Ang Sambingay bahin sa Limbongan nga Tinugyanan
1Nagsugilon na usab si Jesus sa iyang mga tinun-an, “May usa ka adunahan nga may sulugoon nga gitugyanan niya sa iyang mga kabtangan. Karon may nagsulti sa adunahan nga ang iyang mga kabtangan giusik-usikan lang sa iyang tinugyanan nga sulugoon. 2Busa gipatawag niya kini ug miingon, ‘Unsa man kining akong nadunggan nga giusik-usikan mo lang kuno ang akong mga kabtangan? Maayo pa magsumadahay kita sa akong kabtangan kay pagkahuman, papahawaon ko na ikaw.’ 3Tungod kay papahawaon na siya sa iyang agalon miingon siya sa iyang kaugalingon, ‘Unsa may akong himuon? Dili ako makahimo sa bug-at nga trabaho sama sa pagkalot ug bangag, ug maulaw usab ako nga magpakilimos. 4Ah, nahibaloan ko na kon unsa ang akong himuon aron nga bisan ug papahawaon na ako sa akong agalon may maduolan gihapon ako nga modawat kanako didto sa ilang balay.’ 5Ang iyang gihimo, tagsa-tagsa niyang gipatawag ang mga nakautang sa iyang agalon. Nangutana siya sa nauna, ‘Pila ang imong utang sa akong agalon?’ 6Gitubag siya, ‘100 ka tibod nga lana sa olibo.’ Miingon ang tinugyanan kaniya, ‘Sige, ania ang imong resibo, lingkod ug isulat nga 50 lang ka tibod.’ 7Pagkahuman nangutana siya sa ikaduha, ‘Pila ang imong utang sa akong agalon?’ Gitubag siya, ‘100 ka sakong trigo.’ ‘Sige, ania ang imong resibo, isulat nga 80 lang ka sako.’ 8Pagkahibalo sa agalon sa iyang gihimo, gidayeg niya ang limbongan nga tinugyanan sa kaabtik niini tungod kay nakapangandam na kini alang sa iyang umaabot. Kay ang mga tawo nga mipalabi sa mga butang dinhi sa kalibotan mas abtik makig-angay sa sama kanila kaysa mga gilamdagan na sa Dios.”
9“Busa sultihan ko kamo, gamita ninyo ang inyong bahandi dinhi sa kalibotan alang sa pakighigala, aron nga sa pag-abot sa adlaw nga mahurot na ang kalibotanon nga bahandi, dawaton nila16:9 nila: Tingali, mga anghel. kamo didto sa puloy-anan nga wala nay kataposan. 10Ang tawo nga kasaligan sa gagmay nga mga butang kasaligan usab sa dagkong mga butang. Ug ang tawo nga limbongan sa gagmay nga mga butang, limbongan usab sa dagkong mga butang. 11-12Busa kon dili kamo kasaligan sa bahandi sa kalibotan nga dili inyo, kinsa man kaha ang motugyan kaninyo sa tinuod gayod nga bahandi nga giandam na unta alang kaninyo?
13“Walay sulugoon nga makaalagad sa duha ka agalon. Tungod kay isalikway niya ang usa ug higugmaon niya ang usa; modapig siya sa usa ug tamayon niya ang usa. Dili usab ninyo madungan ang pag-alagad sa Dios ug sa bahandi.”
Ang Uban pang Pagtulon-an ni Jesus
(Mat. 11:12-13; 5:31-32; Mar. 10:11-12)
14Pagkadungog niadto sa mga Pariseo, gibugalbugalan nila si Jesus tungod kay hinguwarta man sila. 15Miingon si Jesus kanila, “Nagpakaaron-ingnon lang kamo sa mga tawo nga maayo kamo. Apan nahibaloan sa Dios kon unsa ang anaa sa inyong kasingkasing. Kay ang gipalabi sa tawo ginadumtan sa Dios.”
16“Sa wala pa muabot si Juan nga tigbautismo, ang Kasugoan ni Moises ug ang mga sinulat sa mga propeta mao ang ginatamdan sa mga tawo. Sukad sa pag-abot ni Juan gitudlo na ang Maayong Balita mahitungod sa paghari sa Dios, ug daghan gayod ang namugos nga magpasakop. 17Apan wala kini magkahulogan nga wala nay kapuslanan ang Kasugoan. Posible pa nga mahanaw ang langit ug ang yuta kaysa mahimong walay kapuslanan ang pinakagamay nga bahin sa Kasugoan.”
18“Busa ang mobulag sa iyang asawa ug mangasawa sa lain nakapanapaw. Ug ang mangasawa sa babaye nga gibulagan nakapanapaw usab.”
