Nakigminyo ang mga Israelinhon sa mga Dili Israelinhon
1Miingon pa si Ezra, Pagkahuman niini nga hitabo, miadto kanako ang mga pangulo sa mga Judio ug miingon, “Daghan sa katawhan sa Israel, apil na mga pari ug mga Levita, ang nagkinabuhi sama sa mga katawhan sa ilang palibot. Gihimo nila ang mga malaw-ay nga mga buluhaton sa mga Canaanhon, Hitihanon, Perisihanon, Jebusihanon, Amonihanon, Moabihanon, Ehiptohanon, ug Amorihanon. 2Sila ug ang ilang mga anak nangasawa pa gani sa mga babaye nga gikan niini nga mga katawhan. Busa ang katawhan nga pinili sa Dios nasagolan na sa ubang mga katawhan. Ug ang atong mga pangulo ug mga opisyal mao pa ang unang naghimo niini.”
3Sa dihang nadungog ko kini, gigisi ko ang akong bisti ug kupo, gilabnot ko ang akong buhok ug balbas, ug milingkod ako nga gikulbaan. 4Nagtigom didto kanako ang mga tawo nga may kahadlok sa pulong sa Dios sa Israel tungod sa pagluib sa ilang isigka-Israelinhon nga namalik gikan sa pagkabihag. Naglingkod ako didto nga gikulbaan, hangtod nga miabot ang oras sa paghalad sa gabii. 5Pag-abot niadtong orasa, miundang ako sa akong pagsubo. Miluhod ako, nga gisi ang akong bisti ug kupo, ug nagaampo nga nagabayaw sa akong mga kamot sa Ginoo nga akong Dios. 6Miingon ako, “Dios ko, naulaw ako pag-ayo. Dili ako makaatubang kanimo sa kaulaw tungod kay labihan na gayod ang among mga sala; daw molapaw na kini sa among mga ulo ug mosangko na sa langit. 7Sukad pa sa panahon sa among mga katigulangan, nagpakasala na kami sa hilabihan. Tungod niini, kami, ang among mga hari, ug mga pari kanunayng nailalom sa mga hari sa ubang nasod. Gipamatay nila ang uban kanamo, ug ang uban gibihag, gikawatan ug gipakaulawan, sama sa nahitabo kanamo karon.
8“Ug karon, niining hamubo nga panahon, gikaloy-an mo kami, Ginoo nga among Dios. Gitugotan mo nga may mahibilin kanamo, ug gipapuyo mo kami nga may kasigurohan niining dapit nga imong gigahin. Gihatagan mo kami ug paglaom ug gipagaan-gaanan mo ang among kahimtang sa pagkaulipon. 9Bisan mga ulipon kami, wala mo kami pasagdi sa among pagkaulipon, hinuon gipakita mo ang imong gugma kanamo pinaagi sa maayo nga pagtagad nga gipakita sa mga hari sa Persia kanamo. Gihimo mo kini aron mahatagan mo kami ug bag-o nga kinabuhi, ug aron matukod namo pag-usab ang imong templo nga naguba ug mahatagan mo kami ug proteksyon sa Juda ug sa Jerusalem.
