Ang Tuig nga Tingpahulay sa Yuta
1Sa dihang didto si Moises sa Bukid sa Sinai, gisugo siya sa Ginoo 2nga isulti kini ngadto sa mga Israelinhon:
Kon moabot na kamo sa yuta nga ihatag ko kaninyo, ayaw ninyo tamni ang yuta sa matag ikapito nga tuig aron mapasidunggan ninyo ako. 3Sulod sa unom ka tuig makatanom kamo ug makaani. Ug sulod usab sa maong mga tuig makapamul-ong kamo sa inyong mga ubas ug makapamupo sa mga bunga niini. 4Apan sa ikapito nga tuig kinahanglan nga papahulayon ninyo ang yuta. Ayaw ninyo tamni ang inyong mga uma ug ayaw usab ninyo pul-ongi ang inyong mga ubas. 5Ayaw ninyo aniha ang mga tanom nga nanurok human sa inyong pag-ani, ug ayaw usab ninyo pupua ang mga bunga sa inyong mga ubas nga wala pul-ongi. Kinahanglan makapahulay sa hingpit ang yuta sulod sa usa ka tuig. 6Apan mahimo kamong mokuha ug pagkaon gikan niini—alang sa inyong kaugalingon, sa inyong mga sulugoon, sa inyong mga trabahante, sa mga langyaw nga nagapuyo uban kaninyo, 7sa inyong mga kahayopan, ug sa mga ihalas nga mga mananap diha sa inyong yuta.
Ang Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli
8-9Sa matag ika-49 nga tuig,25:8-9 Sa matag ika-49 nga tuig: sa literal, pito ka tuig nga igpapahulay, pito ka pito ka tuig. sa ikanapulo nga adlaw sa ikapitong bulan nga mao ang Adlaw sa Pagluwas sa mga Tawo gikan sa Ilang mga Sala, patingoga ninyo ang mga budyong sa tibuok nga dapit. 10Isipa ninyo nga pinasahi ang ika-50 nga tuig, kay panahon kini sa pag-uli ngadto sa tag-iya ang kanhing mga butang nga gibaligya, ug paghatag ug kagawasan sa mga ulipon aron makabalik na sila sa ilang pamilya. 11-12Niining Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli, ayaw kamo pagtanom, ug ayaw usab kamo pag-ani o pamupo aron pagtigom sa mga bunga sa mga tanom nga nanurok lang, apan panguha lang kamo sa inyong kaonon. Balaan kining tuiga alang kaninyo.
13Niining tuiga, ang tanang kabtangan nga gibaligya kaninyo ibalik ninyo ngadto sa nagbaligya niini. 14Busa kon magbaligya kamo o magpalit ug yuta sa inyong katagilungsod, ayaw kamo paglinimbongay. 15Kinahanglan nga ang presyo sa yuta ibasi sa nahibiling mga tuig nga makaani pa gikan niini sa dili pa moabot ang sunod nga Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli. 16Kon daghan pa ang katuigan nga nahibilin ayha ang Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli, patas-i ninyo ang presyo sa yuta, apan kon gamay na lang, pamub-i ninyo ang presyo niini. Kay ang tinuod, ang gipalit dili ang yuta mismo kondili ang gidaghanon sa maani gikan sa maong yuta. 17Ayaw kamo paglinimbongay kondili tahora ninyo ako, ang Ginoo nga inyong Dios. 18-19Tumana gayod ninyo ang akong mga patakaran ug mga sugo aron magkinabuhi kamo nga malinawon diha sa yuta nga inyong puy-an ug dili kamo kawad-an ug pagkaon tungod sa kaabunda sa mga ani gikan sa yuta. 20Ayaw kamo kabalaka kon unsa ang inyong kaonon sa ikapito nga tuig nga dili kamo makatanom o makaani. 21Kay panalanginan ko ang inyong yuta sa ikaunom nga tuig aron mag-ani kini ug daghan nga paigo sa tulo ka tuig. 22Busa samtang nagatanom pa kamo sa ikawalo nga tuig, ang inyong kaonon mao pa ang inyong giani sa ikaunom nga tuig, ug daghan pa ang inyong pagkaon hangtod sa ting-ani sa ikasiyam nga tuig.
