Gihalad ang mga Kamagulangang Anak nga Lalaki
1Miingon ang Ginoo kang Moises, 2“Ihalad kanako ang tanang kamagulangang anak nga lalaki sa mga Israelinhon ug ang tanang unang laki nga anak sa mga kahayopan. Akoa sila.” 3Unya miingon si Moises sa mga tawo, “Hinumdomi ninyo kining adlawa, nga mao ang adlaw nga gipagawas kamo gikan sa pagkaulipon sa Ehipto. Kay gipagawas kamo sa Ginoo pinaagi sa iyang gahom. Ayaw kamo pagkaon ug pan nga may patubo. 4Hinumdomi ninyo kini nga adlaw sa bulan sa Abib13:4 Abib: Ang unang bulan sa Hebreo nga kalendaryo, gikan sa tunga-tunga sa Marso hangtod sa tunga-tunga sa Abril.—ang adlaw nga gipagawas kamo. 5Kinahanglan saulogon ninyo kini kon dad-on na kamo sa Ginoo ngadto sa yuta sa mga Canaanhon, Hitihanon, Amorihanon, Hebhanon, ug mga Jebusihanon. Mao kini ang yuta nga gisaad sa Ginoo sa inyong mga katigulangan nga ihatag kaninyo. Kini nga yuta maayo ug mabungahon.13:5 yuta… mabungahon: sa Hebreo, yuta nga nagaagas ang gatas ug dugos. 6Sa panahon sa inyong pagsaulog, pan nga walay patubo ang inyong kan-on sulod sa pito ka adlaw, ug sa ikapito nga adlaw magsaulog kamo sa pista alang sa Ginoo. 7Pan nga walay patubo lang ang inyong kan-on sulod nianang pito ka adlaw, ug kinahanglan nga wala gayoy patubo nga makita diha sa inyo sa bisan asa sa inyong dapit. 8Sa panahon sa inyong pagsaulog, ipasabot ninyo sa inyong mga anak nga ginahimo ninyo kini aron sa paghinumdom sa gihimo sa Ginoo sa dihang migawas kamo gikan sa Ehipto. 9Kini nga pista mahisama sa usa ka timaan diha sa inyong mga kamot o sa inyong mga agtang nga mopahinumdom kaninyo nga kinahanglan ninyong isulti ang mga katudloan sa Ginoo, kay gipagawas niya kamo gikan sa Ehipto pinaagi sa iyang gahom. 10Busa sauloga ninyo kini nga pista sa gitakda nga panahon matag tuig.
11“Kon dad-on na kamo sa Ginoo ngadto sa yuta sa mga Canaanhon nga iyang gisaad nga ihatag sa inyong mga katigulangan ug kaninyo, 12ihalad ninyo sa Ginoo ang inyong kamagulangang mga anak nga lalaki ug lakip usab ang unang laki nga anak sa inyong kahayopan, kay sila iya sa Ginoo. 13Mahimong lukaton gikan sa Ginoo ang kamagulangan sa inyong mga asno pinaagi sa pagbaylo niini ug karnero. Apan kon dili ninyo kini lukaton, kinahanglan nga patyon ang asno pinaagi sa pagbali sa iyang liog. Mahimo usab ninyong lukaton ang inyong mga kamagulangang anak nga lalaki. 14Kon sa umaabot nga panahon mangutana ang inyong mga anak kon unsay kahulogan niini, ingna sila nga, ‘Pinaagi sa gahom sa Ginoo gipagawas niya kami gikan sa Ehipto diin kami naulipon. 15Tungod kay sa dihang wala kami tugoti sa hari nga molakaw, gipamatay sa Ginoo ang tanang kamagulangang anak nga lalaki sa Ehipto, tawo man o kahayopan. Mao kana nga ginahalad namo sa Ginoo ang tanang unang laki nga anak sa among kahayopan ug ginatubos namo ang among mga kamagulangang anak nga lalaki.’ 16Kini nga seremonya mahisama sa usa ka timaan diha sa inyong mga kamot o sa inyong mga agtang nga mopahinumdom kaninyo nga gipagawas kamo sa Ginoo gikan sa Ehipto pinaagi sa iyang gahom.”
