Ang Pulong Sa Dios

Hukom 11:1-40

Si Jefta

1Si Jefta nga taga-Gilead usa ka maisog nga sundalo. Si Gilead ang iyang amahan. Ug ang iyang inahan usa ka babayeng nagabaligya sa iyang dungog. 2May mga anak usab si Gilead sa iyang asawa, ug sa dihang nanagko na kini, gipalayas nila si Jefta. Giingnan nila kini, “Wala kay mapanunod gikan sa among amahan, tungod kay anak ka sa laing babaye.” 3Busa mibiya si Jefta kanila ug mipuyo sa Tob. Ug didto, may mga bugoy nga miduol kaniya ug nanguyog sa iyang mga lakaw.

4Milabay ang panahon, nakiggira ang mga Amonihanon batok sa mga Israelinhon. 5Tungod niini, gipakuha sa mga tigdumala sa Gilead si Jefta didto sa Tob. 6Giingnan nila siya, “Pangulohi kami sa pagpakiggira sa mga Amonihanon.” 7Apan mitubag si Jefta, “Dili ba nga nasuko man kamo kanako ug gipalayas man gani ninyo ako gikan sa balay sa akong amahan? Karon nga anaa na kamo sa kalisod nganong mangayo kamo ug tabang kanako?” 8Apan miingon sila, “Tinuod ang imong gisulti, apan gikinahanglan ka namo karon. Uban kanamo sa pagpakiggira sa mga Amonihanon, ug himuon ka namong pangulo sa Gilead.” 9Mitubag si Jefta, “Pananglit dad-on ninyo ako pagbalik aron sa pagpakiggira sa mga Amonihanon, ug unya padag-on ako sa Ginoo, ako ba gayod ang ilhon ninyong pangulo?” 10Mitubag sila, “Oo, ikaw ang himuon namong pangulo. Ang Ginoo mismo mao ang among saksi.”

11Busa miuban si Jefta kanila, ug gihimo siya sa mga tawo nga pangulo ug komander. Ug didto sa Mizpa, nanumpa si Jefta atubangan sa Ginoo sa iyang pagdawat sa katungdanan isip pangulo.

12Unya nagsugo si Jefta ug mga mensahero sa pagpangutana sa hari sa mga Amonihanon kon nganong gisulong nila ang Israel. 13Mao kini ang tubag sa hari sa mga Amonihanon ngadto sa mga mensahero nga gisugo ni Jefta: “Sa dihang miabot ang mga Israelinhon gikan sa Ehipto, giilog nila ang among kayutaan—gikan sa Lugut sa Arnon paingon sa Suba sa Jabok, ug ngadto sa Suba sa Jordan. Karon, gusto namo nga ibalik ninyo kini kanamo sa malinawon nga paagi.”

14Gipadala na usab ni Jefta ang mga mensahero ngadto sa hari sa mga Amonihanon 15aron sa pagsulti niini nga mensahe: “Wala iloga sa Israel ang yuta sa Moab o sa Ammon. 16Sa dihang mibiya sa Ehipto ang among mga katigulangan, miagi sila sa kamingawan paingon sa Pulang Dagat hangtod nga nakaabot sila sa Kadesh. 17Unya nagpadala sila ug mga mensahero ngadto sa hari sa Edom aron sa paghangyo nga tugotan sila nga moagi sa yuta sa Edom, apan wala sila tugoti. Mao usab kini ang gihimo sa hari sa Moab kanila. Busa nagpabilin sila sa Kadesh.

18“Unya, mipadayon sila sa paglakaw sa kamingawan. Milibot sila sa Edom ug Moab hangtod nga nakaabot sila sa sidlakang bahin sa Moab. Nagkampo sila sa Lugut sa Arnon, apan wala sila motabok sa suba tungod kay mao kadto ang utlanan sa Moab.

19“Unya nagpadala silag mga mensahero kang Sihon nga hari sa mga Amorihanon (nga naghari sa Heshbon) aron sa paghangyo kaniya nga tugotan silang moagi sa iyang yuta aron makaabot sila sa ilang dapit. 20Apan wala mosalig si Sihon kanila. Gitigom hinuon niya ang iyang mga sundalo didto sa Jahaz ug gisulong ang mga Israelinhon. 21Apan gipapildi sila sa Ginoo, ang Dios sa Israel. Busa gisakop sa mga Israelinhon ang tanang kayutaan sa mga Amorihanon nga nagpuyo didto— 22gikan sa Lugut sa Arnon hangtod sa Suba sa Jabok, ug gikan usab sa kamingawan hangtod sa Suba sa Jordan.