23Ayaw ninyo ibaligya ang yuta sa paagi nga dili na kini mabawi pa, kay kining yutaa ako; gipapuy-an ug gipasaopan ko lang kini kaninyo. 24Busa tugoti ninyo nga mabawi pa sa tag-iya ang iyang yuta gikan kaninyo. Himuon ninyo kini sa tanan nga yuta nga inyong gipalit.
25Kon napobre ang inyong isigka-Israelinhon, ug tungod niini nabaligya niya ang iyang yuta, ang iyang labing duol nga paryente mao ang mopalit ug balik niini. 26Apan kon wala siyay paryente nga mopalit ug balik niini alang kaniya, mahimo gihapon niya kining mabawi kon makaya na niya kining paliton ug balik. 27Kon mahitabo kini, bayran niya ang nakapalit sa iyang yuta sa presyo basi sa maani gikan sa yuta hangtod sa pag-abot sa Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli. Unya mahimo na niyang mabawi ang iyang yuta. 28Apan kon dili paigo ang iyang ibayad, magpabilin kini sa nagpalit hangtod sa pag-abot sa Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli. Nianang tuiga, mabawi na niya ang iyang yuta nga walay bayad.
29Kon ang usa ka tawo mobaligya sa iyang balay nga anaa sa lungsod nga gilibotan ug paril, mapalit pa niya kini ug balik sulod sa usa ka tuig gikan sa iyang pagbaligya. 30Apan kon dili niya kini mapalit ug balik sulod sa usa ka tuig, ang maong balay mahimong iya na sa nakapalit ug sa iyang mga kaliwat hangtod sa kahangtoran. Dili na kini mabawi sa tag-iya sa Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli. 31Apan ang mga balay nga anaa sa mga baryo nga walay paril sama sa mga uma, mahimong mapalit ug balik ug mabawi sa Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli.
32Mahimong mapalit ug balik bisan kanus-a sa mga kaliwat ni Levi ang ilang mga balay nga anaa sa mga lungsod nga ilang gipanag-iyahan. 33Kon dili nila kini mapalit ug balik, iuli kini kanila sa Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli. Kay ang mga balay diha sa ilang mga lungsod ilang bahin gikan sa ilang isigka-Israelinhon. 34Apan ang mga sabsabanan nga anaa dapit sa ilang mga lungsod kinahanglan nga dili ibaligya, kay ila kanang kabtangan hangtod sa kahangtoran.
35Kon napobre ang inyong isigka-Israelinhon ug dili na siya makahimo sa pagsuporta sa iyang kaugalingon, tabangi ninyo siya sama sa pagtabang ninyo sa mga langyaw nga permanente nga nagapuyo uban kaninyo o temporaryo lang, aron makapadayon siya pagpuyo uban kaninyo. 36-37Pahulama ninyo siyag kuwarta ug ayaw patuboi, ug baligyai ninyo siyag pagkaon ug ayaw paginansiyahi, aron makapadayon siya pagpuyo uban kaninyo. Himoa ninyo kana sa pagpaila nga nagatahod kamo kanako nga inyong Dios. 38Ako mao ang Ginoo nga inyong Dios nga nagpagawas kaninyo gikan sa Ehipto aron ihatag kaninyo ang yuta sa Canaan ug aron ako mahimong inyong Dios.
39Kon napobre ang inyong isigka-Israelinhon, ug tungod niini nabaligya niya kaninyo ang iyang kaugalingon isip ulipon, ayaw ninyo siya patrabahoa sama sa usa ka ulipon. 40Isipa ninyo siya nga usa ka sinuholan nga trabahante o usa ka bisita nga nagapuyo uban kaninyo. Magtrabaho siya diha sa inyo hangtod sa Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli. 41Nianang tuiga, gawasnon na siya ug ang iyang mga anak, ug makabalik na sila sa ilang mga kaparyentehan ug maangkon pag-usab ang mga kabtangan sa ilang mga katigulangan. 42Mga ulipon ko kamo, kamong mga Israelinhon nga gipagawas ko gikan sa Ehipto. Busa ayaw ninyo ibaligya ang inyong kaugalingon aron mahimong ulipon. 43Ayaw ninyo daog-daoga ang inyong isigka-Israelinhon nga nagpaulipon kaninyo. Himoa ninyo kana sa pagpaila nga nagatahod kamo kanako nga inyong Dios.
