Binuhatan 26 – APSD-CEB & NSP

Ang Pulong Sa Dios

Binuhatan 26:1-32

Gipanalipdan ni Pablo ang Iyang Kaugalingon Atubangan ni Agripa

1Miingon si Agripa kang Pablo, “Sige, gitugotan ka nga mosulti sa pagpanalipod sa imong kaugalingon.” Busa misinyas si Pablo nga mosulti na siya. Miingon siya:

2“Haring Agripa, maayo gayod nga makasulti ako karon aron sa pagpanalipod sa akong kaugalingon dinhi sa imong atubangan mahitungod sa tanang mga sumbong sa mga Judio batok kanako. 3Ilabi na gayod nga nasuhito ka kaayo sa tanang mga tulumanon ug ang mga ginalantugian sa mga Judio. Busa ihangyo ko nga kon mahimo, paminawon mo ang akong isulti.

4“Nahibaloan sa mga Judio kon unsa ang akong pagkinabuhi sukad pa sa akong pagkabata didto sa akong lungsod ug didto sa Jerusalem. 5Kon mosulti lamang sila sa tinuod, sila mismo makapamatuod nga sukad pa kaniadto, miyembro ako sa mga Pariseo nga mao ang pinakaistrikto nga pundok sa relihiyon sa mga Judio. 6Ug karon ania ako dinhi sa korte gikiha tungod kay nagapaabot ako nga himuon sa Dios ang iyang gisaad sa among mga katigulangan. 7Ang among 12 ka tribo nagapaabot nga kini mahitabo gayod. Busa adlaw ug gabii ginasimba namo ang Dios. Ug Haring Agripa, tungod sa akong pagtuo niining mga butanga, gisumbong ako sa mga Judio. 8Ug kamong mga Judio, nganong dili man kamo motuo nga ang Dios makahimo sa pagbanhaw sa mga patay?

9“Niadtong una ako mismo naghunahuna nga kinahanglan kong buhaton ang tanang kong mahimo aron kontrahon ang ngalan ni Jesus nga taga-Nazaret. 10Mao kini ang akong gibuhat kaniadto didto sa Jerusalem. Pinaagi sa gahom nga gihatag kanako sa kadagkoan sa mga pari, daghang mga anak sa Dios ang akong gipapriso. Ug human sila hukmi sa kamatayon, miuyon usab ako. 11Daghang higayon nga mag-adtoan ako sa mga simbahan sa mga Judio aron pangitaon sila, ug silotan aron pugson nga mosulti batok kang Jesus. Sa sobra kong kasuko kanila, nakaabot ako sa layong mga siyudad aron lang sa paglutos kanila.”

Gisulti ni Pablo kon Giunsa Niya Pag-ila ang Ginoo

(Bin. 9:1-19; 22:6-16)

12“Mao kini ang hinungdan kon nganong miadto ako sa Damascus nga may dalang sulat gikan sa kadagkoan sa mga pari. Kadtong sulata naghatag kanako ug gahom ug nagaingon usab kon unsay akong buhaton didto. 13Udto kadto, Haring Agripa, ug samtang naglakaw ako may kahayag gikan sa langit nga sulaw pa kaysa adlaw nga midan-ag sa palibot nako ug sa akong mga kauban. 14Nangatumba kaming tanan sa yuta ug may nadunggan ako nga tingog nga nagaingon kanako sa pinulongang Hebreo nga kon hubaron, ‘Saulo, Saulo! Nganong ginalutos mo ako? Gisilotan mo lamang ang imong kaugalingon. Sama ra nga nagasipa ka sa talinis nga kahoy.’ 15Nangutana ako, ‘Sir, kinsa ka man?’ Mitubag ang Ginoo, ‘Ako si Jesus nga imong ginalutos. 16Bangon ug tindog. Nagpakita ako kanimo tungod kay gipili ko ikaw nga mahimong akong alagad. Isulti mo sa uban ang mahitungod sa akong pagpakita kanimo karon, ug ang mga butang nga ipahayag ko kanimo sa umaabot. 17Luwason ko ikaw gikan sa mga Judio ug sa mga dili Judio. Paadtoon ko ikaw kanila 18aron pagbukas sa ilang mga mata, aron mobiya sila gikan sa kangitngit ug mopadulong sa kahayag, ug gikan sa gahom ni Satanas moduol sila sa Dios. Ug pinaagi sa ilang pagtuo kanako mapasaylo ang ilang mga sala ug maapil na sila sa mga gilain sa Dios nga mahimong iya.’ ”

Gisaysay ni Pablo ang Iyang Buluhaton

19“Busa, Haring Agripa, gituman ko ang panan-awon nga gipakita kanako gikan sa langit. 20Sa sinugdanan nagwali ako sa Damascus ug dayon ngadto sa Jerusalem. Gikan sa Jerusalem gilibot ko ang tibuok nga probinsya sa Judea, ug giadtoan ko usab ang mga dili Judio. Giwalihan ko sila nga kinahanglan sila nga maghinulsol sa ilang mga sala ug moduol sa Dios, ug ipakita nila pinaagi sa ilang mga binuhatan nga tinuod gayod nga sila naghinulsol. 21Mao kini ang hinungdan nga gidakop ako sa mga Judio didto sa templo ug naninguha gayod sila sa pagpatay kanako. 22Apan gitabangan ako sa Dios hangtod karong adlawa. Busa ania ako dinhi aron isulti sa tanan, sa mga inila man o dili, ang gisulti kaniadto sa mga propeta ug ni Moises nga manghitabo: 23nga ang Cristo kinahanglan mag-antos ug mamatay, ug mahimong una nga mabanhaw gikan sa kamatayon aron maghatag ug kahayag sa mga Judio ug sa mga dili Judio.”

