1Miingon ang Ginoo kanako, 2“Tawo, nagapuyo ka uban sa mga masinupakon nga katawhan. May mata sila apan dili sila makakita, may dalunggan sila apan dili sila makadungog, kay mga masinupakon sila. 3Busa tawo, pagpakita nga mora ikaw ug binihag. Panghipos sa imo nga mga dad-onon ug lakaw ngadto sa laing dapit. Himoa kini sa adlaw aron makita sa mga tawo. Basin pag pinaagi niini makaamgo sila nga mga masinupakon sila. 4Sa adlaw panghipos sa imo nga dad-onon aron makita nila. Pagkagabii, samtang nagatan-aw sila, molakaw ka nga daw sa usa ka binihag. 5Busloti ang dingding sa imo nga balay samtang nagatan-aw sila, ug didto ipaagi ang imo nga dad-onon. 6Samtang nagatan-aw sila, pas-ana ang imo nga dala ug lakaw sa kagabhion. Panabon sa imo nga nawong aron dili mo makita ang yuta. Kini nga imo nga himuon magpadayag sa usa ka pasidaan alang sa katawhan sa Israel.”
7Busa gituman ko ang iyang gisugo. Sa adlaw pa, nanghipos ako sa akong dad-onon, ug pagkagabii gibuslotan ko ang dingding pinaagi sa akong mga kamot. Ug samtang nagatan-aw sila, gipas-an ko ang akong dala ug milakaw sa kagabhion.
8Nianang pagkabuntag miingon ang Ginoo kanako, 9“Tawo, karon nga nangutana ang mga masinupakon nga katawhan sa Israel mahitungod sa imo nga gihimo, 10ingna sila nga ako, ang Ginoo nga Dios, may mensahe alang sa pangulo sa Jerusalem ug sa tanang katawhan sa Israel. 11Ingna dayon sila nga ang imo nga gihimo usa ka pasidaan alang kanila nga pagabihagon sila. 12Bisan ang ilang pangulo magaagi sa dingding nga gibangagan alang kaniya ug magapas-an sa iyang dala ug magalakaw sa kagabhion. Manabon siya sa iyang nawong aron dili niya makita ang yuta. 13Lit-agon ko siya nga daw sa usa ka mananap ug dad-on sa Babylon sa yuta sa mga Chaldeans. Apan dili niya kini makita,12:13 dili niya kini makita: Sumala sa 2 Mga Hari 25:6-7 ang hari sa Juda nga si Zedekia gibutahan sa wala pa siya dad-a sa Babylon. ug mamatay siya didto. 14Katagon ko sa bisan asang dapit ang tanan niya nga sakop—ang iyang mga alagad ug mga guwardya—ug bisan asa sila moadto ipapatay ko sila. 15Ug kon makatag ko na sila ngadto sa mga nasod, mahibaloan nila nga ako mao ang Ginoo. 16Apan tugotan ko ang pipila kanila nga makalingkawas sa gubat, sa kagutom, ug sa mga balatian aron isugilon nila ngadto sa mga nasod nga ilang adtoan ang ilang mangil-ad nga mga buhat. Unya mahibaloan nila nga ako mao ang Ginoo.”
17Miingon pa gyud ang Ginoo kanako, 18“Tawo, kurog sa kahadlok samtang ikaw nagakaon ug nagainom. 19Ug ingna ang mga nagpuyo sa Jerusalem ug sa tibuok Israel nga ako, ang Ginoo nga Dios, nagaingon, ‘Mapuno sila sa kabalaka ug mangurog sa kahadlok samtang sila nagakaon ug nagainom, kay ilogon ang mga kabtangan sa ilang nasod tungod sa ilang kabangis. 20Laglagon ang ilang mga lungsod ug maawaaw kini. Ug mahibaloan nila nga ako mao ang Ginoo.’ ”
21Miingon na usab ang Ginoo kanako, 22“Tawo, nganong may panultihon sa Israel nga nagaingon, ‘Daghan nang nanglabay nga mga panahon, apan wala man lagi matuman ang mga panagna’? 23Ingna sila nga ako, ang Ginoo nga Dios, motapos niini nga panultihon ug dili na gyud nila kini hisgotan pa sa Israel. Ug ingna sila nga hapit na matuman ang mga panagna. 24Kay mawala na gyud sa Israel ang dili tinuod nga mga panan-awon o bakak nga mga panagna. 25Kay kon ako, ang Ginoo, maoy mosulti, matuman gyud. Sa dili madugay, matuman na ang akong giingon batok kaninyong mga masinupakon nga katawhan. Mahitabo kini sa inyong panahon. Ako, ang Ginoo nga Dios, ang nagaingon niini.”