44Kon gusto ninyo nga may mga ulipon kamo, pagpalit kamo sa mga nasod sa inyong palibot. 45Mahimo usab kamong mopalit sa mga langyaw nga nagapuyo uban kaninyo o sa mga sakop sa ilang panimalay nga natawo diha sa inyong dapit. Ang mga ulipon nga napalit ninyo gikan kanila mahimo na ninyong kabtangan. 46Mahimo ninyo silang kabilin sa inyong mga anak ug mag-alagad sila kanila sa tibuok nilang kinabuhi. Apan ayaw gayod ninyo daog-daoga ang inyong isigka-Israelinhon nga nahimo ninyong ulipon.
47Kon ang usa ka kabos nga Israelinhon nagbaligya sa iyang kaugalingon isip ulipon ngadto sa usa ka adunahan nga langyaw nga nagapuyo uban kaninyo o sa paryente niini, 48kana nga Israelinhon mahimo pa nga malukat. Mahimo siyang lukaton sa iyang igsoon, 49uyoan, ig-agaw, o si bisan kinsa nga duol niyang paryente. Mahimo usab nga siya mismo ang molukat sa iyang kaugalingon kon makakaya na siya. 50-52Ang iyang himuon, sumahon niya ug sa nagpalit kaniya kon pila ka tuig ang iyang pag-alagad isip ulipon ug kon pila ka tuig ang nahibilin ayha moabot ang Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli. Basi sa gidugayon sa nahibilin nga tuig, sumahon kon pila ang kantidad kon bayran siya, sama sa sinuholan nga trabahante. Ang sumada sa sweldo mao ang bayad alang sa iyang kagawasan. 53Kinahanglan nga isipon siya sa nagpalit kaniya nga usa ka sinuholan nga trabahante ug dili niya siya daog-daogon. 54Kon dili siya malukat sa ingon niini nga mga paagi, malibre gihapon siya ug ang iyang mga anak sa Tuig sa Paghatag ug Kagawasan ug Pag-uli. 55Busa walay magpabilin kaninyo nga mga ulipon hangtod sa kahangtoran, kay mga ulipon ko kamo, kamo nga gipagawas ko gikan sa Ehipto. Ako mao ang Ginoo nga inyong Dios.
Суботња година
1Господ рече Мојсију на гори Синај: 2„Говори Израиљцима и реци им: ’Кад уђете у земљу коју вам дајем, нека земља држи Господњу суботу. 3Шест година засејавај своју њиву, и шест година обрезуј свој виноград и сабирај род, 4а седме године нека буде субота потпуног одмора за земљу, Господња субота. Тада немој сејати своју њиву и обрезивати свој виноград. 5Немој жети што са̂мо роди након твоје жетве, нити брати грожђе од своје необрезане лозе. То ће бити година суботњег одмора за земљу. 6Што земља роди током своје суботе, то ће вам бити за јело. Сав њен урод нека буде за јело теби, твоме слузи и твојој слушкињи; твоме најамнику, и дошљаку који борави код тебе; 7твојој стоци и зверима што живе на твојој земљи. Све што земља роди, то се може јести.
Јубиларна година
8Наброј седам суботњих година, седам пута по седам година, тако да ових седам суботњих година дају збир од четрдесет девет година. 9Седмога месеца, десетога дана, заповеди да затруби труба; на дан откупљења, затрубите у трубе по свој земљи. 10Посветите педесету годину, и прогласите слободу у земљи за све њене становнике. То ће вам бити опросна година. Тада нека се сваки од вас врати на свој посед, и сваки човек нека се врати у свој род. 11Педесета година нека вам буде опросна. Не сејте и не жањите што роди након жетве, и не обрезујте лозу, 12јер то је опросна година. Нека вам буде света: храните се само оним што роди на њиви.
13Те опросне године, нека се сваки човек врати на свој посед.
14Стога, када продајете земљу своме ближњему, или је купујете од њега, не варајте свога брата. 15Кад купујеш од свога ближњега, платићеш само за број година од опросне године; онај ко продаје наплатиће ти само за остатак жетвених година. 16Што је више година, то је већа цена; што је мање година, то је мања цена, јер он ти продаје број жетви. 17Не варајте свог ближњег, него се бој свога Бога, јер ја сам Господ, Бог ваш.
