Ang Walay Kapuslanan nga Kasabotan Tali sa Juda ug sa Ehipto
1Miingon ang Ginoo, “Alaot ang akong mga anak nga mga gahig ulo. Naghimo silag mga plano nga supak sa akong kabubut-on. Naghimo silag kasabotan nga wala akoy pagtugot. Busa nadungagan ang ilang sala. 2Midangop sila sa Ehipto aron mangayog pagpanalipod gikan sa hari, nga wala man lang magpakitambag kanako. 3Apan maulawan lang sila sa ilang pagpangayog proteksyon gikan sa hari sa Ehipto. 4Kay bisan ang gahom sa hari sa Ehipto miabot hangtod sa Zoan ug Hanes, 5maulawan lang ang Juda tungod kay ang katawhan sa Ehipto walay mga pulos. Wala gayod kini ikatabang kondili mohatag lang hinuon kinig kaulawan.”
6Mao kini ang mensahe sa Dios mahitungod sa mga mananap sa Negev: Gilatas sa mga taga-Juda ang kamingawan nga malisod agian—may mga liyon ug lala nga mga bitin, nga ang uban morag naglupad. Gikarga nila sa mga asno ug mga kamelyo ang ilang mga bahandi aron lang igasa sa nasod nga walay ikatabang kanila. 7Ang tabang sa nasod sa Ehipto walay kapuslanan. Busa gitawag ko kini nga “Dragon30:7 Dragon: sa Hebreo, Rahab. nga way gahum.”
8Miingon ang Ginoo kanako, “Lakaw, isulat sa usa ka libro ang akong isulti batok sa mga Israelinhon aron nga sa umaabot nga panahon mahimo kining usa ka walay kataposang pagpamatuod sa ilang kadaotan. 9Kay mga masupilon sila, mga bakakon, ug dili gustong mamati sa akong gitudlo. 10Nagaingon sila sa mga propeta, ‘Ayaw na ninyo kami suginli sa mga gipadayag sa Dios kaninyo. Ayaw na ninyo kami suginli kon unsay husto. Suginli kami sa mga butang nga makapalipay kanamo ug mga panan-awon nga tinumotumo. 11Hawa kamo sa among agianan; simang kamog laing dalan. Ayaw na kami suginli mahitungod sa Balaan nga Dios sa Israel.’ ”
12Busa nagaingon ang Balaan nga Dios sa Israel, “Tungod kay gisalikway ninyo ang akong mensahe ug nagsalig kamo sa pagpangdaog-daog ug pagpanglimbong, 13malaglag kamo sa kalit. Ang inyong sala mahisama sa usa ka liki nga kalit lang makalumpag sa habog nga paril. 14Madugmok kamo sama sa usa ka kolon nga maayong pagkapulpog, ug wala na gayoy bahin niini nga mahimong ikuhag baga gikan sa abuhan o ikabog tubig gikan sa kab-anan.”
15Miingon pa gayod ang Ginoong Dios, ang Balaan nga Dios sa Israel, “Balik kamo kanako ug pamahulay, kay luwason ko kamo. Pagmalinawon kamo ug salig kanako, kay lig-onon ko kamo. Apan dili kamo buot mohimo niini. 16Miingon hinuon kamo, ‘Magpahilayo kami sa among mga kaaway pinaagi sa mga kabayo nga kusog modagan.’ Oo, magpahilayo kamo, apan mas tulin pa gayod ang mogukod kaninyo. 17Ang pagpanghulga sa usa kanila makapakagiw sa 1,000 ninyo nga mga sundalo. Ug ang pagpanghulga sa lima kanila makapakagiw kaninyong tanan hangtod nga mahibilin kamong nagainusara sama sa usa ka poste sa bandera sa tumoy sa bungtod.”
