Ang Tubag ni Zofar
1Unya gitubag siya ni Zofar nga taga-Naamat, 2“Kinahanglang matubag kanang imong mga gipanulti. Dili mapamatud-an nga dili ka sad-an pinaagi lang sa pagsigeg tagawtaw. 3Dili mahimong magpakahilom lang kami sa imong mga gipanulti nga walay pulos. Abi nimog dili ka namo badlongon sa imong pagpasipala? 4Matod mo nga husto ka sa imong gituohan ug hinlo ka atubangan sa Dios. 5Maayo unta ug magsulti ang Dios kanimo 6ug sultihan ka niya sa mga butang nga wala mo pa mahibaloi. May mga butang nga nahibaloan mo na ug may mga butang nga wala pa. Nahibalo ba diay ka nga ang silot sa Dios kanimo kulang pa sa unsay angay unta kanimo? 7Matugkad mo ba ang tanan mahitungod sa Dios? 8-9Mas taas pa kini sa kalangitan ug mas lawom pa sa dapit sa mga patay. Mas dako pa kini sa kalibotan ug mas halapad pa sa kadagatan. Nan, maabot ba kini sa imong hunahuna?
10“Pananglitan, dakpon ka sa Dios ug dad-on sa hukmanan ug unya prisohon, kinsa may makapugong kaniya? 11Nahibaloan gayod niya kon kinsay limbongan nga mga tawo ug nakita niya ang ilang kadaotan. 12Morag imposible na sa usa ka buang-buang nga magmaalamon, maingon nga imposible alang sa asno nga manganak ug tawo.11:12 tawo: o, asno nga ihalas.
13“Job, kon maghinulsol ka lang ug modangop sa Dios, 14ug dili ka na magpakasala ug dili mo tugotan ang imong panimalay sa pagpakasala, 15sigurado gayod nga dili ka na maulaw ug magkinabuhi ka nga malig-on ug walay gikahadlokan. 16Unya malimtan mo na ang imong mga kasakit, nga daw sa tubig lang kini nga milabay. 17Ug ang imong kinabuhi hayag pa kaysa sidlak sa adlaw sa kaudtohon. Ang kangitngit sa imong kinabuhi modan-ag sama sa kabuntagon. 18Magkinabuhi ka nga lig-on tungod kay may paglaom ka. Panalipdan ka sa Dios ug magpahulay nga walay gikahadlokan. 19Maghigda ka nga walay manghadlok kanimo, ug daghan ang mangayog tabang gikan kanimo. 20Apan ang mga daotan madismaya, ug wala nay laing kapaingnan pa, ug ang ila lang malaoman mao ang kamatayon.”
Софар
1А Софар из Намата је одговорио овим речима:
2„Зар на многе речи одговора нема
и хоће ли причалица постати праведан?
3Хоће ли твоје празне приче ућуткати људе
и твоје ругање проћи без понижења?
4Ето, рекао си: ’Моја је поука без мане!
Ја сам невин у твојим очима!’
5Али када би Бог хтео да говори,
против тебе да отвори уста своја;
6да ти каже тајне мудрости –
мудрости што има двоструко значење –
сазнао би да Бог заборавља неке кривице твоје!
7Да ли можеш да докучиш Божије дубине
и границе Свемоћног можеш ли да нађеш?
8Од небеса су више!
И шта ту да урадиш?
Дубље су од Света мртвих!
И шта ту да докучиш?
9Оне су од земље дуже
и мером су шире него море.
10Ако он дође, па затвори или окупи судиште,
ко у томе да га спречи?
11Јер, он познаје људску пролазност,
види поквареност и с пажњом је прати.
12Ипак, шупљоглавац ће мудар постати
кад магаре дивље окоти човека!
13Ако будеш срце своје припремио
и руке своје к њему раширио;
14а зло ти се у рукама нађе – одбаци га –
нек неправда не пребива у шатору твоме!
15Тада ћеш без стида да подигнеш лице своје,
чврст ћеш бити, страховати нећеш.
16Заборавићеш муку своју,
помишљаћеш на њу као на лањске снегове.
17Светлији од поднева живот ће ти бити,
а и када ноћ наступи, биће као јутро.
18Спокојан ћеш бити јер постоји нада!
Бићеш добро заштићен,
у спокојству спаваћеш.
19Лежаћеш и нико те неће плашити,
многи ће ти се додворавати.
20Згаснуће очи зликовачке,
уточиште њихово нестаће,
а нада једина им је да издахну душу.“