Ang Pagtabok sa mga Israelinhon sa Pulang Dagat
17Sa dihang gipalakaw na sa hari ang mga Israelinhon, wala sila giyahi sa Dios ngadto sa dalan nga molatas sa yuta sa mga Filistihanon bisag mao unta kadto ang mas duol nga agianan. Kay miingon ang Dios, “Basig mausab unya ang ilang hunahuna ug mobalik sa Ehipto kon makasinati silag gira.” 18Busa gipalibot sila sa Dios sa kamingawan paingon sa Pulang Dagat. Armado ang mga Israelinhon alang sa gira paghawa nila sa Ehipto. 19Gidala ni Moises ang mga bukog ni Jose, sumala sa gipapanumpa kaniadto ni Jose sa mga Israelinhon. Miingon kaniadto si Jose, “Sigurado nga pagawason kamo sa Dios. Kon mahitabo na kana, dad-a ninyo ang akong mga bukog inigbiya ninyo niining lugara.”
20Unya mibiya sila sa Sucot ug nagkampo sa Etam, sa utlanan sa kamingawan. 21Kon adlaw, ginagiyahan sila sa Ginoo pinaagi sa panganod nga daw haligi, ug kon gabii, ginagiyahan sila pinaagi sa panganod nga daw kalayo nga nagahatag kanila ug kahayag, aron makapadayon sila sa ilang lakaw, adlaw man o gabii. 22Nagauna kanila kanunay ang panganod nga daw haligi kon adlaw ug ang panganod nga daw kalayo kon gabii.
Закон о првенцима
1Господ рече Мојсију: 2„Посветите ми сваког првенца. Свако мушко дете међу Израиљцима – првенац мајчине утробе, као и сва првина стоке, мени припадају.“
3Мојсије рече народу: „Памтите овај дан у који сте изашли из Египта, из куће ропства, јер вас је Господ снажном руком извео оданде. Хлеб с квасцем нека се не једе! 4Данас излазите, у месецу авиву13,4 Касније назван и месец нисан, који отпочиње најраније 8. марта а најкасније 11. априла, што зависи од адара, дванаестог месеца у години.. 5А кад те Господ уведе у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Евејаца и Јевусејаца, за коју се заклео вашим оцима да ће вам је дати, земљу којом теку мед и млеко, вршићеш овај обред у овом месецу: 6Седам дана једите бесквасни хлеб, а седмога дана нека буде празник Господу. 7Бесквасни хлеб ће се јести седам дана. Хлеб с квасцем не сме ни да се види. Квасцу нигде ни трага да не буде на свом твом подручју. 8Тог дана ћеш рећи своме сину: ’То је због оног што је Господ учинио за мене кад сам изашао из Египта.’ 9То ће ти бити као знак на твојој руци и подсетник пред очима, да би Господњи Закон био на твојим устима. Јер, Господ те је снажном руком извео из Египта. 10Вршићеш ову уредбу сваке године у назначено време.
11А кад те Господ доведе у земљу Хананаца, како се заклео теби и твојим оцима, и преда ти је, 12одвојићеш сваког првенца мајчине утробе Господу. Исто тако ће и сва мушка првина стоке припадати Господу. 13Свако прворођено магаре ћеш откупити јагњетом или јаретом. Ако га не откупиш, сломи му врат. Откупићеш и сваког првенца од својих синова.
14Кад те твој син данас-сутра упита: ’Шта то значи?’, ти му реци: ’Господ нас је снагом своје руке извео из Египта, из куће ропства. 15Кад је фараон тврдоглаво одбио да нас пусти, Господ је побио све првенце у египатској земљи: од првенаца људи до првине стоке. Зато ја Господу приносим на жртву сваку мушку првину мајчине утробе, а сваког првенца међу својим синовима откупљујем. 16То ће ти бити као знак на руци и као подсетник пред твојим очима да нас је Господ снагом своје руке извео из Египта.’“
Прелазак преко Црвеног мора
17А кад је фараон пустио народ да иде, Господ их није повео путем који води у филистејску земљу, иако је онуда било ближе. Господ је, наиме, рекао: „Кад народ види ратовање, могао би да се предомисли и врати у Египат.“ 18Зато их је повео заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. Израиљци су отишли из Египта у пуној ратној спреми.
19Мојсије је са собом понео Јосифове кости, јер је овај тражио од Израиљаца да му се свечано закуну: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете одавде понети са собом и моје кости.“
20Израиљци су кренули из Сокота, а утаборили се у Етаму, на рубу пустиње. 21Господ је ишао пред њима дању у стубу од облака да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им осветљава пут, да би могли да путују и дању и ноћу. 22Стуб од облака пред народом није одступао дању, нити стуб од огња ноћу.
