1Gitutokan pag-ayo ni Pablo ang mga miyembro sa Korte ug miingon, “Mga kaigsoonan, kon mahitungod sa akong pagkinabuhi, limpyo ang akong konsensya atubangan sa Dios hangtod karon.” 2Pagkasulti niadto ni Pablo gisugo sa pangulong pari nga si Ananias ang mga nagatindog duol kang Pablo nga sagpaon nila ang baba ni Pablo. 3Ug miingon si Pablo kaniya, “Sagpaon ka usab sa Dios, ikaw nga tigpakaaron-ingnon! Nagalingkod ka diha aron hukman ako sumala sa Kasugoan, apan gilapas mo ang Kasugoan sa imong pagsugo nga sagpaon ako!” 4Miingon ang mga tawo nga nagtindog duol kang Pablo, “Giinsulto mo ang pangulong pari sa Dios!” 5Mitubag si Pablo, “Mga kaigsoonan, wala ako mahibalo nga siya diay ang pangulong pari, tungod kay nagaingon ang Kasulatan nga dili kita magsulti ug daotan batok sa nagadumala kanato.23:5 Tan-awa usab ang Exo. 22:28.”
6Sa dihang nakita ni Pablo nga may mga Saduseo ug mga Pariseo nga mitambong didto, misulti siya sa makusog ngadto sa mga miyembro sa Korte sa mga Judio, “Mga kaigsoonan, ako usa ka Pariseo, ug Pariseo usab ang akong amahan ug ang akong mga katigulangan. Gikiha ako dinhi karon tungod lang kay nagalaom ako nga may pagkabanhaw.”
7Sa pagsulti niya niini, nasamok ang mga Pariseo ug ang mga Saduseo ug nabahin ang mga mitambong sa tigom. 8Nahitabo kadto tungod kay sumala sa mga Saduseo walay pagkabanhaw. Wala usab sila motuo nga may mga anghel o mga espiritu. Apan kining tanan gituohan sa mga Pariseo. 9Busa nagsugod sila pagsininggitay didto. May mga magtutudlo sa Kasugoan nga mga Pariseo nga mitindog ug misupak nga nagaingon, “Wala kamiy nakitang daotan nga gihimo niining tawhana. Tingalig may espiritu o anghel nga nakigsulti kaniya!”
10Misamot ang ilang panaglalis hangtod nga nahadlok ang komander nga kunis-kunison si Pablo. Busa gimandoan niya ang mga sundalo nga manaog ug kuhaon si Pablo gikan sa mga tawo ug dad-on sa kampo.
11Nianang pagkagabii nagpakita ang Ginoo kang Pablo ug miingon, “Ayaw kahadlok! Ingon nga nagpamatuod ka mahitungod kanako dinhi sa Jerusalem, kinahanglan nga mao usab kana ang imong buhaton didto sa Roma.”
Ang Plano sa Pagpatay kang Pablo
12-13Sa pagkabuntag niana nagtigom ang kapin sa 40 ka mga Judio ug nagplano sila sa ilang buhaton. Nanumpa sila nga dili gayod sila mokaon ug moinom hangtod dili nila mapatay si Pablo. 14Unya nangadto sila sa kadagkoan sa mga pari ug sa mga pangulo sa mga Judio ug miingon, “Nanumpa kami nga dili mokaon ug bisan unsa hangtod dili namo mapatay si Pablo. 15Busa kamo ug ang Korte magpahibalo na sa komander sa mga sundalong Romanhon nga gusto ninyo nga ipadala niya pag-usab si Pablo dinhi kaninyo. Magpakaaron-ingnon kamo nga gusto ninyo siyang imbistigahon pag-ayo. Apan sa dili pa siya makaabot dinhi patyon namo siya.”
