Ang Plano sa Pagpatay kang Jesus
(Mat. 26:1-5; Mar. 14:1-2; Juan 11:45-53)
1Hapit na ang Pista sa Pan nga Walay Patubo nga gitawag usab ug Pista sa Paglabay sa Anghel. 2Ang kadagkoan sa mga pari ug ang mga magtutudlo sa Kasugoan nangita ug pamaagi kon unsaon nila pagpatay si Jesus nga dili magkagubot, kay nahadlok man sila sa mga tawo.
Nakigsabot si Judas sa Pagtugyan kang Jesus
(Mat. 26:14-16; Mar. 14:10-11)
3Misulod si Satanas kang Judas nga gitawag ug Iscariote, nga usa sa 12 ka mga apostoles ni Jesus. 4Busa milakaw siya ug nakigkita sa kadagkoan sa mga pari ug sa mga opisyal sa mga guwardya sa templo. Gihisgotan nila kon unsaon niya pagtugyan si Jesus ngadto kanila. 5Nalipay gayod sila ug nagkauyon nga bayran siya. 6Misugot usab si Judas ug sukad niadto, nangita siya ug kahigayonan kon unsaon niya pagtugyan si Jesus ngadto kanila nga dili mahibaloan sa mga tawo.
Misugo si Jesus sa Pag-andam sa Panihapon Alang sa Pista
(Mat. 26:17-25; Mar. 14:12-21; Juan 13:21-30)
7Karon, miabot na ang Pista sa Pan nga Walay Patubo. Mao kining adlawa nga kinahanglan sa mga Judio nga maghalad ug mga karnero nga ilang kaonon alang sa Pista sa Paglabay sa Anghel. 8Busa gisugo ni Jesus si Pedro ug si Juan. Miingon siya, “Pag-una kamo ug andama ang atong panihapon alang sa Pista sa Paglabay sa Anghel.” 9Nangutana sila kaniya. “Asa man ang imong gusto nga kami mag-andam niini?” 10Mitubag si Jesus kanila, “Pag-abot ninyo sa siyudad, may motagbo kaninyo nga tawo nga nagadala ug banga nga may tubig. Sunda ninyo siya ug sulod usab kamo sa balay nga iyang sudlan, 11ug ingna ninyo ang tagbalay, ‘Nangutana ang Magtutudlo kon asa ang kuwarto nga kan-an niya uban sa iyang mga tinun-an sa pagsaulog sa Pista sa Paglabay sa Anghel.’ 12Ipakita niya kaninyo ang dako nga kuwarto sa taas nga kompleto sa kagamitan. Didto kamo pag-andam sa atong panihapon.” 13Nanglakaw ang duha nga iyang gisugo, ug nakita nila ang tanan sumala sa giingon ni Jesus kanila. Ug giandam nila didto ang panihapon alang sa pista.
Ang Kataposang Panihapon
(Mat. 26:26-30; Mar. 14:22-26; 1 Cor. 11:23-25)
14Sa dihang tingpanihapon na, milingkod si Jesus kauban sa iyang mga apostoles aron mangaon. 15Unya miingon si Jesus kanila, “Dako gayod ang akong handom nga sa dili pa ako mag-antos, magkauban una kita sa pagpangaon sa pagsaulog niining Pista sa Paglabay sa Anghel. 16Kay ang tinuod, dili na ako mokaon pag-usab niini hangtod nga matuman na ang tinuod nga kahulogan niini kon muabot na ang paghari sa Dios.” 17Unya mikuha siya ug ilimnon, nagpasalamat sa Dios, ug miingon, “Ilibot ninyo kini ug pagpuli-puli kamo sa pag-inom. 18Sa pagkatinuod, gikan karon dili na ako moinom sa ilimnon nga gikan sa ubas hangtod nga muabot ang paghari sa Dios.” 19Mikuha siya ug pan ug nagpasalamat sa Dios. Unya gipikas-pikas niya kini ug gipanghatag kanila ug miingon, “Mao kini ang akong lawas nga gihatag alang kaninyo. Himoa ninyo kini aron sa paghandom kanako.” 20Pagkahuman, mikuha siya ug ilimnon ug miingon, “Kini nga ilimnon mao ang bag-o nga kasabotan nga palig-onon pinaagi sa akong dugo nga iula alang kaninyo.