23“Ang Ginoo, ang Dios sa Israel, mao ang nagaabog sa mga Amorihanon aron ihatag ang kayutaan ngadto sa mga Israelinhon. Apan karon buot ninyo kining kuhaon? 24Angkona ninyo ang gihatag kaninyo ni Kemosh nga inyong dios. Ug angkonon usab namo ang tanang gihatag kanamo sa Ginoo nga among Dios. 25Mas maayo ka pa ba kay sa hari sa Moab nga si Balak nga anak ni Zipor? Wala gayod siya sukad makig-away sa Israel. Dili ba? 26Mga 300 na ka tuig nga nagpuyo ang mga Israelinhon sa Heshbon, Aroer, ug sa mga lungsod libot niini, ug sa mga lungsod sa daplin sa Lugut sa Arnon. Nganong karon lang kamo nakahunahuna sa pagkuha niini? 27Wala kamiy daotang gihimo kaninyo. Kamo hinuon ang naghimog daotan sa inyong pagpakiggira kanamo. Ang Ginoo mao ang mohukom kon kinsa ang husto kanato.”

28Apan wala gayod tagda sa hari sa mga Amonihanon ang mensahe nga gipadala ni Jefta.

29Unya, gigamhan si Jefta sa Espiritu sa Ginoo. Gilatas niya ang Gilead ug ang Manase aron sa pagtigom ug mga sundalo. Pagkahuman, mibalik siya sa Mizpa nga sakop sa Gilead. Ug gikan didto, gisulong niya ang mga Amonihanon. 30Nanumpa si Jefta sa Ginoo, “Kon ipapildi mo gayod kanako kining mga Amonihanon, 31ang unang mogawas sa akong balay aron sa pagtagbo kanako inig-uli ko nga madaogon, ihalad ko ingon nga halad nga sinunog diha kanimo.”

32Gisulong ni Jefta ang mga Amonihanon ug gipadaog siya sa Ginoo. 33Daghang nangamatay nga mga Amonihanon ug nasakop nila ni Jefta ang 20 ka mga lungsod gikan sa Aroer paingon sa palibot sa Minit hangtod sa Abel Keramim.

Ang Anak ni Jefta

34Mipauli si Jefta sa iyang pinuy-anan sa Mizpa, ug gitagbo siya sa iyang anak nga babaye nga nagsayaw samtang nagtukar ug tamborin. Bugtong siyang anak ni Jefta. 35Pagkakita ni Jefta kaniya, gigisi ni Jefta ang iyang bisti tungod sa kasubo, ug miingon, “Anak ko, gihatagan mo gayod ako ug dakong kasubo! Nanumpa ako sa Ginoo nga ihalad ko kaniya ang unang motagbo kanako karon, ug dili ko kini mabakwi!”

36Mitubag ang anak ni Jefta, “Tay, nanumpa ka sa Ginoo, busa buhata kanako ang gisaad mo nga imong buhaton, kay gipadaog man kamo sa Ginoo sa inyong pagpakiggira sa mga Amonihanon. 37Apan may ihangyo lang ako kanimo: hatagi ako ug duha ka bulan nga makasuroy-suroy sa kabukiran aron sa pagsubo uban sa akong mga amiga, kay mamatay man ako nga putli pa.” 38Gitugotan siya ni Jefta. Busa sulod sa duha ka bulan didto siya sa kabukiran uban sa iyang mga amiga aron sa pagsubo tungod kay mamatay siya nga putli pa. 39Human sa duha ka bulan, mibalik siya sa iyang amahan. Gituman ni Jefta ang iyang gipanumpa sa Ginoo ug namatay ang iyang anak nga usa ka putli. Sukad niadto, nabatasan na sa Israel 40nga sa matag tuig, molakaw ang mga dalaga sa Israel ug magsubo sulod sa upat ka adlaw isip paghinumdom alang sa anak ni Jefta.

New Serbian Translation

Књига о судијама 11:1-40

Јефтај

1Јефтај, Галађанин, је био силни ратник. Био је син блуднице, а Галад му је био отац. 2Али Галаду је његова жена родила синове. Кад су одрасли, они су отерали Јефтаја с речима: „Ти немаш наследства у дому нашег оца јер си син друге жене.“ 3Јефтај је побегао од своје браће и населио се у земљи Тов. Ту су се неке ништарије окупиле око њега, па су с њим пљачкале.

4Након извесног времена, Амон је заратио против Израиља. 5Кад су Амонци заратили против Израиља, старешине галадске дођу да врате Јефтаја из земље Тов. 6Рекли су Јефтају: „Дођи и буди нам војвода, да ратујемо против Амонаца.“

7Јефтај одговори старешинама галадским: „Нисте ли ме ви мрзели и отерали ме из дома мога оца? Зашто долазите к мени сад кад сте у невољи?“

8Старешине Галада рекоше Јефтају: „Зато смо се сада вратили к теби. Ако пођеш с нама и ратујеш против Амонаца, бићеш главар нама и свим становницима Галада.“

9Јефтај одговори старешинама Галада: „Ако ме одведете натраг да ратујем против Амонаца, и ако ми их Господ преда, хоћу ли вам бити главар?“

10Галадске старешине одговоре Јефтају: „Нека Господ буде сведок међу нама; учинићемо како си рекао.“ 11Јефтај је отишао са старешинама Галада, а народ га је поставио себи за главара и војводу. Јефтај је поновио све своје услове пред Господом у Миспи.

