Ang Pagpangutana sa Katungod ni Jesus
(Mat. 21:23-27; Mar. 11:27-33)
1Usa ka adlaw niana, samtang nagtudlo si Jesus sa Maayong Balita sa mga tawo didto sa templo, miduol kaniya ang kadagkoan sa mga pari, ang mga magtutudlo sa Kasugoan, ug ang mga pangulo sa mga Judio. 2Nangutana sila, “Unsa ba ang imong katungod sa pagbuhat niining mga butanga dinhi sa templo. Kinsa ba gayod ang naghatag kanimo niini nga katungod?” 3Mitubag si Jesus kanila, “May pangutana usab ako kaninyo. Sultihi ninyo ako, 4kang kinsa ba naggikan ang katungod ni Juan sa pagbautismo, sa Dios ba o sa tawo?” 5Naglalis sila kon unsa ang ilang itubag, “Kon moingon kita nga, ‘Gikan sa Dios,’ moingon siya, ‘O, nganong wala man kamo motuo kang Juan?’ 6Apan kon moingon kita nga ‘Gikan sa tawo,’ batoon kita sa mga tawo, tungod kay mituo sila nga si Juan propeta sa Dios.” 7Busa mitubag sila kang Jesus nga wala sila mahibalo. 8Unya miingon si Jesus kanila, “Kon mao kana dili ko usab kamo sultihan kon diin gikan ang akong katungod sa pagbuhat niini.”
Ang Sambingay bahin sa mga Saop
(Mat. 21:33-46; Mar. 12:1-12)
9Gisuginlan dayon ni Jesus ang mga tawo niini nga sambingay, “May usa ka tawo nga may yuta nga gipatamnan niya ug ubas. Pagkahuman gipasaopan niya kini ug milakaw ngadto sa layong dapit. 10Sa panahon na sa pagpamupo sa ubas, gisugo niya ang usa ka sulugoon ngadto sa mga saop aron sa pagkuha sa iyang bahin. Apan pag-abot didto sa sulugoon, gikulata nila kini ug gipapauli nga walay dala. 11Unya nagsugo na usab ang tag-iya ug usa pa ka sulugoon. Apan pag-abot sa sulugoon didto sa mga saop gikulata usab kini ug gipakaulawan ug gipapauli usab nila nga walay dala. 12Nagsugo pa gayod ang tag-iya ug ikatulong sulugoon, apan pag-abot niya didto gipasakitan nila kini ug giabog pauli. 13Busa ang tag-iya sa ubasan miingon, ‘Unsa na lang kaha ang akong buhaton? Ah, sugoon ko na lang ang akong pinalanggang anak, kay tingali ug tahoron nila siya.’ 14Apan sa pagkakita sa mga saop sa iyang anak, miingon sila, ‘Ania na ang manununod. Dali, patyon nato siya aron maato na ang iyang mapanunod.’ 15Busa gidala nila kini ngadto sa gawas sa ubasan ug gipatay.”
Unya miingon si Jesus sa mga tawo, “Karon, unsa man ang buhaton sa tag-iya ngadto kanila? 16Sigurado gayod nga adtoon niya ang mga saop ug pamatyon. Unya pasaopan niya sa uban ang iyang ubasan.” Pagkadungog niini sa mga tawo miingon sila, “Hinaut unta nga dili itugot sa Dios nga mahitabo ang sama niana!” 17Apan gitan-aw sila ni Jesus ug gipangutana, “Unsa man diay ang kahulogan sa Kasulatan nga nagaingon:
‘Ang bato nga gisalikway sa mga panday
mao gayod hinuon ang nahimong pundasyon.’20:17 Tan-awa usab ang Salmo 118:22.
18Si bisan kinsa nga mahulog niadtong batoha mabalian, apan ang mahulogan sa maong bato madugmok gayod.”