18Вршите моје уредбе, и држите моје законе. Вршите их и живећете спокојно на земљи. 19Земља ће давати свој род, па ћете јести до миле воље, и спокојно живети у њој. 20Ако се питате: шта ћемо јести седме године, кад не будемо ни сејали, ни скупљали свој урод? 21Ево, ја ћу вам послати свој благослов: шесте године ће земља родити род за три године. 22А кад будете сејали осме године, хранићете се од старог урода све до девете године, док не приспе њен урод.
23Земља не сме да се прода заувек, јер земља припада мени, а ви сте код мене странци и дошљаци. 24Где год имате земљу у поседу, морате дозволити да се земља откупи.
25Ако твој брат осиромаши и прода свој посед, нека дође његов најближи рођак-старатељ и откупи што је његов брат продао. 26Ко нема рођака-старатеља, али дође до довољно средстава да откупи посед, 27нека изброји године од откупа и исплати разлику човеку коме га је продао. Онда нека се врати на свој посед. 28А ако нема довољно средстава, посед ће остати у власништву онога који га је купио до опросне године. У опросној години земља ће бити враћена, па ће се он вратити на свој посед.
29Ако неко прода стамбену кућу у граду опасаном зидинама, он може да је откупи пре него што истекне година од њене продаје. Рок за откуп биће једна година. 30Ако се кућа не откупи пре истека пуне године, кућа у граду опасаном зидинама прећи ће у трајно власништво купца и његових потомака, те неће бити враћена у опросној години. 31Куће по селима које нису ограђене зидинама, нека се воде као њиве; оне се могу откупити, али се у опросној години морају вратити.
32Међутим, Левити ће заувек држати право откупа кућа које поседују у левитским градовима. 33Ако један од Левита откупи кућу, која је продана у једном од градова у њиховом поседу, она мора да се врати у опросној години, јер су куће по левитским градовима њихово власништво међу Израиљцима. 34Пашњаци око ових градова не смеју се продавати, јер то је њихово власништво за сва времена.
35Ако твој брат, који живи уз тебе, осиромаши, те не може да се издржава, помози му; нека живи уз тебе као странац или дошљак. 36Не узимај камату од њега, и не наплаћуј му више, него се бој свога Бога. Нека твој брат живи уз тебе. 37Не позајмљуј му новац с каматом, и не наплаћуј му више за храну. 38Ја сам Господ, Бог ваш, који сам вас извео из Египта, да вам дам хананску земљу, и да вам будем Бог.
39Ако осиромаши твој брат који је уз тебе, и прода се теби, не терај га да ради као роб. 40Нека буде код тебе као најамник и као дошљак, па нека служи код тебе до опросне године. 41Тада може да оде од тебе са својом децом, и да се врати у свој род и на посед својих предака. 42Зато што су моје слуге које сам извео из Египта, не смеју се продавати као што се продају робови. 43Немој господарити немилосрдно над њим, него се бој свога Бога.
44Робове и робиње можете имати, али од народа који живе око вас. Њих можете куповати као робове и робиње. 45Можете куповати и децу дошљака и странаца, који живе међу вама, или оне који су рођени у вашој земљи, и чије породице живе међу вама. Они могу да буду ваше власништво. 46Можете их задржати у власништву за вашу децу после вас, да их наследе као трајно власништво. Они нека вам служе као робови, али над вашом браћом Израиљцима, нико да не господари немилосрдно.
47Ако се странац или дошљак обогати, а твој брат осиромаши, па се прода странцу или дошљаку међу вама, или потомку из странчевог рода, 48он има право да буде откупљен и након што се продао. Нека га откупи неко од његове браће, 49или нека га откупи стриц, или стричев син, или неко од најближе породице. Уколико се обогати, он може да откупи самог себе. 50Нека с купцем израчуна време од године када се продао, па до опросне године; цена за коју се продао одређиваће се према броју година. Време које је провео с власником нека му се рачуна као најамнику. 51Ако остане још много година, он ће, према њиховом броју, платити цену за свој откуп. 52Ако остане мало година до опросне године, он ће платити за свој откуп према њиховом броју. 53Време које је провео с власником, нека му се рачуна као најамнику. Нека се не господари немилосрдно над њим на твоје очи.
54Уколико не буде откупљен овако, он и његова деца биће ослобођени у опросној години. 55Јер Израиљци су моје слуге, које сам извео из Египта. Ја сам Господ, Бог ваш!
