Gidala sa Templo ang sudlanan sa Kasabotan
(2 Cro. 5:2–6:2)
1Gipatawag ni Haring Solomon sa Jerusalem ang mga tigdumala sa Israel ug ang tanang pangulo sa mga tribo ug sa mga pamilya sa Israel, aron sa pagkuha sa sudlanan sa Kasabotan sa Ginoo gikan sa Zion, ang Lungsod ni David. 2Nangadto silang tanan kang Haring Solomon sa panahon sa Pista sa Pagpatindog sa mga Payag, sa bulan sa Etanim, nga mao ang ikapito nga bulan. 3-4Sa dihang nagkatigom na ang tanang tigdumala sa Israel, gikuha sa mga pari ug sa mga Levita8:3-4 Levita: Tan-awa ang Lista sa mga Pulong sa luyo. ang Kahon sa Ginoo, apil ang Tolda nga Tagboanan ug ang sagrado nga mga kagamitan niini, ug gidala kining tanan patungas sa templo. 5Naghalad si Haring Solomon ug ang tibuok katilingban sa Israel sa atubangan sa Kahon sa Kasabotan. Labihan kadaghan sa mga karnero ug mga baka nga ilang gihalad; dili kini maihap.
6Unya gidala sa mga pari ang sudlanan sa Kasabotan sa Ginoo sa butanganan niini didto sa kinasuloran nga bahin sa templo, sa Labing Balaang Dapit, didto ilalom sa mga pako sa mga kerubin. 7Nagdupa ang mga pako sa mga kerubin, busa natabonan ang Kahon ug ang mga tukon niini. 8Kini nga mga tukon labihan ka tag-as, nga ang mga tumoy niini makita gikan sa sulod sa Balaang Dapit, kon mag-atubang sa kinasuloran nga bahin sa templo, apan dili kini makita sa gawas sa Balaang Dapit. Ug anaa pa kini hangtod karon. 9Walay laing sulod ang Kahon gawas sa duha ka lagpad nga mga bato nga gibutang ni Moises sa didto pa siya sa Horeb, diin naghimo ang Ginoo ug kasabotan sa mga Israelinhon sa dihang migawas sila gikan sa Ehipto.
10Sa paggawas sa mga pari sa Balaang Dapit, may panganod nga milukop sa templo sa Ginoo. 11Wala na makapadayon paghimo ang mga pari sa ilang buluhaton sa templo tungod sa panganod, kay ang gamhanang presensya sa Ginoo milukop sa iyang templo. 12Unya nagaampo si Solomon, “Ginoo nagaingon ka nga mopuyo ka sa mabagang panganod. 13Karon nakapatukod na akog labihan katahom nga templo alang kanimo, nga imong mapuy-an hangtod sa kahangtoran.”
14Unya miatubang si Haring Solomon sa tibuok katilingban sa Israel nga nagtindog didto, ug gipanalanginan niya sila. 15Miingon siya, “Dalaygon ang Ginoo, ang Dios sa Israel. Gituman niya ang iyang gisaad sa akong amahan nga si David. Miingon siya kaniadto, 16‘Sukad sa panahon nga gipagawas ko ang akong katawhan nga mga Israelinhon gikan sa Ehipto, wala ako magpili ug siyudad sa bisan unsa nga tribo sa Israel aron patukoran ug templo alang sa akong kadungganan. Apan gipili ko si David nga maoy magdumala sa akong katawhan nga mga Israelinhon.’
17“Gusto gayod ang akong amahan nga si David nga magpatukod sa templo alang sa kadungganan sa Ginoo, ang Dios sa Israel. 18Apan miingon ang Ginoo kaniya, ‘Maayo man nga nagahandom ka gayod sa pagpatukod sa templo aron pasidunggan ako. 19Apan dili ikaw ang magpatukod niini kondili ang imong kaugalingong anak. Siya ang magpatukod sa templo aron pasidunggan ako.’
20“Gituman sa Ginoo ang iyang gisaad. Ako ang mipuli sa akong amahan nga si David ingon nga hari sa Israel, sumala sa gisaad sa Ginoo. Ug gipatukod ko ang templo alang sa kadungganan sa Ginoo, ang Dios sa Israel. 21Nagpahimo gayod ako ug dapit didto sa templo alang sa Kahon diin gibutang ang kasabotan nga gihimo sa Ginoo sa atong mga katigulangan sa dihang gipagawas niya sila gikan sa Ehipto.”
Ang Pag-ampo ni Solomon alang sa Katawhan sa Israel
(2 Cro. 6:12-42)
22Sa presensya sa tibuok katilingban sa Israel, mibarog si Solomon atubangan sa halaran sa Ginoo ug gibayaw niya ang iyang mga kamot 23ug nagaampo, “Ginoo, Dios sa Israel, walay Dios nga sama kanimo sa langit o sa yuta. Ginatuman mo ang imong kasabotan, ug ginapakita mo ang imong gugma sa imong mga alagad nga nagasunod kanimo sa tibuok nilang kasingkasing. 24Gituman mo ang imong gisaad sa imong alagad nga si David nga akong amahan. Ikaw mismo ang nagsaad niana, ug ikaw usab mismo ang nagtuman niana karong adlawa. 25Ug karon, Ginoo, Dios sa Israel, tumana usab ang imong gisaad sa imong alagad nga si David nga akong amahan sa dihang miingon ka kaniya, ‘Dili ka mawad-an ug kaliwat nga mopuli kanimo ingon nga hari sa Israel kon magmatinumanon ang imong mga kaliwat sa pagsunod kanako, sama sa imong gihimo.’ 26Busa karon, O Dios sa Israel, tumana ang imong gisaad sa imong alagad nga si David nga akong amahan.
