Misulti si Elifaz
1Unya mitubag si Elifaz nga taga-Teman, 2“Masuko ka ba kon mosulti ako? Dili mahimo nga magpakahilom lang ako. 3Daghan ang mga tawo nga imong gitudloan kaniadto nga mosalig sa Dios. Gipalig-on mo kadtong mga nagmaluya. 4Ang imong mga pulong nakapalig-on niadtong napandol ug nawad-ag paglaom. 5Apan karon nga ikaw nay nagaantos, naglagot ka ug nawad-ag kadasig. 6Dili ba nga kon may pagtahod ka sa Dios ug matarong ang imong kinabuhi, may pagsalig ka ug paglaom?
7“Hunahunaa ra gud. May tawo bang matarong o walay sala nga nalaglag? 8Sumala sa akong naobserbahan, ang magtanom ug daotan ug magsabwag ug kasamok, kadaotan ug kasamok usab ang anihon. 9Mangalaglag sila sa usa lang ka paghuyop sa Dios. Sa iyang kasuko, mangapukan sila. 10Bisan sama pa sila sa kusgan ug mabangis nga liyon, pangpungilon gihapon sa Dios ang ilang mga ngipon. 11Mahisama sila sa mga liyon nga nangamatay tungod kay walay matukob, ug ang ilang mga anak magkatibulaag.
12“May gisugilon kanako sa tago. Gihunghong kini kanako 13pinaagi sa usa ka damgo niadtong gabhiona samtang nahinanok pag-ayo ang mga tawo. 14Nahadlok ako ug nangurog ang tibuok kong kalawasan. 15May espiritu nga milabay4:15 espiritu nga milabay: o, mihuyop ang hangin. sa akong nawong ug nanindog ang akong mga balhibo. 16Mihunong kini ug daw nagtindog, apan dili ko maklaro. Unya nadungog ko ang hinay nga tingog nga miingon, 17‘May tawo bang matarong atubangan sa Dios? May tawo bang hinlo atubangan sa iyang Magbubuhat? 18Kon dili makasalig ang Dios sa mga anghel nga iyang mga alagad, ug makakita pa siya ug sayop diha kanila, 19unsa pa kaha ang mga tawo nga hinimo lang gikan sa yuta, ug sama ra kasayon dugmokon sama sa insekto! 20Buhi sila sa buntag, apan pagkagabii patay na. Dili na sila makita hangtod sa kahangtoran. 21Nahisama sila sa nalumpag nga mga tolda. Namatay sila nga kulang ug kaalam.’
Елифас
1Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2„Хоћеш ли имати стрпљења да ти неко одговори?
Али ко би се могао уздржати од речи?!
3Ето, поучавао си многе
и руке клонуле си снажио.
4Посрнулог су твоје речи подизале
и колена си клецава јачао.
5А сад, када је тебе снашло,
постао си нестрпљив;
кад се тебе такло,
ти си пренеражен.
6Није ли богобојазност твоја поуздање твоје,
а честитост путева твојих нада твоја?
7Молим те, сети се: ко је невин пострадао?
Где су то праведници сатрвени били?
8Колико сам ја видео, они који ору неправду
и невољу сеју, баш то и жању.
9Они гину од Божијег даха,
ишчезавају од духа гнева његовога.
10Рика лава, лавље урликање
и зуби лавића се ломе.
11Лав скапава без плена
и лавићи се губе.
12Знаш, к мени је потајно допрла реч,
о том ми је ухо шапат ухватило;
13у немирним мислима, у виђењима ноћним,
кад људе опхрва дубоки сан;
14страх и трепет су ме спопали
и од њих ми кости зазвечаше.
15Тек, дух ми је прешао преко лица
и длаке на телу су ми се најежиле!
16И он стаде,
али му нисам разазнао лик.
Био ми је неки облик пред очима
и чуо сам глас који шапуће:
17’Зар смртник може да буде праведнији од Бога?
Зар је човек чистији од Саздатеља свога?
18Па он се ни у слуге своје не поуздаје
и анђелима својим он налази ману,
19а камоли онима што живе у набијачама,
што им је темељ у прашини
и које смрскају ко мољца.
20Сатиру их у комаде од јутра до сутра,
заувек ишчезавају и нико не мари.
21Није ли уже њиховог шатора ишчупано?
Помреће без мудрости.’