21“Apan paminaw kamo, ania kauban nato dinhi sa pagpangaon ang tawo nga magluib kanako. 22Kay ako nga Anak sa Tawo mamatay sumala sa plano sa Dios, apan alaot ang tawo nga motugyan kanako ngadto sa akong mga kaaway.” 23Pagkadungog nila niini nagpangutan-anay sila kon kinsa kaha kanila ang mohimo niini.
Ang Panaglalis kon Kinsa ang Pinakalabaw
24Sa kaulahian naglalis ang mga apostoles kon kinsa gayod kanila ang pinakalabaw. 25Busa miingon si Jesus kanila, “Dinhi niining kalibotan nagamando ang mga hari sa ilang mga sakop. Ug gusto sa mga may gahom nga tawgon sila nga mga ‘dalangpanan sa mga tawo.’ 26Apan kaninyo dili ingon niana. Kay kon kinsa kaninyo ang may taas nga katungdanan, kinahanglang magpaubos. Ug kon kinsa kaninyo ang nagdumala, kinahanglan mahisama siya sa sulugoon. 27Kinsa sa duha ang mas labaw, ang gisilbihan ba sa pagkaon o ang nagsilbi? Dili ba nga mas labaw man ang gisilbihan? Apan ako mao gayod ang nagasilbe kaninyo bisan tuod ug ako inyong agalon.”
28Misulti pag-usab si Jesus kanila, “Kamo ang miunong kanako sa mga pagsulay nga akong naagian. 29Busa tungod kay gihatagan ako sa akong Amahan ug gahom sa paghari, hatagan ko usab kamo sa samang gahom. 30Makauban ko kamo sa pagpangaon ug pag-inom didto sa akong lamisa kon maghari na ako. Magdumala ug maghukom kamo sa 12 ka tribo sa Israel.”
Gitagna ni Jesus nga Ilimod Siya ni Pedro
(Mat. 26:31-35; Mar. 14:27-31; Juan 13:36-38)
31Unya miingon si Jesus kang Pedro, “Simon, paminawa ako! Nananghid si Satanas nga sulayan niya kamo.22:31 sulayan niya kamo: sa literal, ayagon kamo sama sa pag-ayag sa trigo. 32Apan nagaampo ako alang kanimo aron nga dili mawala ang imong pagtuo. Ug kon mobalik ka na sa imong pagtuo kanako lig-onon mo ang pagtuo sa imong mga igsoon.” 33Mitubag si Pedro, “Ginoo, andam gayod ako nga mounong kanimo bisan sa prisohan o sa kamatayon.” 34Miingon si Jesus kaniya, “Pedro, sultihan ko ikaw sa tinuod, sa dili pa motuktugaok ang manok unyang gabii ilimod mo na sa makatulo nga nakaila ka kanako.”
Sa Panahon sa Kalisod
35Unya gipangutana ni Jesus ang iyang mga apostoles, “Sa dihang gisugo ko kamo kaniadto nga manglakaw sa pagwali, giingnan ko kamo nga dili magdala ug pitaka, o bag, o sandalyas. Unya unsa man, nakulangan ba kamo sa bisan unsa?” Mitubag sila, “Wala gayod.” 36Miingon si Jesus, “Apan karon, kon may bag o pitaka kamo, dad-a kini. Ug kon wala kamoy espada, ibaligya ang inyong bisti ug pagpalit ug espada. 37Sa pagkatinuod, kinahanglan nga matuman ang anaa sa Kasulatan mahitungod kanako nga nagaingon, ‘Giisip siya nga usa sa mga kriminal.’22:37 Tan-awa usab ang Isa. 53:12. Ug gani ang anaa sa Kasulatan mahitungod kanako matuman na.” 38Miingon ang mga apostoles, “Ginoo, ania may duha ka espada dinhi.” Mitubag si Jesus, “Husto na kana.”
