Gisulong sa Taga-Asiria ang Jerusalem
(2 Hari 18:13-27; 2 Cro. 32:1-19)
1Sa ika-14 nga tuig sa paghari ni Hezekia sa Juda, gisulong ni Senakerib nga hari sa Asiria ang tanang pinarilan nga mga lungsod sa Juda, ug nailog niya kini. 2Ug samtang didto si Senakerib sa Lakish, gisugo niya ang iyang komander sa mga sundalo uban sa daghang mga sundalo niini nga moadto sa Jerusalem aron sa pagpakigkita kang Haring Hezekia. Sa didto na sila sa gawas sa siyudad sa Jerusalem, mipundo ang komander uban sa iyang mga sundalo haduol sa agianan sa tubig sa ibabaw nga pundohanan ug tubig, dapit sa dalan paingon sa labhanan. 3Miadto kaniya si Eliakim nga anak ni Hilkia, nga tigdumala sa palasyo, si Shebna nga sekretaryo, ug si Joa nga anak ni Asaf, ang nagadumala sa mga kasulatan sa gingharian. 4Miingon kanila ang komander sa mga sundalo, “Ingna ninyo si Hezekia nga mao kini ang giingon sa gamhanang hari sa Asiria:
“Unsa may imong gisaligan? 5Nagahunahuna ka ba nga madaog nimo ang gira sa pulong lamang ug dili sa katakos ug kusog sa imong mga sundalo? Kinsay imong gisaligan nga nagrebelde ka man kanako? 6Ang Ehipto ba? Kini nga nasod ug ang iyang hari sama lang sa gabok nga baston nga kon imong itukod mabali ug makasamad sa kamot. 7Apan kon moingon ka kanako nga nagsalig kamo sa Ginoo nga inyong Dios, dili ba nga gipangguba mo man ang iyang mga simbahanan diha sa habog nga mga dapit apil na ang mga halaran niini, ug gisultihan mo ang mga lumulupyo sa Jerusalem ug sa ubang mga lungsod sa Juda sa pagsimba sa usa lang ka halaran?”
8Mipadayon pag-ingon ang komander, “Karon, ingna ninyo siya nga may itanyag kaniya ang akong agalon, ang hari sa Asiria. Hatagan siya namog 2,000 ka mga kabayo, kana kon may 2,000 siya ka mga tigkabayo! 9Wala gayod siyay ikasukol bisan sa pinakamubo nga opisyal sa akong agalon. Nagsalig lang siya sa Ehipto nga mohatag kaniyag mga karwahe ug mga tigkabayo. 10Naghunahuna ba siya nga wala ako sugoa sa Ginoo sa pag-anhi dinhi sa paglaglag niining lugara? Ang Ginoo mismo ang nagsugo kanako sa pagsulong ug sa paglaglag niini nga nasod.”
11Miingon si Eliakim, Shebna, ug Joa sa komander, “Palihog pakigsulti kanamo sa pinulongan nga Aramico, kay masabtan namo kini. Ayaw pag-Hebreo kay madunggan ka sa mga tawo nga anaa sa mga paril sa siyudad.” 12Apan mitubag ang komander, “Gisugo ako sa akong agalon nga ipahibalo kining mga butanga sa tanang lumulupyo sa Jerusalem, dili lang kaninyo ug sa inyong hari. Kay sama kaninyo kaonon usab nila ang ilang kaugalingong tae ug imnon ang ilang kaugalingong ihi.”
13Unya mitindog ang komander sa mga sundalo ug misinggit sa pinulongang Hebreo, “Pamatia ninyo ang mensahe sa gamhanang hari sa Asiria! 14Miingon siya nga dili kamo magpatunto kang Hezekia. Dili siya makaluwas kaninyo! 15Ayaw kamo pagpahaylo kaniya nga mosalig sa Ginoo kon moingon siya, ‘Sigurado gayod nga luwason kita sa Ginoo; kining siyudad dili itugyan ngadto sa kamot sa hari sa Asiria.’