10“Apan karon nga nakasala kami, O Dios, unsa pa may among ikasulti? Kay gisalikway man namo ang imong mga sugo 11nga gihatag mo kanamo pinaagi sa imong mga alagad nga mga propeta. Miingon sila kanamo nga ang dapit nga among adtoan aron panag-iyahan hugaw nga dapit tungod sa kadaotan sa mga lumulupyo niini. Gihugawan nila ang tibuok kayutaan pinaagi sa ilang mga law-ay nga binuhatan. 12Nagaingon usab ang mga propeta kanamo nga dili gayod namo tugotan nga maminyo ang among mga anak sa ilang mga anak; ug dili gayod namo sila tabangan nga mouswag, aron kami molig-on ug makapahimulos sa maayong abot sa yuta, ug ikabilin namo kini sa among mga kaliwat ingon nga panulondon hangtod sa kahangtoran. 13Gisilotan mo kami, O among Dios, tungod sa among mga sala. Apan gaan ra ang silot nga gipahamtang mo kanamo kon itandi sa sala nga among nahimo, ug gitugotan mo pa nga may mahibiling buhi kanamo. 14Apan bisan pa niini, gisupak namo pag-usab ang imong mga sugo, ug nakigminyo sa mga tawo nga law-ay ug binuhatan. Sigurado gayod nga masuko ka kanamo ug laglagon mo kami hangtod nga wala nay mahibilin kanamo. 15O Ginoo, Dios sa Israel, matarong ka! Kay gitugotan mo nga may mahibilin kanamo nga buhi hangtod karon. Nakasala kami, ug tungod niini, dili kami makabarog sa imong atubangan tungod niining among mga sala.”
Јездрина молитва због женидбе са туђинкама
1Када се све ово завршило, приступили су ми главари и рекли: „Израиљски народ, свештеници и Левити се нису одвојили од народа земаљских и њихових одвратности, од Хананаца, Хетита, Фережана, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Египћана и Аморејаца. 2Узели су неке од њихових ћерки за себе и своје синове, па су помешали свети род са народима земаљским. У овом неверству су предњачили главари и достојанственици.“
3А ја, чим сам чуо за ову ствар, раздерао сам своју одећу и плашт, чупао косу са главе и браде, па сам сео као скамењен. 4Око мене су се окупили сви који су се бојали од речи Бога Израиља, због неверства повратника из изгнанства, а ја сам седео као скамењен све до вечерње жртве.
5А током вечерње жртве сам устао из своје понижености, па сам раздеране одеће и плашта, пао на колена и раширио руке Господу, мом Богу. 6Рекао сам:
„О, мој Боже! Срамота ме је и постиђен сам да бих подигао, о, мој Боже, своје лице к теби, јер су наше кривице нарасле преко главе и грех је наш велик до небеса. 7Још од времена наших очева у греху смо великом све до ових дана. Због наших кривица смо били дани ми, наши цареви и наши свештеници у руке царева земаљских – под мач, у изгнанство, за отимачину и срамоту све до данас.
8А сада, на трен нам је дошла милост од Господа, Бога нашег: да нам остави остатак; да нам да упориште у месту своје светости; да нам просветли очи наше Бог наш, и да нам да мало живнемо у свом робовању. 9Јер, ми смо робље, али у нашем робовању наш нас Бог није напустио: смиловао нам се пред царевима Персије да оживимо, да се подигне Дом нашег Бога и поправе његове рушевине, да нам да зид у Јуди и у Јерусалиму.
10И шта сад да кажемо, о, Боже наш, после овог?! Јер, напустили смо твоје заповести 11које си нам заповедио преко својих слугу, пророка: ’Земља у коју идете да је запоседнете је нечиста земља због нечистоће земаљских народа. Напунили су је својим одвратностима и нечистоћама с краја на крај. 12Зато не удајите своје ћерке за њихове синове нити узимајте њихове ћерке за своје синове. Не тражите трајни мир и корист са њима, да бисте остали јаки, да бисте јели добра земље и оставили је у наследство својим синовима довека.’
13И после свега тога што је дошло на нас, због наших злодела и наших великих греха, ипак си нас, Боже наш, поштедео више него што су наше кривице заслужиле, и дао нам остатак као што је овај. 14Зар да узвратимо кршењем твојих заповести и орођавамо се са народима оваквих одвратности? Зар се не би разгневио на нас и докрајчио нас тако да више не буде ни остатка ни преживелих? 15О, Господе, Боже Израиљев, ти си праведан јер смо преостали као остатак, као што је данас. Ево нас пред тобом у нашим гресима и због тога не можемо да стојимо пред тобом.“