27“Apan mopuyo ka ba gayod, O Dios, dinhi sa kalibotan? Bisan pa ang kinatas-ang langit dili paman gani igo nga imong kapuy-an, unsa pa kaha dinhi sa templo nga akong gipatukod? 28Apan pamatia ako nga imong alagad sa akong pag-ampo ug pagpakilooy, O Ginoo nga akong Dios. Pamatia ang akong pagpanawag ug pag-ampo sa imong presensya karong adlawa. 29Hinaut nga bantayan mo kining templo adlaw ug gabii, kining lugar diin ikaw pasidunggan sumala sa imong giingon. Hinaut nga pamation mo ako nga imong alagad sa akong pag-ampo nga nagaatubang niining lugara. 30Pamatia ang akong mga hangyo ug ang mga hangyo sa imong katawhan samtang nagaampo kami nga nagaatubang niining lugara. Pamatia kami diha sa imong puloy-anan sa langit. Dungga ug pasayloa kami.
31“Kon ang usa ka tawo giakusaran nga nakasala sa iyang isigka-tawo ug papanumpaon, ug unya moanhi siya sa imong halaran niini nga templo sa pagpanumpa nga inosente siya, 32pamatia kini diha sa langit ug hukmi ang imong mga alagad. Siloti ang nakasala sumala sa iyang binuhatan, ug hatagi ug hustisya ang walay sala, aron mapamatud-an nga inosente siya.
33“Kon ang imong katawhan nga mga Israelinhon mapildi sa ilang mga kaaway tungod kay nakasala sila kanimo, ug unya mobalik sila kanimo, modayeg kanimo ug mag-ampo niini nga templo, 34pamatia sila diha sa langit. Pasayloa sila sa ilang mga sala ug dad-a sila pagbalik sa yuta nga gihatag mo sa ilang mga katigulangan.
35“Kon dili mo paulanon tungod kay nakasala kanimo ang imong katawhan, ug unya mag-ampo sila nga nagaatubang niini nga templo ug modayeg kanimo, ug maghinulsol sila sa ilang mga sala tungod kay gisilotan mo sila, 36pamatia sila diha sa langit. Pasayloa sila nga imong mga alagad, ang imong katawhan nga mga Israelinhon. Tudloi sila sa matarong nga pagkinabuhi, ug padad-i ug ulan ang yuta nga imong gihatag kanila ingon nga ilang panulondon.
37“Kon may moabot nga kagutom sa yuta sa imong katawhan, o kaha katalagman, init nga hangin, dangan sa mga tanom sama sa mga dulon ug mga ulod, o kon libotan sa mga kaaway ang ilang mga lungsod, o moabot kanila ang bisan unsa nga balatian, 38ug kon aduna kanilay mag-ampo o magpakitabang kanimo, pamatia sila. Kon moila sila nga tungod sa ilang mga sala miabot kining mga katalagman kanila, ug kon mag-ampo sila nga nagabayaw sa ilang mga kamot, nga nagaatubang niini nga templo, 39pamatia sila diha sa imong puloy-anan sa langit. Pasayloa sila, ug himoa sa matag usa kanila ang angay sa ilang mga binuhatan, kay ikaw lamang gayod ang nasayod kon unsay anaa sa kasingkasing sa tanang mga tawo. 40Unya motahod sila kanimo sa tibuok kinabuhi samtang nagapuyo sila sa yuta nga gihatag mo sa among mga katigulangan.
41-42“Kon ang mga langyaw nga nagapuyo sa layong dapit makadungog sa imong kabantog ug pagkagamhanan, ug moanhi sila dinhi sa pagsimba kanimo ug mag-ampo sila nga nagaatubang niini nga templo, 43pamatia sila diha sa imong puloy-anan sa langit. Ug buhata ang tanan nilang gihangyo, aron ang tanang mga tawo sa kalibotan makaila kanimo ug motahod kanimo sama sa imong katawhan nga mga Israelinhon, ug aron mahibalo sila nga gipasidunggan ka dinhi sa templo nga akong gipatukod.
