Ang Pagsakit ni Hezekia
(2 Cro. 32:24-26; Isa. 38:1-8, 21-22)
1Niadtong higayona nagsakit si Hezekia ug himalatyon na. Miadto kaniya si Propeta Isaias nga anak ni Amos ug miingon, “Nagaingon ang Ginoo nga himuon mo na ang angay mong himuon kay dili ka na maulian gikan sa imong sakit—mamatay ka na.” 2Pagkadungog ni Hezekia niini, miatubang siya sa bongbong ug nagaampo sa Ginoo. 3Miingon siya, “Ginoo, hinumdomi nga nagkinabuhi ako nga matinumanon kanimo ug nagaalagad sa kinasingkasing, ug gibuhat ko ang tanan nga makalipay kanimo.” Ug mihilak siya ug kusog.
4Sa wala pa makagawas si Isaias sa tunga-tungang hawanan sa palasyo, miingon ang Ginoo kaniya 5nga mobalik ngadto kang Hezekia, nga pangulo sa katawhan sa Ginoo, ug isulti kini: “Mao kini ang giingon sa Ginoo, ang Dios sa imong katigulangan nga si David: Nadungog ko ang imong pag-ampo ug nakita ko ang imong mga luha. Ayohon ko ikaw. Tulo ka adlaw gikan karon moadto ka sa templo sa Ginoo. 6Dugangan ko pa ug 15 ka tuig ang imong kinabuhi. Luwason ko ikaw ug kining siyudara gikan sa kamot sa hari sa Asiria. Panalipdan ko kining siyudara alang sa akong kadungganan ug tungod kang David nga akong alagad.”
7Giingnan ni Isaias ang mga sulugoon ni Hezekia nga hampolan ang hubag-hubag ni Hezekia ug binulad nga igos. Gituman nila kini, ug naayo siya.
8Sa wala pa kini mahitabo, nangutana si Hezekia kang Isaias, “Unsay timailhan nga maayo ako ug makaadto sa templo sa Ginoo sa ikatulo nga adlaw?” 9Mitubag si Isaias, “Mao kini ang timailhan nga ihatag sa Ginoo sa pagpamatuod nga tumanon niya ang iyang saad. Pagpili: patas-an ug napulo ka lakang ang anino diha sa orasan o pamub-an ug napulo ka lakang?” 10Mitubag si Hezekia, “Sayon rang patas-an ug napulo ka lakang ang anino. Pamub-i na lang kini ug napulo ka lakang!” 11Busa nagaampo si Isaias sa Ginoo, ug gipamub-an sa Ginoo ug napulo ka lakang ang anino diha sa orasan nga gipahimo ni Ahaz.
Ang mga Mensahero Gikan sa Babilonia
12Niadtong higayona, nabalitaan ni Merodac Baladan nga anak ni Haring Baladan sa Babilonia nga nagsakit si Hezekia. Busa nagpadala siya ug mga mensahero nga mohatod ug mga sulat ug gasa alang kang Hezekia. 13Giabiabi ni Hezekia ang mga mensahero ug gipakita niya kanila ang tanang mga butang sa iyang tipiganan sa bahandi—ang mga pilak, mga bulawan, mga pahumot, mga maayong klase sa lana, ang iyang mga armas ug ang uban pa niyang mga bahandi. Ang tanang butang sa iyang palasyo o gingharian iyang gipakita kanila ug wala gayod siyay gitago gikan kanila.
