Ang Biyuda ug ang Huwes
1Unya gisuginlan ni Jesus ang iyang mga tinun-an sa usa ka sambingay aron tudloan sila sa pag-ampo kanunay ug dili mawad-an sa paglaom. 2Miingon siya, “Sa usa ka siyudad may usa ka huwes nga walay kahadlok sa Dios ug walay pagpakabana sa iyang isigka-tawo. 3Ug sa maong siyudad may usa ka biyuda nga nagbalik-balik sa huwes aron tabangan siya sa iyang kaso. 4-5Sa sinugdan dili molaban ang huwes. Apan sa kaulahian, tungod kay nagbalik-balik ang balo, nakahuna-huna siya nga bisan tuod ug wala siyay kahadlok sa Dios ug walay pagpakabana sa iyang isigka-tawo, molaban na lang siya kay gipul-an na siya sa pagbalik-balik sa balo.” 6Unya miingon si Ginoong Jesus kanila, “Nan, nakita ninyo ang gihimo sa huwes bisan dili siya matarong? 7Ang Dios pa kaha! Dili mahimo nga dili siya molaban sa iyang mga pinili nga nagtawag kaniya adlaw ug gabii aron molutaw ang kaangayan. Sigurado gayod nga dili niya sila pasagdan. 8Ang tinuod, diha-diha tabangan niya sila. Apan kon mobalik na ako nga Anak sa Tawo dinhi sa kalibotan, may makita pa kaha ako nga mga tawo nga may pagtuo?”
Ang Sambingay bahin sa Pariseo ug sa Maniningil ug Buhis
9May mga tawo didto nga nagtuo nga sila lang gayod ang matarong ug gitamay nila ang uban. Busa gisultihan sila ni Jesus niining sambingay. 10“May duha ka tawo nga miadto sa templo aron sa pag-ampo. Ang usa Pariseo ug ang usa maniningil ug buhis. 11Mitindog ang Pariseo ug nagaampo mahitungod sa iyang kaugalingon ug sama niini, ‘Dios ko, mapasalamaton ako kanimo nga dili ako sama sa uban nga mga tawo—mga mangingilad, limbongan, babaero, ug dili usab ako sama nianang maniningil ug buhis. 12Kaduha ako magpuasa kada semana, ug gihatag ko ang ikanapulo nga bahin sa tanan kong kinitaan.’ 13Ang maniningil ug buhis nagtindog sa layo ug dili gani siya mohangad sa langit, hinuon gipukpok niya ang iyang dughan sa paghinulsol ug miingon, ‘Dios ko, kaloy-i ako nga usa ka makasasala!’ 14Sa pagkatinuod, kining tawhana, ug dili ang Pariseo, ang mipauli nga gipakamatarong sa Dios. Kay si bisan kinsa nga magpataas sa iyang kaugalingon ipaubos sa Dios, apan ang magpaubos sa iyang kaugalingon ipataas.”
Gipanalanginan ni Jesus ang Gagmay nga mga Bata
(Mat. 19:13-15; Mar. 10:13-16)
15Usa ka adlaw niana gidala sa mga tawo ngadto kang Jesus ang ilang gagmay nga mga bata aron pandongan niya sa iyang kamot sa pagpanalangin kanila. Sa dihang nakita sa iyang mga tinun-an nga gidala sa mga tawo ang ilang kabataan ngadto kang Jesus gibadlong nila sila. 16Apan gitawag ni Jesus ang mga bata nga moduol kaniya, ug miingon siya sa iyang mga tinun-an, “Pasagdi lang ninyo ang mga bata nga moduol kanako. Ayaw ninyo sila pugngi, kay ang mga sama kanila nasakop sa paghari sa Dios. 17Sa pagkatinuod, si bisan kinsa nga dili magpasakop sa paghari sa Dios nga sama sa pagpasakop niining mga bata dili gayod mahiapil sa paghari sa Dios.”
Ang Tawo nga Adunahan
(Mat. 19:16-30; Mar. 10:17-31)
18May usa ka tigdumala sa mga Judio nga nangutana kang Jesus, “Maayong Magtutudlo, unsa man ang akong himuon aron makaangkon ako sa kinabuhi nga walay kataposan?” 19Mitubag si Jesus kaniya, “Nganong miingon ka man nga maayo ako? Walay bisan kinsa nga maayo gawas sa Dios. 20Bahin sa imong pangutana, nahibalo ka na sa giingon sa Kasugoan: ‘Ayaw pagpanapaw, ayaw pagpatay, ayaw pagpangawat, ayaw pagsaksi ug bakak, tahora ang imong amahan ug inahan.’ ”18:20 Tan-awa usab ang Exo. 20:12-16; Deu. 5:16-20. 21Mitubag ang tawo, “Kanang tanan gituman ko sukad pa sa akong pagkabata.” 22Sa pagkadungog ni Jesus sa iyang tubag, miingon siya, “Usa pa gayod ka butang ang angay mong himuon. Ibaligya ang tanan mong kabtangan, ug ang halin ipanghatag sa mga kabos. Ug mahimo kang adunahan didto sa langit. Pagkahuman, balik ug sunod kanako.” 23Apan sa pagkadungog niya niini, nasubo siya tungod kay adunahan man siya kaayo.
