Ang Pulong Sa Dios

Daniel 1:1-21

Ang Pagtuon ni Daniel ug sa Iyang mga Higala sa Babylon

1Sa ikatulo nga tuig sa paghari ni Jehoiakim sa Juda, gisulong ni Nebucadnezar nga hari sa Babylon ug sa iyang mga sundalo ang Jerusalem. 2Gibihag niya si Haring Jehoiakim sumala sa kabubut-on sa Ginoo. Gipanguha usab niya ang ubang mga butang sa templo sa Dios ug gidala sa Babylon.1:2 Babylon: sa Hebreo, Shinar. Mao kini ang usa pa ka ngalan sa Babylon. Unya gibutang niya kini sa butanganan sa mga bahandi didto sa templo sa iyang dios.

3Unya, gisugo ni Nebucadnezar si Ashpenaz nga pangulo sa iyang mga opisyal nga magpili ug pipila ka mga batan-on gikan sa mga bihag nga Israelinhon nga naggikan sa harianon ug dungganong mga pamilya. 4Kinahanglan gayod nga mga guwapo sila, himsog, maalam, may abilidad, hait ug salabotan, aron takos sila nga moalagad sa hari. Gisugo usab niya si Ashpenaz nga tudloan sila sa pinulongan ug balasahon sa mga taga-Babylon.1:4 Babylon: sa Hebreo, Kaldeanhon. Mao kini usahay ang itawag sa mga taga-Babylon. 5Nagsugo pa gayod ang hari nga hatagan sila matag adlaw sa samang pagkaon ug ilimnon nga ginakaon ug ginainom sa hari. Human sa tulo ka tuig nga pagbansay, mangalagad na sila kaniya.

6Uban sa mga napili mao sila si Daniel, Hananiah, Mishael, ug Azaria nga pulos naggikan sa tribo ni Juda. 7Gihatagan sila ni Ashpenaz ug bag-ong mga ngalan. Si Daniel ginganlag Belteshazar, si Hananiah ginganlag Shadrach, si Mishael ginganlag Meshach, ug si Azaria ginganlag Abednego.

8Apan hugot nga nagdesisyon si Daniel nga dili niya hugawan1:8 hugawan: may mga pagkaon sa hari nga gidili sa mga Judio sumala sa ilang panulondon. ang iyang kaugalingon pinaagi sa pagkaon o ilimnon sa hari. Busa mihangyo siya kang Ashpenaz nga dili lang siya pakan-on o paimnon sa gipahatag kaniya sa hari. 9Pagbuot sa Dios nga malooy ug mohatag ug pabor si Ashpenaz kang Daniel. 10Apan miingon si Ashpenaz kaniya, “Nahadlok ako sa hari. Siya ang nagbuot kon unsay inyong kan-on ug imnon, ug kon makita niya nga dili maayo ang inyong panglawas kompara sa uban nga mga batan-on basin ug ipapatay niya ako.”

11Busa miingon si Daniel sa tinugyanan ni Ashpenaz nga tig-atiman kanila, 12“Sulayi nga utan ug tubig lang ang inyong ipakaon ug ipainom kanamo sulod sa napulo ka adlaw. 13Unya ikompara kami sa uban nga mga batan-on nga nagakaon sa pagkaon sa hari. Basi sa imo unyang makita nga resulta, ikaw na ang mahibalong modesisyon kon unsa ang imong gustong buhaton kanamo.” 14Misugot ang tinugyanan ug gisulayan sila sulod sa napulo ka adlaw.

15Human sa napulo ka adlaw, nakita nga mas maayo ug himsog ang ilang panglawas kon ikompara sa mga batan-on nga nangaon sa pagkaon sa hari. 16Busa wala na sila hatagi sa tinugyanan sa pagkaon ug ilimnon nga gipahatag sa hari kanila. Utan na lang ang gipakaon kanila.