Si Lazaro ug ang Adunahan
19Nagpadayon si Jesus sa pagsulti, “Kaniadto may usa ka adunahan nga nagbisti ug mahalon ug nagpatuyang siya sa mga lamian nga pagkaon adlaw-adlaw. 20May usa usab ka kabos nga ang iyang ngalan si Lazaro. Ang iyang lawas nalukop ug mga nuka. Gidala siya didto sa pultahan sa balay sa adunahan. 21Gusto unta niya nga makakaon bisan na lang sa mga mumho nga nangatagak gikan sa lamisa sa adunahan. Giduolan siya sa mga iro ug gitilapan ang iyang mga nuka. 22Sa kaulahian, namatay si Lazaro ug gidala siya sa mga anghel didto sa tapad ni Abraham. Ang adunahan namatay usab ug gilubong. 23Samtang nagaantos siya pag-ayo didto sa impiyerno, nakita niya sa layo si Abraham ug didto sa iyang tapad si Lazaro. 24Busa misinggit ang adunahan kang Abraham, ‘Abraham, amahan ko, kaloy-i intawon ako! Sugoa si Lazaro nga ituslob sa tubig ang iyang tudlo ug patuloan ang akong dila aron mabugnawan, kay hilabihan gayod ang akong pag-antos sa kainit niining kalayo.’ 25Apan gitubag siya ni Abraham, ‘Anak, samtang nagkinabuhi ka pa sa kalibotan maayo gayod ang imong kahimtang, ug si Lazaro nagaantos. Apan karon malipayon siya dinhi ug ikaw nagaantos. 26Gawas pa niana, ang imong gipangayo dili gayod mahimo, tungod kay may lawom nga bung-aw nga nagaulang kanato nga si bisan kinsa dinhi kanamo nga gustong moanha diha dili gayod makatabok, ug walay usa usab nga gikan diha kaninyo nga makatabok dinhi kanamo.’ 27Miingon pa gayod ang adunahan, ‘Abraham, amahan ko, kon mao kana, hangyoon ko ikaw nga kon mahimo ipadala si Lazaro ngadto sa balay sa akong amahan, 28kay may lima pa ako ka mga igsoong lalaki, ug pasidan-an niya sila aron dili sila makaanhi niining dapita nga pulos lang pag-antos.’ 29Apan mitubag si Abraham, ‘Atua na man didto kanila ang mga sinulat ni Moises ug sa mga propeta. Kinahanglan patalinghogan nila kini.’ 30Mitubag ang adunahan, ‘Apan Abraham, amahan ko, dili sila motuo. Apan kon may moadto kanila gikan kanato, maghinulsol sila sa ilang mga sala.’ 31Apan miingon si Abraham, ‘Kon dili sila motuo sa mga sinulat ni Moises ug sa mga propeta, nan, dili usab sila motuo bisan pag may mabanhaw nga patay!’ ”
Прича о сналажљивом управитељу
1Исус рече својим ученицима: „Неки богат човек имао управитеља кога су оптужили да му расипа имање. 2Зато га је позвао и рекао му: ’Шта то чујем о теби? Поднеси извештај о свом управљању, јер не можеш више да будеш мој управитељ.’
3Управитељ рече у себи: ’Мој господар узима од мене управу. Шта да радим? За копање немам снаге, а стидим се да просим. 4Знам шта ћу да урадим, да би ме, кад изгубим службу, људи примили у своје куће.’
5Онда је позвао к себи дужнике свога господара, једног по једног. Питао је првог: ’Колико дугујеш моме господару?’
6Он одговори: ’Стотину бачвица уља.’ Онда му рече:
’Узми своју признаницу и брзо напиши педесет.’
7Онда упита другог: ’А колико ти дугујеш?’
Дужник рече: ’Стотину џакова пшенице.’
Он му рече: ’Узми своју признаницу и напиши осамдесет.’
8Господар похвали непоштеног управитеља што је био сналажљив. Јер се људи овога света боље сналазе са својим родом, него народ светлости са својим. 9Ја вам кажем: земаљско богатство је неправедно; али ви га употребите да стекнете себи пријатеље. Када оно нестане, бићете примљени у вечне станове.
10Ко је веран у најмањем, биће веран и у највећем, а ко је непоштен у најмањем, биће непоштен и у великом. 11Дакле, ако нисте били поуздани у земаљском богатству које је неправедно, ко ће вам поверити право богатство? 12И ако се нисте показали поузданима у оном што није ваше, како ће вам Бог дати оно што је ваше? 13Ниједан слуга не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству!“
14Кад су фарисеји чули све ово, подсмевали су му се, јер су волели новац. 15Исус им рече: „Ви се пред људима правите да сте праведни, али Бог познаје ваша срца. Јер што се међу људима сматра за изузетно, то је Богу гадно.
Мојсијев Закон и Царство Божије
16Закон и Пророци су се навештавали до доласка Јована Крститеља. Од тада се проповеда Радосна вест о Царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега. 17Али је лакше да небо и земља ишчезну, него да се и једна цртица у Закону испусти.
18Свако ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. Исто тако и онај који се ожени разведеном чини прељубу.
Прича о богаташу и сиромашном Лазару
19Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан. 20Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима, 21жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране.
22Када је сиромах умро, анђели га однеше к Аврахаму. И богаташ је умро и био сахрањен. 23Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Аврахама и Лазара са њим. 24Онда повика: ’Оче Аврахаме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’
25Аврахам му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш. 26Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’
27Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца, 28где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’
29Аврахам рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’
30Али богаташ рече: ’Не, оче Аврахаме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’
31Аврахам му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’“