18Apan naghulat ang Ginoo nga moduol kamo kaniya aron ikapakita niya ang iyang kalooy kaninyo. Andam siya mopakita sa iyang pagkahangawa kaninyo. Kay ang Ginoo matarong nga Dios, ug bulahan ang tanang nagsalig kaniya. 19Kamong mga katawhan sa Zion, nga mga lumulupyo sa Jerusalem, dili na kamo mohilak pag-usab! Kaloy-an gayod kamo sa Ginoo, kon mangayo kamo ug tabang kaniya. Kon madungog niya ang inyong pag-ampo, tubagon niya kamo. 20Bisan ug gihatag sa Ginoo kaninyo ang kasakit ug kalisdanan nga daw inyo na kining pagkaon ug ilimnon, siya nga inyong magtutudlo dili na motago gikan kaninyo. Makita ninyo siya 21ug madungog ninyo ang iyang tingog nga nagagiya kaninyo sa husto nga dalan, bisan asa pa kamo moadto. 22Ngil-aran na kamo sa inyong mga dios-dios, nga mga hinaklapan ug plata ug bulawan. Ilabay ninyo kini nga daw hugaw nga trapo ug moingon, “Dili na ko gustong makita pa kamo!” 23Hatagan kamo sa Ginoo ug ulan sa panahon sa tingtanom, ug modagaya ang inyong ani. Nianang higayona, manabsab ang inyong mga mananap sa halapad nga sabsabanan. 24Ang inyong mga baka ug mga asno nga igdadaro manibsib sa lamiang kumpay. 25Sa adlaw nga pamatyon ang inyong mga kaaway ug lumpagon ang ilang mga tore, mobuhagay ang tubig sa matag taas nga bukid ug bungtod. 26Ang kahayag sa bulan mahimong sama sa adlaw, ug ang kahayag sa adlaw pil-on sa kapito, sama kahayag sa pito ka adlaw nga gitingob. Mahitabo kini sa panahon nga tambalan ug ayohon sa Ginoo ang mga samad nga gikan sa kastigo nga iyang gihatag kaninyong iyang katawhan.
27Tan-awa! Moanhi ang Ginoo gikan sa halayo nga hilabihan kasuko, inubanan sa aso nga daw panganod kabaga. Ang iyang kapungot sama kini sa nagadilaab nga kalayo. 28Ang iyang gininhawa sama sa baha nga taga-liog. Alig-igon niya sama sa trigo ang mga kanasoran. Sama sila sa mga mananap nga gibusalan ug giguyod. 29Apan kamong katawhan sa Dios magaawit sama sa ginahimo ninyo sa gabii nga nagsaulog kamo sa pista sa pagpasidungog sa Ginoo. Maglipay kamo sama sa mga tawo nga nagmartsa kumpas sa honi sa plawta samtang nagpaingon sila sa Bukid sa Ginoo aron sa pagsimba kaniya nga salipdanan30:29 salipdanan: sa literal, bato. sa Israel. 30Ipadungog sa Ginoo ang iyang lanog nga tingog, ug ipakita niya ang iyang kamot nga andam na nga mosilot tungod sa hilabihang kasuko. Ubanan kini sa nagadilaab nga kalayo, kalit nga pagbunok sa ulan, pagpanalogdog ug pagpangilat, ug pag-ulan ug ice30:30 ice: Sa uban nga Binisaya, yelo. nga sama kadagko sa bato. 31Siguradong mahadlok ang mga taga-Asiria kon madunggan nila ang tingog sa Ginoo. Silotan niya sila sa hilabihan. 32Sulongon niya sila. Ug ang matag hampak sa Ginoo kanila, duyogan kini sa honi sa tamborin ug harpa. 33Dugay na nga naandam ang dapit nga pagasunogan sa hari sa Asiria. Halapad ug lawom kining dapita, ug ang kalayo abunda ug sugnod. Ang gininhawa sa Ginoo daw sapa sa nagdilaab nga asupre, nga mao ang mopadilaab sa mga sugnod niini.
Против изасланства у Египат (I)
1Тешко синовима одметничким!
– говори Господ.
Они проводе намере што нису од мене,
склапају савезе што нису по Духу мом;
и грех на грех гомилају.
2Кренули су у Египат доле,
а нису питали шта ћу ја рећи;
да утекну у уточиште фараонско,
и да се уздају у сенку египатску.
3Уточиште фараонско биће им на срамоту,
и уздање у сенку египатску на поругу.
4Та главари његови већ су у Соану,
посланици његови стигли су у Ханес:
5сви ће се посрамити
над народом бескорисним,
неће им бити на помоћ ни на корист,
већ на срамоту, па и за укор.“
Против изасланства у Египат (II)
6Пророштво против животиња негевских:
Кроз земљу невоље и беде,
лавице и лава који ричу,
љуте гује и крилате змије огњене,
носе они блага своја на леђима младих магараца,
и богатства своја на грбама камила –
носе га народу бескорисном.