Ang Pangutana bahin sa Pagbayad ug Buhis
(Mat. 22:15-22; Mar. 12:13-17)
19Niadtong higayona dakpon na unta siya sa mga magtutudlo sa Kasugoan ug sa kadagkoan sa mga pari, kay nahibaloan nila nga sila gayod ang iyang gitumong sa iyang sambingay. Apan nahadlok sila sa mga tawo. 20Busa naghulat na lang sila ug laing higayon. Nagpadala sila ug mga espiya nga nagpakaaron-ingnon nga maayo ang ilang tuyo, aron nga kon may makita sila nga sayop sa iyang gipanulti, isumbong nila siya ngadto sa gobernador. 21Nangutana kining mga espiya kang Jesus, “Magtutudlo, nasayod kami nga husto ang imong gipanulti ug gipanudlo. Ug wala ka gayoy gipalabi bisan kinsa, hinuon ang kamatuoran mahitungod sa kabubut-on sa Dios alang sa mga tawo mao gayod ang imong gipanudlo. 22Sa imong huna-huna, husto ba o dili nga kita, isip mga Judio, mobayad ug buhis ngadto sa Emperador sa Roma?” 23Apan nahibaloan ni Jesus ang ilang daotang tuyo, busa miingon siya kanila, 24“Pakit-a ninyo ako ug kuwarta. Kang kinsa bang hitsura ug ngalan ang nahimutang diha?” Mitubag sila, “Iya sa Emperador.” 25Busa miingon si Jesus kanila, “Kon mao kana, ihatag ninyo sa Emperador ang iya sa Emperador ug sa Dios ang iya sa Dios.” 26Busa sa atubangan sa tanan wala gayod nila siya mabitik sa iyang gipanulti. Ug tungod kay natingala sila sa tubag ni Jesus, mihilom na lang sila.
Ang Pangutana bahin sa Pagkabanhaw
(Mat. 22:23-33; Mar. 12:18-27)
27May mga Saduseo nga miduol kang Jesus. Kining mga tawhana wala nagatuo nga may pagkabanhaw. 28Nangutana sila, “Magtutudlo, gisulat ni Moises kanato kini nga balaod nga kon mamatay ang lalaki ug wala silay anak sa iyang asawa, kinahanglan nga ang iyang igsoon ang mangasawa sa nabalo aron makaanak siya alang sa iyang igsoon nga namatay.20:28 Tan-awa usab ang Deu. 25:5. 29Karon, may pito ka managsoon nga lalaki. Ang kamagulangan nakapangasawa, ug namatay siya nga walay anak. 30Busa ang balo gipangasawa sa sunod nga igsoon. Apan namatay usab siya nga wala silay anak. 31Mao usab ang nahitabo sa ikatulo nga igsoon, hangtod sa ikapito. Nangamatay silang tanan nga walay anak niadto nga babaye. 32Sa kaulahian namatay usab ang babaye. 33Karon, kon muabot na ang pagkabanhaw, kang kinsa man siyang asawa, kay silang pito nakapangasawa man kaniya?”
34Gitubag sila ni Jesus, “Dinhi sa kalibotan magminyoay ang mga tawo. 35Apan si bisan kinsa nga takos nga banhawon ug dad-on didto sa laing kinabuhi dili na magminyoay. 36Dili na sila mamatay tungod kay mahisama na sila sa mga anghel; mga anak sila sa Dios, kay gibanhaw man sila. 37Bahin sa pagkabanhaw sa mga patay, bisan gani ang giingon ni Moises didto sa nagdilaab nga sampinit nagpamatuod niini. Dili ba nga gitawag man niya ang Ginoo nga ‘Dios ni Abraham, Dios ni Isaac, ug Dios ni Jacob’20:37 Tan-awa usab ang Exo. 3:6.? 38Kini nagpamatuod nga bisan dugay na silang namatay, buhi pa gihapon sila, tungod kay ang Dios dili Dios sa mga patay, kondili Dios sa mga buhi. Alang kaniya, buhi ang tanan.” 39Ang uban nga magtutudlo sa Kasugoan miingon, “Magtutudlo, husto ang imong tubag.” 40Ug wala nay nangahas pa sa pagpangutana kaniya.
Ang Pangutana bahin sa Cristo
(Mat. 22:41-46; Mar. 12:35-37)
41Unya, nangutana si Jesus sa mga tawo, “Nganong gi-ingon man nila nga ang Cristo20:41 Cristo: sa literal, dinihogan. Ang Cristo (Mesiyas) mao ang ginahulat sa mga Judio nga muabot sa paghari kanila. kaliwat ni David? 42Kay si David mismo nagaingon man diha sa Libro sa mga Salmo:
‘Miingon ang Ginoo sa akong agalon nga hari,
Lingkod dinhi dapit sa akong tuo,
43hangtod mapailalom ko kanimo ang imong mga kaaway.’20:43 Tan-awa usab ang Salmo 110:1.
44Kon gitawag siya ni David nga iyang Ginoo, mahimo ba nga kaliwat lang siya ni David?”
