan nga itugyan ngadto sa mga tawo nga nasuko kanako.” 45Apan wala sila makasabot niini tungod kay gipugngan ang ilang mga huna-huna aron dili nila kini masabtan. Ug nagpanuko sila sa pagpangutana kaniya mahitungod niini.
Kinsa Gayod ang Labaw sa Tanan?
(Mat. 18:1-5; Mar. 9:33-37)
46May usa ka higayon nga naglalis ang iyang mga tinun-an kon kinsa gayod kanila ang labaw sa tanan. 47Apan nahibalo si Jesus sa ilang gihuna-huna. Busa mikuha siya ug gamay nga bata ug gipatindog sa iyang tapad. 48Unya miingon siya, “Si bisan kinsa nga tungod sa iyang pagsunod kanako modawat sa bata nga sama niini, nagadawat usab kanako. Ug ang modawat kanako nagadawat usab sa nagpadala kanako. Tungod kay ang labing ubos kaninyo mao ang labaw sa tanan.”
Ang Dili Batok Kaninyo Dapig Kaninyo
(Mar. 9:38-40)
49Miingon si Juan kang Jesus, “Ginoo, nakakita kami ug usa ka tawo nga nanghingilin sa mga daotang espiritu ug ang imong ngalan ang iyang gigamit. Gipaundang namo siya tungod kay dili nato siya kauban.” 50Apan miingon si Jesus kaniya, “Pasagdi ninyo siya, kay si bisan kinsa nga wala makigbatok kaninyo dapig kaninyo.”
Wala Dawata si Jesus sa usa ka Baryo sa Samaria
51Sa nagkaduol na ang adlaw nga ikayab si Jesus sa langit, nakahukom siya nga moadto sa Jerusalem. 52Busa may gipauna siya nga mga tawo didto sa usa ka baryo sa Samaria aron sa pag-andam sa iyang kasak-an. 53Apan ang mga tawo niadto nga baryo wala modawat kaniya tungod kay nahibaloan nila nga moadto siya sa Jerusalem. 54Pagkahibalo niini sa iyang mga tinun-an nga si Santiago ug si Juan, miingon sila kang Jesus, “Ginoo, buot ka ba nga mangayo kami ug kalayo gikan sa langit aron sunogon sila?” 55Apan gilingi sila ni Jesus ug gibadlong.9:55 Ang ubang kopya sa Griego aduna pay sumpay sa bersikulo 55 ug 56: Wala kamo masayod kon unsang matang sa espiritu ang anaa kaninyo. Tungod kay mianhi ang Anak sa tawo dili aron sa paglaglag sa mga tawo kondili aron sa pagluwas kanila. 56Ug mipadayon na lang sila sa lain nga baryo.
Ang mga Sumusunod ni Jesus
(Mat. 8:19-22)
57Samtang nagpadayon sila sa ilang pagpanglakaw, may usa ka tawo nga miingon kang Jesus, “Mouban ako kanimo bisan asa ka moadto.” 58Apan miingon si Jesus kaniya, “Ang mga ihalas nga iro may mga lungag nga mapaulian ug ang mga langgam may mga salag, apan ako nga Anak sa Tawo walay kaugalingong balay nga akong kapahulayan.” 59Unya miingon si Jesus sa usa ka tawo, “Uban kanako!” Mitubag ang tawo, “Ginoo, mopauli una ako aron sa paglubong sa akong amahan.”9:59 mopauli una ako aron sa paglubong sa akong amahan: Tingali ang buot ipasabot, mopauli una ako, ug kon patay na ang akong amahan ug gilubong na, mosunod ako kanimo. 60Mitubag si Jesus kaniya, “Pasagdi ang mga patay9:60 mga patay: Tingali ang buot ipasabot, mga patay sa panan-aw sa Dios. sa paglubong sa ilang mga minatay. Apan ikaw, lakaw ug iwali ang mahitungod sa paghari sa Dios.” 61May usa pa gayod nga miingon kang Jesus, “Ginoo, mouban ako kanimo; apan tugoti una ako nga mopauli ug manamilit sa akong pamilya.” 62Mitubag si Jesus kaniya, “Ang tawo nga magdaro nga magsigeg lingi9:62 Ang buot ipasabot, Ang tawo nga magdaro nga magsigeg lingi dili mapuslan ang iyang pagdaro. Sama usab niana ang tawo nga nagsunod kang Jesus nga may gibalikan, dili siya angay nga maapil sa paghari sa Dios. dili angay nga maapil sa paghari sa Dios.”