Nagaampo si Jesus didto sa Bukid sa mga Olibo
(Mat. 26:36-46; Mar. 14:32-42)
39Milakaw si Jesus ug miadto sa Bukid sa mga Olibo sumala sa iyang nabatasan. Miuban kaniya ang iyang mga tinun-an. 40Pag-abot nila didto miingon siya, “Pag-ampo kamo nga dili kamo madaog sa pagsulay.” 41Mipalayo-layo siya kanila. Didto miluhod siya ug nagaampo. 42Miingon siya, “Amahan, kon itugot mo, ayaw ipadangat kining umaabot nako nga pag-antos. Apan dili ang akong pagbuot ang matuman, kondili ang imo.” 43[Nagpakita kaniya ang anghel gikan sa langit ug nagpalig-on kaniya. 44Tungod sa tumang kasakit nga iyang gibati, hugot ug kinasingkasing ang iyang pag-ampo, ug ang iyang singot daw sa dugo nga mitulo sa yuta.]
45Pagkahuman niya ug ampo, mitindog siya ug mibalik sa iyang mga tinun-an. Naabtan niya sila nga nangatulog tungod kay naluya sila sa hilabihan nga kasubo. 46Miingon si Jesus kanila, “Nganong nangatulog man kamo? Bangon kamo ug pag-ampo nga dili kamo madaog sa pagsulay.”
Ang Pagdakop kang Jesus
(Mat. 26:47-56; Mar. 14:43-50; Juan 18:3-11)
47Samtang nagsulti pa si Jesus, miabot ang daghang mga tawo. Si Judas nga usa sa 12 ka apostoles ang nagauna kanila. Miduol si Judas kang Jesus ug mihalok kaniya. 48Miingon si Jesus kaniya, “Judas, budhian mo ba ako nga Anak sa Tawo pinaagi sa usa ka halok?” 49Sa dihang nakita sa mga kauban ni Jesus nga morag may mahitabo na kaniya, miingon sila, “Ginoo, panigbason ba namo sila?” 50Ug gitigbas sa usa kanila ang sulugoon sa pangulong pari, ug naputol ang tuong dalunggan niini. 51Apan miingon si Jesus kanila, “Husto na kana!” Unya gibalik ni Jesus ang naputol nga dalunggan ug naayo.
52Unya miingon si Jesus sa kadagkoan sa mga pari, sa mga opisyal sa mga guwardya sa templo, ug sa uban nga mga pangulo sa mga Judio nga miadto didto sa pagdakop kaniya, “Tulisan ba ako nga kinahanglan nga magdala gayod kamo ug mga espada ug mga bunal sa pagdakop kanako? 53Adlaw-adlaw didto ako sa templo ug didto usab kamo. Nganong wala man ninyo ako dakpa? Apan mao na kini ang inyong higayon. Ug niining panahona nagahari ang kangitngit.”