Nagpasidaan si Jesus bahin sa mga Magtutudlo sa Kasugoan
(Mat. 23:1-36; Mar. 12:38-40)
45Samtang naminaw ang mga tawo kang Jesus, miingon siya sa iyang mga tinun-an, 46“Pagbantay kamo sa mga magtutudlo sa Kasugoan nga gustong magsuroy-suroy nga nagabistig taas. Sa mga dapit nga tigomanan sa mga tawo, gusto nila nga tahoron sila. Sa mga simbahan o sa mga kombira ginapili gayod nila ang mga lingkoranan nga alang sa mga pinasidunggan. 47Ginailog nila ang mga kabtangan sa mga babaye nga balo, ug ginatabon-tabonan lang nila ang ilang daotang binuhatan pinaagi sa tag-as nga mga pag-ampo. Kini sila makadawat ug mas bug-at nga silot.”
Порекло Исусове власти
1Док је Исус једном поучавао народ у храму и проповедао Радосну вест, дођу к њему водећи свештеници и зналци Светог писма и старешине. 2Рекли су му: „Кажи нам у чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“
3Исус им рече: „Поставићу и ја вама једно питање. Реците ми: 4Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“
5Они су умовали међу собом и говорили:
„Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 6А ако кажемо ’од човека’, сав народ ће нас каменовати, јер су уверени да је Јован био пророк.“
7Тако су одговорили Исусу да не знају одакле је.
8Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о злим виноградарима
9Исус је затим наставио са овом причом: „Неки човек је посадио виноград, изнајмио виноградарима и отпутовао на дуже време. 10Кад је дошло време бербе, он пошаље слугу виноградарима да му дају део његовог рода. Међутим, виноградари га премлате и пошаљу га празних руку. 11Власник пошаље другог слугу, али виноградари и њега премлате, наругају му се и пошаљу га празних руку. 12Власник пошаље и трећег слугу, али виноградари га израњаве и истерају.
13Онда власник винограда рече: ’Послаћу свог вољеног сина; можда ће њега поштовати.’
14Али, када га виноградари видеше, рекоше један другом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 15Тако га избацише изван винограда и убише.
Шта ће, дакле, власник винограда учинити са њима? 16Доћи ће и побиће те виноградаре, а виноград дати другима.“
Када је народ то чуо, рекао је: „Никако!“
17Исус их је погледао и рекао им: „Шта онда значи оно што је написано:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони’?
18Ко год падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
19Тада су зналци Светог писма и водећи свештеници гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих.
Плаћање пореза цару
20Тада су почели да мотре на Исуса, па су послали уходе. Ови су се правили да су поштени, како би га навели да каже нешто због чега би га предали намесниковој власти и сили. 21Они га упиташе: „Учитељу, знамо да говориш и учиш по правди. Ти не гледаш ко је ко, него поучаваш људе истини о Божијем путу. 22Да ли је допуштено давати порез цару или не?“
23Исус је прозрео њихово лукавство, па им је рекао: 24„Покажите ми сребрњак. Чији је лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“20,24 Мисли се на цезара, то јест, римског цара.
25Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
26Пошто нису могли да га ухвате у речи пред народом, заћутали су задивљени његовим одговором.
О васкрсењу мртвих
27Приступе му и неки садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упитају га: 28„Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 29Било тако седморо браће. Први се ожени и умре без деце. 30Тако и други. 31И трећи се ожени истом женом и умре. И тако сва седморица помреше не остављајући порода. 32На крају умре и жена. 33Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“
34Исус им одговори: „Људи се на овом свету жене и удају. 35Али они које Бог удостоји васкрсења из мртвих и будућег света, неће се ни женити ни удавати. 36Они су као анђели, јер не могу више умрети. Они су деца Божија, јер су устали из мртвих. 37Па и Мојсије је показао да мртви васкрсавају у одломку о грму који не сагорева. Ту он Господа назива Богом Аврахамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38Дакле, Бог није Бог мртвих, него живих, јер су за њега сви живи.“
39Неки од зналаца Светог писма му рекоше: „Учитељу, добро си одговорио.“ 40Нико се више није усуђивао да га о чему запита.
Христос – Давидов Син и Господ
41Исус их упита: „Како то да се говори да је обећани Христос Давидов Син? 42Наиме, сам Давид каже у књизи Псалама:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
43док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.“’
44Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
45Док је сав народ слушао, Исус рече својим ученицима: 46„Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 47Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“
