Ang Alagad sa Ginoo
1Miingon ang Ginoo, “Ania ang akong alagad nga akong gilig-on. Ako siyang gipili ug nalipay ako kaniya. Gamhan ko siya sa akong Espiritu, ug magdala siyag katarungan ug kaangayan sa mga nasod. 2Dili siya mosinggit o mosulti ug kusog diha sa mga kadalanan. 3Dili niya pasagdan ang mga maluya sa pagtuo,42:3 mga maluya sa pagtuo: o, mga gidaog-daog. kay tabangan niya ang tanan bisan ang gamay lang gayod ug pagtuo. Sa iyang pagkamatinumanon ipatuman gayod niya ang hustisya. 4Dili gayod siya moundang o mawad-ag paglaom hangtod nga mapatunhay niya ang hustisya ug kaangayan sa kalibotan. Ang mga tawo sa mga isla nagahulat sa iyang mga pagtulon-an.” 5Mao kini ang giingon sa Dios, ang Ginoo nga nagbuhat sa kalangitan nga iyang gibukhad nga daw tela. Gibuhat niya ang kalibotan ug ang tanang anaa niini. Siya usab ang naghatag ug gininhawa sa mga tawo ug sa tanang mga binuhat nga anaa sa kalibotan. 6Miingon siya sa iyang alagad, “Ako, ang Ginoo, mao ang nagtawag kanimo sa pagpakita sa akong pagkamatarong. Tabangan ug panalipdan ko ikaw, ug pinaagi kanimo mohimo akog kasabotan uban sa mga tawo. Himuon ko ikaw nga suga ngadto sa mga nasod, 7aron mobuka ang mga mata sa mga buta ug mahatagag kagawasan ang mga binihag nga nabilanggo sa mangiob nga bilanggoan. 8Ako mao ang Ginoo, mao kana ang akong ngalan! Dili ko ihatag ang akong pasidungog kang bisan kinsa o ang pagdayeg nga alang kanako ngadto sa mga dios-dios. 9Ang akong mga giingon kaniadto natuman na, ug karon ipadayag ko ang mga bag-ong mga panghitabo sa dili pa kini moabot.”
Awit sa Pagdayeg sa Ginoo
10Pag-awit kamo ug bag-ong awit ngadto sa Ginoo! Pag-awit kamo ug mga pagdayeg kaniya, bisan kamo nga anaa sa pinakalayong bahin sa kalibotan. Dayga ninyo siya, kamo nga nagalawig sa dagat ug tanan kamong mga binuhat nga anaa niini, ug kamong nagapuyo sa mga isla. 11Dayga ninyo siya, kamong anaa sa mga lungsod sa kamingawan ug kamong mga lumulupyo sa Kedar. Pag-awit kamo sa kalipay, kamong mga katawhan sa Shela. Panghugyaw kamo gikan sa tumoy sa mga bukid. 12Pasidunggi ug dayga ang Ginoo, kamong anaa sa mga isla. 13Makig-away ang Ginoo sama sa usa ka sundalong kusgan ug isog. Mosinggit siya sa pagsulong, ug modaog siya batok sa iyang mga kaaway. 14Moingon siya, “Sa taas nga panahon naghilom lang ako ug gipugngan ko ang akong kaugalingon. Apan karon mosinggit ako sama sa usa ka babayeng gapanganak. 15Tumpagon ko ang mga bukid ug mga bungtod, ug palayaon ko ang mga tanom niini. Himuon ko ang mga suba nga malang yuta,42:15 malang yuta: sa Hebreo, mga isla. ug pahubsan ko ang mga katubigan. 16Agakon ko ang akong katawhan nga mga buta sa kamatuoran ngadto sa dalan nga wala nila masinati ug maagii. Himuon kong kahayag ang kangitngit sa ilang agianan, ug patagon ko ang mga libaong nga mga dapit nga ilang pagalaktan. Himuon ko kini ug dili ko sila isalikway. 17Apan kadtong nagsalig sa mga dios-dios ug nagaila sa tinunaw nga mga rebulto nga ilang dios-dios, mangikyas sa kaulaw.”
Ang Israel sama sa Bungol ug Buta
18Miingon ang Ginoo sa iyang katawhan, “Kamong sama sa mga bungol ug buta, pamati kamo ug tan-aw! 19Alagad ug pinili ko kamo. Mga mensahero ko kamo, apan walay makalabaw sa inyong pagkabuta ug pagkabungol. 20Daghan na kamog nakita, apan wala ninyo tagda. Makadungog kamo, apan dili kamo mamati.”