24Samtang nagsulti pa si Pablo, misinggit si Festus, “Pablo, nabuang ka na! Ang sobra mo nga kaalam ang nakapabuang kanimo!” 25Mitubag si Pablo, “Halangdon nga Festus, wala ako mabuang. Tinuod ang akong gipanulti ug husto ang akong panghunahuna. 26Kining mga panghitabo nahibaloan ni Haring Agripa. Busa wala ako mahadlok sa pagsulti kaniya. Nasiguro ko gayod nga kining tanan nahibaloan na niya, tungod kay kini wala mahitabo sa tago. 27Haring Agripa, nagatuo ka ba sa mga gi-ingon sa mga propeta? Nasayod ako nga nagatuo ka.” 28Mitubag si Agripa, “Tingali naghunahuna ka nga madali-dali mo ako nga mahimong Kristohanon.” 29Mitubag si Pablo, “Sa madali man o madugay, ang akong pag-ampo sa Dios nga dili lamang ikaw kondili ang tanan usab nga naminaw kanako karon mahimong Kristohanon sama kanako, gawas lang niining akong pagkapriso.”

30Unya mitindog ang hari, ang gobernador, si Bernice, ug ang tanan nga nagalingkod didto. 31Sa dihang nanggawas sila, nagaingnanay sila, “Walay nahimo nga daotan kining tawhana nga angay hukman nga patyon o prisohon.” 32Miingon si Agripa kang Festus, “Kon wala lang unta siya moapilar sa Emperador, pwede na unta siyang buhian.”

New Serbian Translation

Дела апостолска 26:1-32

Павлов говор

1Агрипа се онда обратио Павлу: „Дозвољава ти се да говориш у своју одбрану.“ Тада је Павле испружио своју руку и започео своју одбрану: 2„Сматрам себе срећним, о, царе Агрипа, што ћу се баш пред тобом бранити од свега за шта ме Јевреји оптужују, 3тим пре што знам да си добро упућен у јудејске обичаје и спорна питања. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.

4Сви Јевреји знају какав начин живота сам проводио од најраније младости међу својим народом у Јерусалиму. 5Они ме знају од раније, па могу, ако хоће, да потврде да сам као фарисеј живео по најстрожем правцу наше вере. 6А сада ми се суди због моје наде у испуњење обећања које је Бог дао нашим прецима. 7Исто тако се и дванаест наших племена, која предано служе Богу дању и ноћу, надају испуњењу истог обећања. Због те наде ме, о, царе, Јевреји оптужују.

8Зар сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве? 9Па и ја сам био уверен да се морам свим силама супротставити имену Исуса Назарећанина, 10што сам и чинио у Јерусалиму. Кад сам добио овлашћење од водећих свештеника, ја сам многе свете затворио, а када су их убијали, ја сам давао свој пристанак. 11По свим синагогама сам их кажњавањем присиљавао да се одрекну своје вере. У своме прекомерном бесу, прогањао сам их чак и по страним градовима.

Павле говори о свом обраћењу

12Поводом тога сам се запутио у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од водећих свештеника. 13Негде око подне, о, царе, на путу сам угледао светлост са неба, која је мене и моје сапутнике обасјала јаче од сунчевог сјаја. 14Сви смо попадали на земљу, а ја сам чуо глас који ми се обратио на јеврејском језику: ’Савле! Савле! Зашто ме прогониш? Тешко ти је да се риташ против бодила26,14 Бодило или остан за гоњење стоке, дугачки штап са металним шиљком..’

15’Ко си ти, Господе?’ – упитао сам. Господ ми је одговорио: ’Ја сам Исус кога ти прогониш. 16Устани и стани на своје ноге! Објавио сам ти се да бих те поставио за свог слугу и сведока онога што си видео и онога што ћу ти објавити. 17Ја ћу те избављати од твога народа и од незнабожаца. Њима те шаљем, 18да им отвориш очи како би се одвратили од таме к светлу и од сатанске власти к Богу, те да би примили опроштење од греха и део међу онима који су посвећени вером у мене.’

19Отада, царе Агрипа, нисам био непослушан небеском виђењу. 20Прво сам проповедао онима у Дамаску, те у Јерусалиму и у целој Јудеји, а потом и незнабошцима, да треба да се покају од греха и да се окрену Богу чинећи дела која доказују покајање. 21Зато су ме Јевреји ухватили у храму и покушали да ме убију. 22Међутим, Бог ми је помагао све до данашњега дана, те стојим ту и сведочим и неугледнима и угледнима. Ја не говорим ништа друго осим онога што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: 23да ће Христос пострадати и да ће, као први који је васкрсао из мртвих, навестити светло народу израиљском и незнабошцима.“

24Док се Павле бранио овим речима, Фест гласно узвикну: „Ниси при здравом разуму, Павле! Велика ученост ти мути разум!“ 25Павле одговори: „Нисам ја луд, уважени Фесте, него говорим истините и разумне речи. 26Све ове ствари су познате и цару коме слободно говорим. Уверен сам, наиме, да му ништа од тога није непознато, јер се то није догодило у неком запећку. 27Царе Агрипа, верујеш ли Пророцима? Знам да верујеш.“

28„Још мало, па ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ – рекао је Агрипа Павлу.

29„Дај Боже да, пре или касније, не само ти, већ и сви који ме данас слушају, постану такви какав сам ја, осим ових окова.“

30После овога устадоше цар, намесник и Верника као и сви који су са њима седели. 31Одлазећи, разговарали су међу собом: „Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или тамницу.“

32Агрипа рече Фесту: „Овај човек би могао да буде ослобођен да се није позвао на цара.“