16“Ayaw kamo pamati kang Hezekia! Mao kini ang giingon sa hari sa Asiria: Ayaw na kamo pagsukol kanako; ampo na lang kamo! Unya tugotan ko kamo nga makakaon sa bunga sa inyong ubasan ug kahoy nga igos, ug makainom sa inyong pundohanan ug tubig, 17hangtod nga mobalik ako ug dad-on ko kamo sa yuta nga sama sa inyong yuta—ang yuta nga may mga ubasan nga makahatag kaninyog bino ug may mga trigo nga mahimo ninyong pan. 18Ayaw kamo palingla kang Hezekia kon moingon siya nga luwason kamo sa Ginoo. May mga dios ba sa bisan asang nasod nga nakaluwas kanila gikan sa kamot sa hari sa Asiria? 19May mahimo ba ang mga dios sa Hamat, Arpad, ug Sefarvaim? Naluwas ba sa mga dios36:19 sa mga dios: o, nianang mga dios. sa Samaria ang ilang nasod gikan sa akong mga kamot? 20Kinsa ba sa mga dios niining mga nasora ang nakaluwas sa ilang nasod gikan kanako? Busa unsaon sa Ginoo pagluwas ang Jerusalem gikan sa akong mga kamot?”
21Apan wala motubag ang mga tawo, kay nagmando si Haring Hezekia nga dili sila motubag. 22Unya gigisi ni Eliakim, Shebna, ug Joa ang ilang mga bisti tungod sa kasubo, ug nangadto sila kang Hezekia ug misugilon sa giingon sa komander.
Сенахеримови напади
1Четрнаесте године цара Језекије, асирски цар Сенахерив је напао све утврђене јудејске градове и освојио их. 2Међутим, асирски цар пошаље из Лахиса цару Језекији у Јерусалим Равсака с јаком војском. Овај се зауставио код Горњег језера на путу за Бељарево поље. 3И пред њега је изашао управник двора Елијаким син Хелкијин, писар Сомна и дворски саветник Јоах син Асафов.
4Тада им Равсак рече: „Реците Језекији:
’Овако каже велики цар Асирије: у шта се то уздаш? 5Зар мислиш да су саме речи савет и сила за рат? На кога се ослањаш, да си се побунио против мене? 6Да се можда не уздаш у Египат, у тај сломљени штап од трске, који убада и пробија шаку ономе ко се на њега наслања? Такав је фараон, египатски цар, свакоме ко се ослони на њега. 7А ако ми кажеш: „Ми се поуздајемо у Господа, Бога нашег!“ Па није ли баш Језекија срушио његове узвишице и жртвенике, рекавши Јуди и Јерусалиму: клањаћете се једино пред овим жртвеником.
8А сад, хајде, опклади се са мојим господарем, асирским царем: даћу ти две хиљаде коња, ако си у стању да нађеш јахаче да их јашу. 9Како ћеш онда одбити и једног војводу који је међу најмањим слугама мога господара? Но, ти се уздаш у Египат да ће ти дати коње и коњанике. 10Коначно, јесам ли ја без одобрења Господњег пошао против ове земље да је разорим? Господ је мени рекао: „Дигни се на ту земљу и разори је!“’“
11Тада су Елијаким, Сомна, и Јоах рекли Равсаку: „Говори својим слугама арамејски, јер ми разумемо; не разговарај са нама јудејски да те слуша народ на зидинама.“
12Али Равсак им је рекао: „Зар ме је мој господар послао да само вашем господару и вама кажем ове речи, а не баш онима који седе на зидинама, који ће с вама морати да једу свој измет и пију своју мокраћу?“
13Равсак, затим, устаде и повика снажним гласом на јудејском: „Чујте речи великог цара, асирског цара: овако каже цар: ’Не дајте да вас Језекија заварава, јер он вас не може избавити из моје руке.’ 14Овако каже цар: ’Не дајте да вас Језекија заварава, јер вас не може избавити. 15Не дајте да вам Језекија улива поуздање у Господа говорећи: „Господ ће вас сигурно избавити; овај град неће пасти у руке асирском цару.“’
16Не слушајте Језекију, јер овако каже асирски цар: ’Склопите мир са мном и изађите к мени, па ће сваки од вас јести своје грожђе и своје смокве и пити воду из свога студенца, 17док не дођем и не одведем вас у земљу као што је ваша земља, у земљу жита и младог вина, у земљу хлеба и винограда.’
18Не дајте да вас Језекија убеђује говорећи: ’Господ ће вас избавити.’ Да ли је који бог избавио своју земљу из руке асирског цара? 19Где су богови аматски и арфадски? Где су богови сефарвимски? Јесу ли избавили Самарију из моје руке? 20Који су међу свим боговима тих земаља избавили своју земљу из моје руке? Како ће онда Господ избавити Јерусалим из моје руке?“
21А они су ћутали и нису одговарали ни реч, јер је цар био заповедио: „Не одговарајте му!“
22Тада су управитељ двора Елијаким, син Хелкијин, писар Сомна и Асафов син Јоах, дворски саветник, дошли пред Језекију. Раздрли су своју одећу и саопштили му шта је Равсак рекао.