12Онда је послао гласнике амонском цару рекавши: „Шта имаш против мене, те си дошао к мени да ратујеш против моје земље?“

13Амонски цар одговори Јефтајевим гласницима: „По изласку из Египта, Израиљ је узео моју земљу од Арнона до Јордана и Јавока. Зато ми је сад врати милом.“

14Јефтај је поново послао гласнике амонском цару 15и рекао му:

„Овако каже Јефтај: Израиљ није узео ни моавску земљу, ни земљу Амонаца. 16По изласку из Египта, Израиљ је ишао кроз пустињу до Црвеног мора и дошао у Кадис. 17Израиљ је послао гласнике цару Едома рекавши: ’Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу.’ Међутим, едомски цар није хтео да га послуша. Послао је гласнике и моавском цару, али ни он није дао свој пристанак. Тако је Израиљ остао у Кадису.

18Настављајући пустињом, Израиљ је заобишао едомску и моавску земљу и дошао источно од моавске земље. Утаборили су се с друге стране Арнона. У моавске пределе нису ступали, јер је Арнон граница Моаву.

19Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, цару Есевона, рекавши му: ’Дозволи нам да прођемо кроз твоју земљу и дођемо на своје одредиште.’ 20Али Сихон није веровао Израиљу да хоће само да пређе преко његовог подручја. Сихон је сабрао сву своју војску, утаборио се у Јаси и ступио у рат против Израиља.

21Господ, Бог Израиљев, је предао Сихона и сву његову војску Израиљу у руке, те је Израиљ освојио сву земљу Аморејаца који су живели у тој земљи. 22Освојили су сву област Аморејаца, од Арнона до Јавока, и од пустиње до Јордана.

23Сад кад је Господ, Бог Израиљев, изгнао Аморејце пред својим народом, Израиљем, ти би хтео да нас изгнаш? 24Зар ти не држиш у поседу оно што ти је дао Хамос, бог твој? Тако ћемо и ми задржати све оно што нам је Господ, Бог наш, дао да освојимо. 25Да ниси можда бољи од Валака, сина Сефоровог, цара моавског? Да ли се он спорио са Израиљем? Да ли је он ратовао с њима? 26Кад се Израиљ пре три стотине година населио у Есевону и његовим насељима, у Ароиру и његовим насељима, и у свим градовима уз Арнон, зашто их тада нисте отели? 27Нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш неправду ратујући против мене. Нека Господ, Судија, данас пресуди између Израиљаца и Амонаца.“

28Али цар Амонаца се није обазирао на поруку коју му је Јефтај послао.

29Тада Дух Господњи сиђе на Јефтаја, те он прође преко подручја Галада и Манасије настављајући преко Миспе галадске, и од Миспе галадске дође на Амонце. 30Ту се Јефтај заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш Амонце у моје руке, 31ко први изађе на врата моје куће да ме дочека кад се вратим у миру од Амонаца, припашће Господу, и тога ћу принети на жртву свеспалницу.“

32Јефтај оде к Амонцима да ратује против њих и Господ их предаде у његове руке. 33Тукао их је од Ароира до Минита, двадесет градова – и до Авел-Керамима. Био је то велики пораз. Тако су Амонци били понижени пред Израиљцима.

34Кад се Јефтај вратио својој кући у Миспу, у сусрет му изађе његова ћерка играјући уз бубњеве. Она му је била јединица; осим ње није имао других синова и ћерки. 35Кад ју је Јефтај угледао, раздерао је своју одећу и закукао: „Јао, ћерко моја! У какав си ме јад бацила! Зар баш ти да ми донесеш несрећу! Заветовао сам се Господу и не могу порећи завет.“

36Она му одговори: „Оче мој, својим устима си се заветовао Господу; учини са мном како си рекао, јер ти је Господ дао да се осветиш својим непријатељима, Амонцима.“ 37Она још рече своме оцу: „Нека ми се дозволи ово: пусти ме на два месеца да идем по горама с мојим другарицама, да оплачем своје девичанство.“

38Он одговори: „Иди!“ Пустио ју је на два месеца. Она је отишла са својим другарицама и оплакивала своје девичанство на горама. 39Када су се навршила два месеца, вратила се своме оцу, а он је извршио над њом завет којим се заветовао. И никада није упознала човека.

Отуда обичај у Израиљу 40да сваке године Израиљеве девојке одлазе и оплакују ћерку Јефтаја Галађанина, четири дана у години.