16Apan kini nga plano nadungog sa pag-umangkon nga lalaki ni Pablo, ang anak sa iyang igsoong babaye. Busa miadto siya sa kampo ug gisultihan niya si Pablo. 17Unya gitawag ni Pablo ang usa sa mga opisyal didto ug giingnan, “Dad-a ninyo kining batan-on ngadto sa komander, kay may isulti siya kaniya.” 18Busa gidala sa kapitan ang batan-on ngadto sa komander. Sa pag-abot nila didto miingon ang kapitan, “Gitawag ako sa priso nga si Pablo, ug mihangyo siya nga dad-on ko dinhi kanimo kining batan-on, kay may isulti kuno siya kanimo.” 19Gikuptan sa komander ang kamot sa batan-on ug gidala niya sa lugar nga dili sila madunggan sa uban. Dayon gipangutana niya kini, “Unsa bay imong isulti kanako.” 20Miingon ang batan-on, “Nagkasabot ang mga Judio nga hangyoon ka nila nga dad-on sa korte si Pablo ugma, kay imbistigahon kuno nila pag-ayo. 21Apan ayawg tuo kanila, kay kapin sa 40 ka mga tawo ang magpaabot ug mag-atang kaniya sa dalan. Nanumpa sila nga dili mokaon ug moinom hangtod nga dili nila mapatay si Pablo. Andam na sila ug nagahulat na lang sa imong pagtugot.” 22Miingon ang komander kaniya, “Ayaw gayod pagpanugilon kang bisan kinsa nga gisultihan mo ako niini.” Ug gipapauli dayon niya ang batan-on.
Gihatod si Pablo kang Gobernador Felix
23Gipatawag dayon sa komander ang duha sa iyang mga kapitan ug gisultihan sila, “Pag-andam kamo ug 200 ka mga sundalo kay ipadala ko kamo sa lungsod sa Cesarea. Pagdala usab kamo ug 70 ka mga tigkabayo ug laing 200 ka mga sundalo nga tigbangkaw. Ug lakaw kamo karong mga alas nuwebe sa gabii. 24Pag-andam usab ug mga kabayo nga kasakyan ni Pablo. Bantayi ninyo siya pag-ayo aron walay mahitabo kaniya hangtod nga makaabot siya kang Gobernador Felix.” 25Ug nagsulat usab ang komander ngadto sa Gobernador nga nagaingon:
26“Talahuron nga Gobernador Felix, ako si Claudio Lisias nga nangumusta kanimo. 27Kining tawhana nga akong gipadala kanimo gidakop sa mga Judio ug patyon na unta nila. Apan sa pagkahibalo ko nga siya Romanhon, nagdala ako ug mga sundalo aron luwason siya. 28Gusto ko untang mahibaloan kon unsa ang ilang sumbong batok niining tawhana, busa gidala ko siya sa ilang Korte. 29Sumala sa akong mga pakisusi, wala gayod siyay nahimo nga daotan aron patyon o prisohon. Ang sumbong batok kaniya mahitungod lamang gayod sa ilang kaugalingon nga kasugoan. 30Busa sa pagkahibalo ko nga kini siya giplanohan na sa mga Judio nga patyon, nakahunahuna ako nga mas maayo pa nga ipadala ko siya diha kanimo. Ug gisultihan ko na ang mga nagreklamo batok kaniya nga ipadangat nila kanimo ang ilang mga sumbong.”
31Gituman sa mga sundalo ang gimando kanila. Ug niadtong gabhiona gikuha nila si Pablo ug gidala sa Antipatris. 32Nianang pagkabuntag, ang mga sundalo nga naglakaw mao lamang ang mibalik sa kampo, ug ang mga nagsakay sa kabayo mao ray miuban kang Pablo. 33Sa pag-abot nila didto sa Cesarea, gihatag nila ang sulat ngadto sa Gobernador ug ilang gitugyan si Pablo kaniya. 34Pagkabasa niya sa sulat, gipangutana niya si Pablo kon taga-asa siya nga probinsya. Sa pagkahibalo niya nga taga-Cilicia si Pablo, 35miingon siya, “Husayon ko ang imong kaso kon moabot na ang mga nagsumbong batok kanimo.” Ug gipabantayan niya si Pablo didto sa palasyong gipahimo kaniadto ni Herodes.
Павле пред јудејским Већем
1Павле упре поглед на Велико веће и рече: „Браћо, ја сам све до овог дана живео пред Богом с потпуно чистом савешћу.“ 2Тада је Првосвештеник Ананија наредио онима који су стајали поред Павла да га ударе по устима. 3Павле му је одговорио: „Бог ће тебе ударити, зиде у бело окречени! Седиш ту и судиш ми по Закону, а исти тај Закон кршиш тиме што наређујеш да ме ударају!“
4„Зар вређаш Божијег Првосвештеника?“ – укорили су га Јевреји који су стајали до њега.