26Miingon pa gyud ang Ginoo kanako, 27“Tawo, nagaingon ang katawhan sa Israel nga ang imo nga mga panan-awon ug mga tagna dugay pang mahitabo. 28Busa isulti kini kanila: ‘Ako, ang Ginoo nga Dios, nagaingon nga sa dili madugay matuman na ang akong giingon. Oo, mahitabo na kini.’ ”
Симбол изгнанства
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, ти пребиваш усред одметничког дома, који има очи да види, али не види, има уши да чује, али не чује; јер одметнички су они дом.
3А ти, сине човечији, спреми себи ствари за изгнанство и по дану, на њихове очи, пођи у изгнанство. Пођи у изгнанство из свога места и на њихове очи иди у друго место, не би ли како увидели да су одметнички дом. 4Изнеси своје ствари по дану, на њихове очи, као изгнаничке ствари. Увече, на њихове очи, изађи као они што иду у изгнанство. 5На њихове очи прокопај зид и прођи кроз њега. 6Изнеси их по мраку, на њихове очи, носећи их на рамену. Покриј своје лице да не видиш земљу, јер сам те поставио за знак дому Израиљевом.“
7Учинио сам како ми је заповеђено. Изнео сам своје ствари по дану, као изгнаничке ствари, а увече сам својим рукама прокопао зид. Изашао сам по тами, на њихове очи, носећи своје ствари на рамену.
8Ујутро ми дође реч Господња: 9„Сине човечији, зар те дом Израиљев, тај одметнички дом, није питао: ’Шта то радиш?’
10Ти им реци: ’Говори Господ Бог: ово је пророштво за кнеза у Јерусалиму и за сав дом Израиљев, који је у њему.’ 11Реци:
’Ја сам знак за вас; како сам ја учинио, тако ће бити учињено њима, кад оду и изгнанство као робље.’
12Кнез који је међу њима носиће по мраку своје ствари на рамену, па ће изаћи. Прокопаће зид да би изашао, и покриће лице да не би видео земљу. 13А ја ћу бацити мрежу преко њега, те ће се ухватити у моју замку. Затим ћу га довести у Вавилон, у земљу Халдејаца, али је он неће видети; умреће тамо. 14А оне што су око њега, његове помоћнике и сву његову војску, ја ћу расејати на све стране; исукаћу мач и гонити их.
15И знаће да сам ја Господ, кад их расејем међу народе, и разаспем по земљама. 16Ипак, неке од њих ћу сачувати од мача, глади и заразе, да би причали народима међу које буду доспели о својим гадостима. Тада ће знати да сам ја Господ.“
17Дође ми опет реч Господња: 18„Сине човечији, једи свој хлеб с дрхтањем, и пиј воду са страхом и бригом. 19Реци народу земље: ’Говори Господ Бог, становницима Јерусалима у израиљској земљи: свој ће хлеб јести с бригом, и своју воду пити с ужасом, јер ће им земља опустети и остати без ичега због насиља његових становника. 20И знаће да сам ја Господ, кад градови буду похарани, а земља се претвори у пустош.’“
Нема одлагања
21И дође ми реч Господња: 22„Сине човечији, каква је то изрека коју имате за земљу Израиљеву? Јер кажете: ’Дани одмичу, а свако виђење пропада!’ 23Стога им реци: ’Говори Господ Бог: ја ћу ућуткати ову изреку и више је неће користити у Израиљу.’ Реци им: ’Примакли су се дани да се свако виђење испуни. 24И неће више бити лажних виђења ни заводљивих прорицања у дому Израиљеву. 25Јер кад ја, Господ, изрекнем што изрекнем, реч ће се испунити без одлагања. Наиме, у ваше ћу дане, о, доме одметнички, изрећи реч и испунити је – говори Господ Бог.’“
26Дође ми реч Господња: 27„Сине човечији, ево дом Израиљев говори: ’Виђење које он види односи се на далеке дане; он то пророкује за далека времена.’
28Зато им реци: ’Овако каже Господ Бог: неће се више одлагати ни једна од мојих речи које сам рекао; све што сам рекао, то ће се испунити – говори Господ Бог.’“