7Зато што је египатска помоћ празна и ништавна,
због тога сам их назвао:
„Изнемогла Рава30,7 Име морске немани које одсликава хаос, а понекад Египат..“
Завештање
8Сад дођи, упиши на плочи пред њима
и забележи у књизи,
те да остане за будућност,
за век векова;
9јер ово је народ одметнички, синови лажљиви,
синови који неће да слушају Закон Господњи.
10Они говоре видовитима:
„Оканите се виђења!“,
а видеоцима:
„Не пророкујте нам поштење!
Говорите што је нама угодно!
Пророкујте нам привиде!
11Застраните с пута,
скрените са стазе,
уклоните нам са очију
Светитеља Израиљева!“
12Зато Светитељ Израиљев говори:
„Зато што реч ову презирете,
а ослањате се на опакост и превару,
и на њих се подупирете,
13зато ће вам та кривица бити као пукотина,
што се избочила на зиду високом,
који ће се срушити изненада, у тренутку,
14и срушиће се као што се руши суд грнчарски,
разбије се и нико га не жали,
те међу крхотинама његовим ни уломак се не нађе,
да се узме жеравица са огњишта
или заграби вода са студенца.“
15Јер говори Господар Господ, Светитељ Израиљев:
„У покајању и спокојству бићете спасени;
у смирености и ослонцу ваша је сила;
али ви нисте хтели.
16Рекли сте: ’Не, јер ћемо на коњима побећи.’
Зато ћете бежати.
’Јахаћемо онда у галопу.’
Зато ће ваши гониоци бржи бити:
17вас хиљаду бежаће
кад један подвикне;
кад подвикну петорица,
трком ћете бежати,
док од вас не остане
као колац на врху горе
или као ознака на брду.“
18Ипак, Господ чезне да вам се смилује,
и зато чезне да вас облагодати,
јер Господ је Бог праведни.
Благо свима који чезну за њим.
Будуће благостање
19О, народе сионски, који станујеш у Јерусалиму. Немој никако плакати. Он ће јамачно бити наклоњен гласу вапаја твојега. Чим те чује, одговориће ти. 20И Господар ће вам дати хлеб патнички и воду невоље, па се више неће крити твоји учитељи, и твоје ће очи гледати учитеље твоје. 21И уши твоје слушаће реч иза леђа твојих где се говори: „То је пут, њиме идите!“, било да скрећете надесно или налево. 22Тада ћеш сматрати нечистима своје кумире посребрене и своје идоле златом опточене. Одбацићеш их као излив женски и рећи ћеш: „Напоље!“
23Тада ће дати кишу твом семену што посејеш на њиви, а хлеб што ће га њива родити биће обилат и хранљив. Стока твоја ће пасти у онај дан, по пространим пашњацима. 24Волови и магарци који служе за њиву јешће осољену храну, овејану лопатом и решетом. 25И на свакој гори и на свакој узвишици биће потока и токова, у дан силнога покоља кад се куле буду рушиле. 26Тада ће месечина бити као сунчева светлост, а сунчева светлост ће бити седам пута јача, као светлост седам дана – у дан кад Господ завије преломе народу своме, и излечи ране удараца његових.
Пропаст Асирије
27Гле, Господ лично из далека долази,
гнев његов гори, бреме бива отежано.
Усне његове јарости су пуне,
језик му је ватра што прождире,
28а Дух је његов као поток набујали,
што се до грла попео.
Он долази да светину прорешета решетом погубним,
и да постави узде заводљиве
у чељуст народима.
29Песма ће вам бити
као у претпразничким ноћима,
кад су срца весела
као код оног који иде уз звуке фруле
да дође на Гору Господњу,
на Стену Израиљеву,
30и зачуће се величанствени глас Господњи,
и показаће се удар руке његове
у јаросном гневу, у ватри што прождире,
из провале облака и олује,
и из града који је као туцаник,
31јер од гласа Господњег препашће се Асирац,
шибом којом он шиба.
32И кад год удари палица одређена
којом ће се Господ одморити на њему,
с бубњевима и харфама, у борбеним покличима,
против њега он се бори.
33Већ је приправљен Тофет,
управо је спреман за цара,
много ватре и много дрва.
Он је продубио, проширио ломачу за њега,
повећао ватру и дрва.
Дах Господњи је као поток од сумпора,
разгара се на њему.