Gilimod ni Pedro si Jesus
(Mat. 26:57-58, 69-75; Mar. 14:53-54, 66-72; Juan 18:12-18, 25-27)
54Gidakop nila si Jesus ug gidala ngadto sa balay sa pangulong pari. Misunod usab si Pedro, apan didto lang siya sa layo. 55Didto sa tunga sa tugkaran naghaling ug kalayo ang mga tawo ug nanglingkod didto sa duol aron mainit-initan. Si Pedro nagpaduol usab didto kanila ug milingkod. 56May usa ka sulugoon nga babaye nga nakakita kang Pedro nga nagalingkod duol sa kalayo. Gitutokan niya si Pedro, ug miingon, “Kini siya kauban usab nianang tawo.” 57Apan milimod si Pedro nga nagaingon, “Day, wala man gani ako makaila kaniya.” 58Wala madugay may nakakita na usab kaniya nga lalaki nga nagaingon, “Ikaw usa usab sa iyang mga kauban.” Apan mitubag si Pedro, “Dili uy! Dili niya ako kauban.” 59Mga usa ka oras ang milabay ug may miingon na usab, “Tinuod gayod nga kining tawhana kauban niya kay siya taga-Galilea usab.” 60Apan mitubag si Pedro, “Dili uy! Wala ako makahibalo sa imong gipanulti.” Samtang nagsulti pa si Pedro, mituktugaok ang manok. 61Milingi ang Ginoo ug gitutokan niya si Pedro. Unya nahinumdoman ni Pedro ang gisulti sa Ginoo nga sa dili pa motuktugaok ang manok, ilimod na niya siya sa makatulo. 62Busa migawas si Pedro ug mihilak gayod sa hilabihan.
Gibugalbugalan ug Gibunalan si Jesus
(Mat. 26:67-68; Mar. 14:65)
63Gibugalbugalan ug gibunalan si Jesus sa mga tawo nga nagbantay kaniya. 64Gitaptapan nila siya ug giingnan, “Tag-ana kon kinsa ang nagdapat kanimo?” 65Ug daghan pa gayod ang ilang gipanulti sa pagpakaulaw kaniya.
Gidala si Jesus sa Korte sa mga Judio
(Mat. 26:59-66; Mar. 14:55-64; Juan 18:19-24)
66Pagkabuntag, nagtigom ang mga pangulo sa mga Judio. Ang uban kanila kadagkoan sa mga pari, ug ang uban mga magtutudlo sa Kasugoan. Gidala nila si Jesus sa ilang korte. 67Miingon sila kang Jesus, “Tug-ani kami kon ikaw ba ang Cristo.” Mitubag siya, “Bisan sultihan ko kamo dili gihapon kamo motuo. 68Ug kon pangutan-on ko kamo dili usab kamo motubag. 69Apan gikan karon, ako nga Anak sa Tawo molingkod na sa tuong dapit sa makaga-gahom nga Dios.” 70Miingon silang tanan, “Kon mao kana, ikaw diay ang Anak sa Dios.” Mitubag si Jesus, “Kamo na gayod ang nagaingon.” 71Busa miingon sila, “Unsa pa gayod nga mga pagpamatuod ang atong gikinahanglan? Kita na mismo ang nakadungog sa iyang giingon.”
Завера против Исуса – Јуда одлучује да изда Исуса
1Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“. 2Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. 3Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. 4Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. 5Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. 6Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна.
Ученици врше припреме за Пасху
7Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. 8Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“
9Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“
10Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, 11па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’
12Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“
13Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху.
Исус и ученици на последњој вечери
14Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. 15Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. 16Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“
17Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. 18Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“
19Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“
20Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. 21Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. 22Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ 23Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.
Ко је највећи?
24Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. 25Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. 26Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. 27Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. 28Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. 29Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. 30Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.
Исус прориче Петрово одрицање
31Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. 32Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“
33Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“
34Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“
35Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“
„Ништа“ – одговорише они.
36Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. 37Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“
38Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“
Исус се моли на Маслинској гори
39Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. 40Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ 41Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, 42говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ 43Тада се појавио анђео са неба и крепио га. 44Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.
45Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. 46Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“
Исуса хватају
47Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, 48али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“
49Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ 50Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. 52Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? 53Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“
Петар се одриче Исуса
54Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. 55Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. 56Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“
57Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“
58Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“
А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“
59Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“
60Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. 61Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ 62Изашао је и горко заплакао.
Војници се ругају Исусу
63Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. 64Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ 65Вређали су га још и многим другим погрдним речима.
Исуса доводе пред Велико веће
66Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. 67Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“
Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; 68ако вас упитам, нећете ми одговорити. 69Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“
70Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“
71Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“