Исус шаље Дванаесторицу
1Исус сазва Дванаесторицу и даде им силу и власт над свим злим духовима и да исцељују болести. 2Послао их је да навешћују Царство Божије и да лече. 3Исус им рече: „Не носите ништа са собом на пут: ни штап, ни врећу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате два пара одеће. 4У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 5А ако вас људи не приме, изађете из тог града, отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“ 6Они су затим отишли, па су проповедали Радосну вест по селима и лечили посвуда.
7Кад је Ирод четверовласник чуо о свему што се догађа, био је потпуно збуњен, јер су неки говорили да је то Јован Крститељ устао из мртвих. 8Други су, опет, говорили да се то пророк Илија појавио, а трећи да се неки од древних пророка вратио у живот. 9Ирод је на то рекао: „Јовану сам ја одрубио главу; али ко је тај о коме чујем такве ствари?“ И настојао је да види Исуса.
Исус храни пет хиљада људи
10Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу какве су ствари учинили. Исус их је онда повео и повукао се у осаму према граду по имену Витсаида. 11Међутим, народ је то сазнао, па је кренуо за њим. Исус их је прихватио и говорио им о Царству Божијем и излечио оне којима је било потребно излечење.
12Када је дан био на измаку, пришла су му Дванаесторица и рекла му: „Отправи народ, да би могли да оду до оближњих села и засеока да нађу преноћиште и храну, јер смо овде на пустом месту.“
13Исус им рече: „Дајте им ви да једу.“
Они одговоре: „Ми имамо само пет хлебова и две рибе. Да одемо да купимо храну за сав овај народ?“ 14(Било је око пет хиљада мушкараца.)
Онда Исус рече својим ученицима: „Сврстајте народ у групе од по педесет, па нека поседају.“ 15Они тако учинише, те сви поседаше. 16Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да изнесу пред народ. 17Сви су јели и наситили се, а ученици су покупили још дванаест котарица преосталог хлеба.
Петрово исповедање
18Једном приликом, када се Исус сам молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“
19Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“
20Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос Божији.“
21Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. 22Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути трећег дана.“
Цена следбеништва
23Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. 24Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. 25Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? 26А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. 27Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“
Преображење
28А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. 29Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. 30Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, 31који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти9,31 Реч која је овде преведена са смрт, на грчком је излазак, што упућује на значај Исусове смрти. У Старом завету излазак се односи на Божије ослобођење израиљског народа од египатског ропства. Христова смрт на крсту јесте излазак, то јест, дело откупљења, којим Бог изводи људе из ропства греха., коју је требало да поднесе у Јерусалиму. 32Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. 33Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори.
34Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. 35Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ 36Када је глас утихнуо, Исус је поново био сам. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели.
Исус исцељује опседнутог младића
37Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. 38Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. 39Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. 40Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“
41Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“
42Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. 43Сви су били задивљени Божијим величанством.
Исус поново говори о својој смрти
Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: 44„Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ 45Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
46Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. 47Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, 48па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“
49Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
50Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“
Исусова служба на путу за Јерусалим
Самарјанско село не прихвата Исуса
51Када је дошло време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. 52Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. 53Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. 54Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ 55Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! 56Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село.
Захтеви следбеништва
57Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ 58Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ 59Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“9,59 По јудејском обичају из првог века наше ере, сахрањивање се обављало непосредно по смрти преминулог. Међутим, након годину дана, када би тело иструлило, најстарији син би скупио очеве кости и ставио их у посебну кутију. Кутија би се затим стављала у отвор у зиду гроба. То је било потпуно сахрањивање. 60„Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ 61Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ 62А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
