Ang Pagtawag sa Ginoo kang Samuel
1Niadtong panahon nga nagaalagad si Samuel sa Ginoo, ubos sa pag-atiman ni Eli, talagsa na lang makigsulti ang Ginoo, ug talagsa na lang ang mga panan-awon. 2Usa ka gabii niana, natulog si Eli sa iyang kuwarto. Dili na kaayo makakita si Eli. 3Si Samuel didto nagatulog sa balay3:3 balay: sa Hebreo, templo. sa Ginoo diin nahimutang ang sudlanan sa Kasabotan. Ug samtang nagsiga pa ang suga sa Dios, 4gitawag sa Ginoo si Samuel. Mitubag si Samuel, “Unsa man, sir!” 5Unya midagan siya ngadto kang Eli ug miingon, “Ania na ako, sir! Nganong gitawag mo man ako?” Miingon si Eli, “Wala ako magtawag kanimo. Balik ug higda.” Busa mibalik siya ug higda.
6Gitawag siya pag-usab sa Ginoo, “Samuel!” Mibangon si Samuel ug miadto kang Eli, ug miingon, “Ania na ako, sir! Nganong gitawag mo man ako?” Mitubag si Eli, “Anak, wala ako magtawag kanimo. Balik ug higda.” 7Niadtong panahona wala pa makaila si Samuel sa Ginoo, kay wala pa makigsulti ang Ginoo kaniya.
8Gitawag pag-usab sa Ginoo si Samuel. Ikatulo na niya kining pagtawag. Mibangon si Samuel ug miadto kang Eli ug miingon, “Ania na ako, sir! Nganong gitawag mo man ako?” Unya nasabtan ni Eli nga ang Ginoo mao ang nagtawag kang Samuel. 9Busa giingnan niya si Samuel, “Balik ug higda, ug kon motawag siya pag-usab, ingna siya, ‘Sulti, Ginoo, kay ako nga imong alagad nagapamati.’ ” Busa mibalik si Samuel ug higda.
10Miadto ang Ginoo kang Samuel, ug sama sa iyang gihimo, gitawag niya kini, “Samuel! Samuel!” Unya mitubag si Samuel, “Sulti, Ginoo, kay ako nga imong alagad nagapamati.” 11Miingon ang Ginoo, “Hinumdomi kini, sa dili madugay may himuon ako sa Israel. Ang tanang makadungog niini mahadlok gayod. 12Pag-abot nianang panahona, himuon ko gayod ang tanan kong giingon batok sa pamilya ni Eli. 13Kay giingnan ko siya nga silotan ko ang iyang pamilya hangtod sa kahangtoran tungod kay gipasagdan niya ang iyang mga anak sa ilang gipanghimo nga pagpakasala, bisan ug nahibaloan niya kini. 14Busa gipanumpa ko nga ang sala sa pamilya ni Eli dili gayod mapasaylo hangtod sa kahangtoran pinaagi sa bisan unsa nga halad.”
15Natulog si Samuel hangtod sa buntag, ug unya giablihan niya ang pultahan sa balay sa Ginoo. Nahadlok siyang mosulti kang Eli mahitungod sa gisulti sa Ginoo. 16Apan gitawag siya ni Eli, “Samuel, anak.” Mitubag si Samuel, “Unsa man.” 17Nangutana si Eli, “Unsa ang gisulti sa Ginoo kanimo? Ayaw paglimod kanako. Silotan ka sa Dios ug labihan gayod kon dili mo isulti kanako ang tanan niyang giingon kanimo.” 18Busa gisulti ni Samuel kaniya ang tanan. Wala gayod siyay gilimod. Miingon si Eli, “Siya ang Ginoo; himuon niya kon unsay maayo sumala sa iyang kabubut-on.”
19Nagtubo si Samuel nga giniyahan sa Ginoo; ug natuman ang tanang gisulti ni Samuel. 20Busa giila siya nga usa ka propeta sa Ginoo gikan sa Dan hangtod sa Beersheba.3:20 gikan sa Dan hangtod sa Beersheba: Ang buot ipasabot, sa tibuok nasod sa Israel. 21Padayon nga nagapakita ang Ginoo kang Samuel sa Shilo, ug didto ginapadayag niya ang iyang kaugalingon kang Samuel pinaagi sa pagpakigsulti kaniya.
Бог позива Самуила
1А момчић Самуило је служио Господу под Илијевим надзором. У оним данима реч Господња је била ретка а виђења нису била честа.
2Једнога дана догодило се ово: Илије је лежао у својој соби. Вид је почео да му се гаси те није могао да види. 3Божији свећњак још није био угашен. Самуило је спавао у Господњем Дому где је био Ковчег Божији. 4Господ позва Самуила, а он се одазва: „Ево ме!“ 5Отрчи он к Илију и рече: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му рече: „Нисам те звао. Врати се и спавај.“ Он се врати и легне.
6Господ поново позва: „Самуило!“ Самуило устане и оде к Илију: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му одговори: „Нисам те звао, сине, врати се и спавај.“
7Самуило још није познавао Господа; реч Господња му још није била објављена.
8Господ позва Самуила по трећи пут. Он устане и оде к Илију. Рекао му је: „Ево ме, звао си ме.“ Тада је Илије схватио да то Господ зове дечака.
9Илије рече Самуилу. „Иди и спавај. Ако те поново позове, ти реци: ’Говори, Господе, слуга твој слуша.’“ Самуило оде и легне у своју собу.
10Господ дође, стане тамо, и позове као раније: „Самуило, Самуило!“ Самуило одговори: „Говори, јер слуга твој слуша.“
11Господ рече Самуилу: „Ево, учинићу у Израиљу нешто због чега ће свима који чују за то одзвањати у ушима. 12У тај дан испунићу против Илија све што сам рекао о његовом дому, од почетка до краја. 13Објављујем му да осуђујем његов дом до века за његову кривицу, јер је знао да су његови синови чинили светогрђе, а он их није обуздао. 14Зато се кунем дому Илијевом да никаква жртва, ни принос неће откупити кривицу дома Илијевог.“
15Самуило је лежао до јутра, а затим је отворио врата Дома Господњег. Самуило се плашио да исприча Илију виђење. 16Тада је Илије позвао Самуила: „Сине мој!“
Овај одговори: „Ево ме.“
17Илије рече: „Какву ти је поруку саопштио? Немој ништа да сакриваш од мене. Нека Бог тако учини с тобом и још више, ако од мене сакријеш једну реч од свега што ти је Он рекао.“ 18Самуило тада исприча све и ништа није сакрио од њега. Илије на то рече: „Он је Господ; нека чини што му је воља.“
19Самуило је растао а Господ је био с њим, те није допустио да и једна од његових речи остане неиспуњена. 20Сав је Израиљ, од Дана до Вир-Савеје, знао да је Самуило постављен за пророка Господњег. 21Господ је наставио да се указује у Силому; Господ се објављивао Самуилу у Силому кроз своју реч.