14Unya, miadto si Propeta Isaias kang Haring Hezekia ug nangutana, “Diin gikan kadtong mga tawhana, ug unsay ilang tuyo?” Mitubag si Hezekia, “Gikan sila sa layong dapit, sa Babilonia.” 15Nangutana pa gayod ang propeta, “Unsay ilang nakita dinhi sa imong palasyo?” Mitubag si Hezekia, “Nakita nila ang tanan dinhi sa akong palasyo. Wala gayoy bisan usa sa akong bahandi nga wala ko ipakita kanila.” 16Unya miingon si Isaias kang Hezekia, “Pamatia kining mensahe sa Ginoo: 17Moabot gayod ang panahon nga dad-on ngadto sa Babilonia ang tanang butang sa imong palasyo, ang tanan nga natigom sa imong mga katigulangan nga anaa pa hangtod karon. Wala gayoy mahibilin, ingon sa Ginoo. 18Ug ang uban sa imong umaabot nga mga kaliwat pagabihagon, ug mahimo silang mga alagad sa palasyo sa hari sa Babilonia.” 19Naghunahuna si Hezekia nga may kalinaw ug walay katalagman nga moabot sa iyang panahon. Busa miingon siya kang Isaias, “Maayo kanang mensahe sa Ginoo nga gisulti mo kanako.”
Ang Kataposan sa Paghari ni Hezekia
(2 Cro. 32:32-33)
20Ang uban pang mga sugilanon mahitungod sa paghari ni Hezekia, ug ang tanan niyang gihimo, apil ang iyang pagpahimo sa pundohanan ug tubig ug sa agianan paingon sa siyudad, nahisulat sa libro sa mga sugilanon bahin sa mga hari sa Juda. 21Sa dihang namatay si Hezekia, si Manase nga iyang anak mao ang mipuli kaniya ingon nga hari.
Језекијина болест и оздрављење
1У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“
2Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: 3„О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.
4Исаија још није изашао из средишњег предворја, кад му је дошла реч Господња: 5„Врати се и реци Језекији, владару мога народа: Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Ево, излечићу те, па ћеш за три дана отићи у Дом Господњи. 6Додаћу петнаест година твоме животу и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град ради себе и ради мога слуге Давида.’“
7Онда је Исаија рекао: „Донесите облог од смокава. Нека узму и ставе му на чир и оздравиће.“
8Језекија упита Исаију: „Шта ће бити знак да ће ме Господ исцелити и да ћу за три дана отићи у Дом Господњи?“
9Исаија му одговори: „Ово ће ти бити знак од Господа, да ће Господ учинити оно што је обећао. Желиш ли да се сенка помери напред за десет степени или да се помери назад за десет степени?“
10Језекија одговори: „Лако је да се сенка помери напред за десет степени. Не, него нека се сенка помери назад за десет степени.“
11Тада је пророк Исаија призвао Господа, који је вратио сенку назад за десет степени; за толико се сенка спустила на Ахазавом сунчанику.
Посланици из Вавилона
12У оно време је вавилонски цар Веродах-Валадан20,12 Или: Меродах-Валадан, према Иса 39,1., син Валаданов, послао писма с даром за Језекију, јер је чуо да се Језекија разболео. 13Језекија их је саслушао; показао им је сву своју ризницу, сребро и злато, зачине, мирисна уља, оружницу, и све што се нашло у његовим ризницама. Није било ничега у његовом двору и на целом његовом подручју што им Језекија није показао.
14Тада је пророк Исаија дошао к цару Језекији и рекао му: „Шта су рекли ти људи? Одакле су ти дошли?“
Језекија одговори: „Из далеке земље, из Вавилона.“
15„Шта су видели у твојој кући?“ – упита он.
Језекија одговори: „Није било ничег у мојим ризницама што им нисам показао.“
16Тада је Исаија рекао Језекији: „Почуј реч Господњу: 17’Ево, долазе дани када ће све што је у твоме двору, и све што су твоји преци сабрали до овога дана, бити однесено у Вавилон; неће остати ништа – говори Господ. 18А неки од твојих синова, који су ти се родили, биће одведени. Они ће бити евнуси на двору вавилонског цара.’“
19Језекија одговори Исаији: „Добра је реч Господња што си је ти рекао.“ А мислио је: „Нека буде мир и спокојство током дана мојих.“
20Остала Језекијина дела, и сви његови подухвати, како је направио језеро и прокоп да доведе воду у град, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? 21Кад се Језекија упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Манасија.