5„Браћо, нисам знао – рече Павле – да је Првосвештеник. Наиме, у Писму је написано: ’Не говори лоше о главару свога народа.’“
6Знајући да један део присутних припада фарисејима, а други садукејима, Павле узвикну у Великом већу: „Браћо, ја сам фарисеј, фарисејски син, а суди ми се зато што се надам васкрсењу мртвих!“ 7Кад је то рекао, дошло је до расправе између фарисеја и садукеја, тако да се збор поделио. 8Наиме, садукеји говоре да нема васкрсења, нити да има анђела ни духова, док фарисеји верују у све то.
9Вика је постајала све већа. Неки од зналаца Светог писма из фарисејске странке жестоко се успротивише. Говорили су: „Нисмо нашли никакво зло на овом човеку! Шта ако му је говорио дух или анђео?“ 10Свађа је постала толико жестока, да се заповедник уплашио да не растргну Павла. Зато је наредио војницима да га отму од њих и одведу у касарну.
11Идуће ноћи је Господ стао пред Павла и рекао му: „Храбро! Јер како си сведочио за мене у Јерусалиму, тако треба да посведочиш и у Риму.“
Завера против Павла
12Следећег јутра су Јевреји сковали заверу против Павла, заклевши се да неће ни јести ни пити док га не убију. 13Оних који су сковали заверу, било је више од четрдесет. 14Ови су отишли к водећим свештеницима и старешинама, и рекли им: „Заклели смо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. 15Зато ви сад са Великим већем поднесите захтев заповеднику да вам га доведе како бисте, тобоже, тачније испитали његов случај. Ми смо спремни да га убијемо пре но што он дође.“
16Међутим, Павлов нећак је дочуо за заседу, па је отишао у касарну и обавестио Павла о томе. 17Павле је позвао једног капетана и рекао му: „Поведи овог младића заповеднику, јер има да му јави нешто.“ 18Официр је повео младића, довео га заповеднику и рекао: „Затвореник по имену Павле ме је позвао и замолио да овог младића доведем к теби, јер има нешто да ти каже.“
19Заповедник га је узео под руку, одвео у страну и упитао: „Шта то имаш да ми јавиш?“
20Он му рече: „Јевреји су се договорили да затраже од тебе да сутра доведеш Павла у Велико веће, да би, тобоже, подробније испитали његов случај. 21Не дај да те наговоре, јер га више од четрдесет људи чека у заседи. Они су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. Сада су спремни и само чекају твој пристанак.“
22Тада заповедник отпусти младића и заповеди му: „Никоме не говори да си ми ово јавио.“
Павла спроводе у Кесарију
23Затим је позвао два капетана и рекао им: „Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине стрелаца, да вечерас у девет сати23,23 На грчком Трећи ноћни час. пођу на пут до Кесарије. 24За Павла нека се опреме коњи за јахање, како би га безбедно довели намеснику Феликсу.“ 25Заповедник је затим написао писмо следећег садржаја:
26Клаудије Лисија поздравља уваженог намесника Феликса.
27Јевреји су ухватили овог човека и хтели да га убију. Но, када сам дознао да је римски грађанин, дошао сам с војском и извукао га из њихових руку. 28Пошто сам хтео да сазнам због какве кривице га оптужују, довео сам га пред њихово Велико веће. 29Утврдио сам, међутим, да га они оптужују због спорних питања која се тичу њиховог закона, те да нема никакве кривице која заслужује смртну казну или тамницу. 30Будући да ми је дојављено да се спрема завера против њега, одмах сам га послао к теби. Његовим тужитељима сам рекао да пред тобом изнесу своје тужбе против њега.
31Војници су поступили према оном што им је било наређено; узели су Павла и ноћу га одвели у Антипатриду. 32Сутрадан су препустили коњици да продужи са њим, а они су се вратили у касарну. 33Кад су стигли у Кесарију, уручили су писмо намеснику и извели Павла пред њега. 34Пошто је прочитао писмо, намесник је упитао Павла одакле је. Кад је сазнао да је из Киликије, 35рекао је: „Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи.“ Онда је наредио да Павле буде под стражом на Иродовом двору.