24Sa dihang nakita ni Jesus nga nasubo siya, miingon si Jesus, “Lisod gayod alang sa mga adunahan nga magpasakop sa paghari sa Dios. 25Sayon pa ang paglusot sa mananap nga kamelyo sa bangag sa dagom kaysa pagpasakop sa adunahan sa paghari sa Dios.” 26Unya nangutana ang mga nakadungog sa gisulti ni Jesus, “Kon mao kana, kinsa na man lang ang maluwas?” 27Gitubag sila ni Jesus, “Ang dili mahimo sa tawo mahimo sa Dios.”
28Unya miingon si Pedro, “Amo bayang gibiyaan ang among mga kabtangan ug misunod kami kanimo.” 29Miingon si Jesus kanila, “Sa pagkatinuod, sultihan ko kamo, walay bisan kinsa nga mibiya sa iyang balay, asawa, mga igsoon, ginikanan, o mga anak tungod ug alang sa iyang pagpasakop sa paghari sa Dios, 30nga dili makadawat niining panahona sa mas labaw pa kaysa iyang gibiyaan, ug sa umaabot may kinabuhi pa siya nga walay kataposan.”
Ang Ikatulo nga Paghisgot ni Jesus bahin sa Iyang Kamatayon
(Mat. 20:17-19; Mar. 10:32-34)
31Gilain ni Jesus ang iyang 12 ka apostoles ug giingnan, “Paminaw kamo! Nagapadulong kita sa Jerusalem, ug didto matuman ang mga sinulat sa mga propeta mahitungod kanako nga Anak sa Tawo. 32Kay itugyan ako ngadto sa mga tawo nga dili Judio. Bugalbugalan nila ako, pakaulawan ug luwaan. 33Latigohon usab nila ako ug patyon, apan sa ikatulo ka adlaw mabanhaw ako.” 34Apan wala gayod makasabot ang mga apostoles kon unsa ang buot ipasabot ni Jesus, tungod kay gililong kanila ang kahulogan sa iyang gisulti.
Giayo ni Jesus ang Buta nga Makililimos
(Mat. 20:29-34; Mar. 10:46-52)
35Sa nagkaduol na sila si Jesus sa Jerico, may usa ka buta nga naglingkod sa daplin sa dalan ug nagpakilimos. 36Pagkadungog niya nga daghan ang nangagi, nangutana siya kon unsa kadto. 37Gisultihan nila kini nga miagi si Jesus nga taga-Nazaret. 38Pagkahibalo niya niini misinggit siya, “Jesus, kaliwat ni David, kaloy-i intawon ako!” 39Gibadlong siya sa mga tawo aron mohilom. Apan gipakusgan pa gayod hinuon niya ang pagsinggit, “Kaliwat ni David, kaloy-i intawon ako!” 40Unya mihunong si Jesus ug misugo nga dad-on ang buta ngadto kaniya. Pag-abot sa buta gipangutana kini ni Jesus, 41“Unsay imong gusto nga buhaton ko kanimo?” Mitubag ang buta, “Ginoo, gusto ko nga makakita pag-usab.” 42Miingon si Jesus kaniya, “Makakita ka na. Ang imong pagtuo nagaayo18:42 nagaayo: o, nagluwas. kanimo.” 43Ug diha-diha nakakita siya. Misunod dayon siya kang Jesus ug nagdayeg sa Dios. Pagkakita sa mga tawo niini, midayeg usab sila sa Dios.
Прича о истрајној удовици
1Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. 2Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. 3У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’
4Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, 5ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“
6Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! 7Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? 8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“
Прича о фарисеју и порезнику
9А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: 10„Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. 12Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’
13Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’
14Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
Исус и мала деца
15Народ је доносио Исусу малу децу да их дотакне. Ученици су то видели, па су им бранили. 16Али Исус их је позвао, рекавши: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 17Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“
Богаташ и Царство Божије
18Један главар га упита: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
19Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим?18,19 Епитет добар употребљавао се само за Бога. Исус поставља питање да би видео да ли човек има правилно разумевање Исусовог идентитета, односно, да је Исус Бог. Уколико га човек прихвата као Бога, он ће онда прихватити Исусов позив да распрода све што има и следи га. Нико није добар осим самога Бога. 20Заповести познајеш: ’Не чини прељубе, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и своју мајку.’“
21Овај одговори: „Све сам то извршавао још од своје младости.“
22Када је Исус то чуо, рекао му је: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“
23Када је главар то чуо, веома се ражалостио, јер је био веома богат. 24Исус га је погледао, и рекао: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије! 25Јер, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26А они који су слушали, упиташе: „Па ко се онда може спасти?“
27Исус одговори: „Што је немогуће људима, могуће је Богу.“
28Петар рече: „Ево, ми смо оставили што смо имали и кренули за тобом.“
29Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ради Царства Божијег, 30који неће примити много пута више у ово време, а у времену које долази примиће вечни живот.“
Исус поново наговештава своју смрт
31Онда је повео Дванаесторицу и рекао им: „Ево, пењемо се према Јерусалиму. Тамо ће се испунити све што су пророци написали о Сину Човечијем. 32Предаће га незнабошцима који ће му се ругати, вређати га и пљувати. 33Пошто га ишибају, убиће га, али ће он трећег дана васкрснути.“
34Али ученици нису разумели ништа од овога. Те речи су им биле непојмљиве, те нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
35Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. 36Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. 37Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.
38Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
39Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
40Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: 41„Шта хоћеш да ти учиним?“
Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам.“
42Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила.“ 43Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.