21Buot gayod sa Ginoo nga mapakita ang iyang pagkamatarong,42:21 mapakita ang iyang pagkamatarong: o, luwason ang iyang katawhan. aron ang iyang kasugoan mapasidunggan. 22Apan karon ang iyang katawhan gikawatan, giilogan sa ilang mga kabtangan, gipriso sa mga bangag o sa mga bilanggoan, ug wala gayoy nakatabang kanila. 23Kinsa kaninyoy buot mamati o mohatag ug pagtagad niining inyong nadunggan gikan karon? 24Kinsa ba ang nagtugot nga kawatan ug ilogan sa ilang kabtangan ang Israel? Dili ba ang Ginoo nga atong nasad-an? Kay wala nato sunda ang iyang mga pamaagi ug wala nato tumana ang iyang kasugoan. 25Busa gipakita sa Ginoo ang iyang hilabihan nga kasuko kanato pinaagi sa pagpaantos kanato sa kapait sa gira. Ang iyang kasuko sama sa kalayo nga milukop ug misunog kanato, apan wala nato kini gihunahuna ug gitagad.
О слузи Господњем. Песма прва. Део први.
1Ево Слуге мога, коме сам потпора,
изабраника мога, миљеника душе моје.
На њега сам Духа свога излио
да доноси правду народима.
2Он не виче, нити буку прави,
на улици гласа свог не диже.
3Он не ломи трску напукнуту,
нити гаси фитиљ који тиња,
него он доноси право истинито.
4Он не тиња, нити сломљен бива
док на земљи право не успостави,
а острва су жедна његовог Закона.“
О слузи Господњем. Песма прва. Део други.
5Говори Бог Господ,
који је створио и разастро небеса,
који је раширио земљу и растиње њено,
који даје дисање народима по њој,
и дух бићима која ходају по њој:
6„Ја, Господ, у правди сам те позвао,
и за руку те ухватио;
и тебе чувао и тебе поставио
за савез народу,
за светлост племенима,
7да отвориш очи слепима,
да изведеш из затвора сужње,
из тамнице оне што у тами живе.
8Ја сам Господ, то је име моје,
и славе своје другом дати нећу,
нити части своје киповима.
9Што је од искона, гле, то долази;
и новости ја већ најавих,
пре него се збуду
чиним да чујете.“
Победничка песма
10Певајте Господу песму нову,
славу његову од краја земљиног,
који морем силазите и што је по њему,
острва и сви становници њини.
11Нека се ускомеша пустиња и градови њени,
нека одјекују насеља кедарска,
нека подвикују становници Селе,
нека кличу с горских врхова,
12Нека славу своју дају Господу,
и хвалу му најављују по острвима.
13Као јунак Господ ступа,
као ратник он се разјарио,
Он кликће и уз то виче,
на непријатеље се своје устремио.
14„Од давнина сам ћутао,
глув се правио, уздржавао,
сад вичем као породиља,
дахћем и издишем уједно.
15Сасушићу горе и брегове,
и спарушити све биљке по њима,
и претворити реке у вртаче,
и мочваре ја ћу исушити.
16Слепе људе водићу путем што га не познају,
упутићу их на стазе што их не познају.
Пред њима ћу таму у светлост претворити,
а џомбе у зараван.
Те ћу ствари учинити
и нећу оклевати.
17У великом стиду ће узмаћи
који се у резане кипове уздају,
који ливеним ликовима говоре:
’Ви сте богови наши.’
Песма о заслепљености
18Чујте, глуви!
И прогледајте, слепи, да видите!
19Ко је слеп, ако не мој слуга?
Ко је глув, ако не мој гласник кога шаљем?
Ко је слеп као намирени
и слеп као слуга Господњи?
20Много си видео, али ниси марио;
уши отворене али нико не слуша.“
21Господу се свидело
због праведности његове
да узвелича Закон и почаст му да.
22А народ је овај опљачкан и оплењен,
у пећине сви су они затворени,
у затворе склоњени.
Плене их,
а нико да их избави;
отимају им,
а нико да каже: „Врати!“
23Ко од вас мари за то?
Ко се нагао и слуша унапред?
24Ко је пљачкашу изручио Јакова
и отимачима Израиља?
Није ли то Господ,
против ког смо грешили,
чије путеве нису хтели да следе,
и чији Закон нису слушали?
25Зато је он на њега излио
јарост гнева својега и насиља ратна;
пламен га је одасвуд окружио,
али он ни то није схватио;
и спалио га је,
али он ни то није озбиљно узео.