17Gihatagan sa Dios kining upat ka mga batan-on ug kaalam ug pagsabot labi na gayod sa nagkalain-lain nga mga balasahon ug mga pagtulon-an. Ug dugang niini, gihatagan pa gayod niya si Daniel ug kaalam sa paghubad sa mga panan-awon ug mga damgo.

18Pagkahuman sa tulo ka tuig nga pagbansay kanila sumala sa giingon sa Haring Nebucadnezar, gidala sila ni Ashpenaz ngadto kaniya. 19Nakigsulti ang hari kanila, ug nakita sa hari nga sa tanang mga batan-on walay sama kang Daniel, Hananiah, Mishael, ug Azaria. Busa sila ang gipili nga mag-alagad kaniya. 20Ug sa mga pangutana nga nagkinahanglan ug kaalam ug pagsabot, nakita sa hari nga mas maalamon sila ug napulo ka pilo kay sa mga madyikero o espiritista sa tibuok niya nga gingharian. 21Nagpadayon sa pag-alagad si Daniel kang Nebucadnezar hangtod sa unang tuig sa paghari ni Cyrus.1:21 Cyrus: hari sa Persia nga miilog sa Babylon.

New Serbian Translation

Књига пророка Данила 1:1-21

Четири израиљска младића на вавилонском двору

1Треће године Јоакима1,1 605. пре Христа., цара Јуде, Навуходоносор, цар Вавилона, дође до Јерусалима и опколи га. 2Господ је предао Јоакима, Јудиног цара, у његове руке и део посуђа из Дома Господњег. Навуходоносор их је однео у земљу Сенар и донео их у храм свога бога. Посуђе је положио у ризницу свога бога.

3Тада је цар наредио Асфеназу, старешини својих дворана̂, да доведу неке од Израиљаца из царске лозе и племства – 4младиће без икакве мане, доброг изгледа, умешне у свакој врсти мудрости, врсне у знању и расуђивању, и способне за службу на царском двору – да их науче писму и језику Халдејаца. 5Цар им је одредио свакодневни оброк од цареве хране и вина. Заповедио је да се образују три године, а потом нека ступе у царску службу.

6Међу овима су били Данило, Ананија, Мисаило и Азарија, из Јудиног племена. 7Старешина дворана̂ им је дао друга имена: Данилу је дао име „Валтазар“, Ананији „Седрах“, Мисаилу „Мисах“, а Азарији „Авденаго“.

8Данило је решио да се не окаља царевом храном и вином, па је замолио старешину дворана̂ да му дозволи да се не окаља. 9Бог је дао Данилу да задобије благонаклоност и милосрђе старешине дворана̂.

10Старешина дворана̂ рече Данилу: „Бојим се мог господара цара, који вам је одредио храну и пиће. А шта кад примети да су вам лица упалија од осталих младића ваших година? Тада бих ја платио главом пред царем за вашу кривицу.“ 11Данило рече надгледнику кога је старешина дворана̂ поставио над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом: 12„Молим те, покушај са својим слугама десет дана. Нека нам дају само поврће за јело и воду за пиће. 13Онда упореди наш изглед са изгледом младића који су јели од цареве хране, па поступај са својим слугама према ономе што видиш.“

14Сложи се он са овим и покуша то с њима десет дана. 15Кад је истекло десет дана, они су изгледали боље и ухрањеније од свих других младића који су јели од цареве хране. 16Тако је надгледник односио њихов оброк хране и вина и давао им поврће.

17Овој четворици младића Бог је дао знање и умешност у свакој врсти писања и мудрости; а Данило се разумео у сва виђења и снове.

18Кад је истекло време које је цар одредио да их доведу, старешина дворана̂ их је довео пред Навуходоносора. 19Цар је разговарао с њима, али се међу њима није нашао нико као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија. Зато су били постављени у царску службу. 20Кад их је цар питао о свему што се тиче мудрости и разумевања, утврдио је да су десет пута бољи од свих чаробњака̂ и гатара̂ у његовом царству.

21Данило је остао тамо до прве године цара Кира1,21 Кир Велики, тј. Кир II, који је владао од 559. до 530. пре Христа..