44“Kon ang imong katawhan molakaw sa pagpakiggira sumala sa imong mando, ug kon mag-ampo sila kanimo nga nagaatubang niining siyudad nga imong gipili ug sa templo nga akong gipatukod sa pagpasidungog kanimo, 45pamatia diha sa langit ang ilang mga pag-ampo ug mga hangyo, ug hatagi sila sa kadaogan. 46Kon makasala sila kanimo—kay wala may bisan usa nga dili makasala—ug masuko ka ug itugyan mo sila sa ilang mga kaaway ug bihagon sila sa halayo o sa duol nga dapit, 47ug kon sa kaulahian makaamgo sila, maghinulsol, ug magpakilooy kanimo nga nagaingon, ‘Nakasala kami, ug daotan ang among gihimo,’ 48pamatia ang ilang pag-ampo. Kon didto sa dapit sa mga kaaway nga nagbihag kanila mobalik sila kanimo sa tibuok nilang kasingkasing ug hunahuna, ug mag-ampo sila kanimo nga nagaatubang niining yuta nga imong gihatag sa ilang mga katigulangan, niining lungsod nga imong gipili, ug niining templo nga akong gipatukod sa pagpasidungog kanimo, 49pamatia ang ilang mga pag-ampo ug mga hangyo diha sa imong puloy-anan sa langit, ug hatagi silag hustisya. 50Pasayloa sila sa ilang mga sala ug mga kalapasan kanimo, ug tugoti nga malooy kanila ang nagbihag kanila. 51Kay katawhan mo sila; gipagawas mo sila gikan sa Ehipto, ang lugar nga sama sa nagadilaab nga hurnohan.
52“Hinaut nga hatagan mo ug pagtagad ang akong mga hangyo ug ang mga hangyo sa imong katawhan nga mga Israelinhon, ug hinaut nga pamation mo sila kon mangayo sila ug tabang kanimo. 53Kay gipili mo sila, Ginoong Dios, gikan sa tanang nasod sa kalibotan aron nga mahimong imong katawhan, sumala sa giingon mo pinaagi kang Moises nga imong alagad, sa dihang gipagawas mo ang among mga katigulangan gikan sa Ehipto.”
54Sa dihang nahuman ni Solomon ang iyang mga pag-ampo ug paghangyo sa Ginoo, mitindog siya atubangan sa halaran diin nagluhod siya nga gibayaw ang iyang mga kamot sa langit. 55Sa makusog nga tingog, gipanalanginan niya ang tibuok katilingban sa Israel. Matod niya, 56“Dalaygon ang Ginoo nga naghatag ug kapahulayan sa iyang katawhan nga mga Israelinhon sumala sa iyang gisaad. Gituman gayod niya ang tanang gisaad niya kang Moises nga iyang alagad. 57Hinaut nga ubanan kita sa Ginoo nga atong Dios sama sa iyang pag-uban sa atong mga katigulangan. Hinaut nga dili niya kita pasagdan o biyaan. 58Hinaut nga himuon niya kitang matinumanon ngadto kaniya ug magkinabuhi kita sumala sa iyang mga pamaagi, ug magtuman sa iyang mga sugo, mga tulumanon, ug mga lagda, nga iyang gihatag sa atong mga katigulangan. 59Ug hinaut nga adlaw ug gabii hinumdoman sa Ginoo nga atong Dios kining akong mga pag-ampo. Hinaut nga tabangan niya ako ug ang iyang katawhan nga mga Israelinhon, sa adlaw-adlaw nato nga mga kinahanglanon, 60aron mahibaloan sa tanang katawhan sa tibuok kalibotan nga ang Ginoo mao ang Dios ug wala nay lain. 61Ug hinaut nga kamo nga mga Israelinhon magmatinumanon gayod sa Ginoo nga atong Dios. Tumana ninyo ang iyang mga tulumanon ug mga sugo sama sa inyong ginahimo karon.”
Ang Pagdedikar sa Templo
(2 Cro. 7:4-10)
62Unya naghalad si Haring Solomon ug ang tanang mga Israelinhon nga iyang kauban ngadto sa Ginoo. 63Naghalad si Solomon ug mga halad alang sa maayong relasyon ngadto sa Ginoo—22,000 ka baka ug 120,000 ka karnero ug kanding. Niining paagiha, gidedikar sa hari ug sa mga Israelinhon ang templo sa Ginoo. 64Sa mao usab nga adlaw, gidedikar sa hari ang tunga-tungang bahin sa hawanan nga anaa sa atubangan sa templo sa Ginoo. Ug didto siya naghalad sa mga halad nga sinunog, mga halad sa pagpasidungog sa Ginoo, ug mga tambok nga halad alang sa maayong relasyon, kay ang bronsi nga halaran nga atua atubangan sa Ginoo gamay ra kaayo alang niini nga mga halad.
65Gisaulog ni Solomon ug sa tanang mga Israelinhon ang Pista sa Pagpatindog sa mga Payag. Daghan kaayong mga katawhan ang nagtigom gikan sa Lebo Hamat sa amihan hangtod sa Lugut sa Ehipto sa habagatan. Ang ilang pagsaulog diha sa presensya sa Ginoo nga ilang8:65 ilang: sa Hebreo, atong. Dios miabot ug 14 ka adlaw—pito ka adlaw alang sa paghalad sa templo ug pito ka adlaw alang sa Pista sa Pagpatindog sa mga Payag. 66Pagkahuman sa Pista8:66 Pagkahuman sa Pista: sa Hebreo, Sa ikawalo nga adlaw. Tingali ang adlaw sunod sa ikapito nga adlaw sa Pagpatindog sa mga Payag. gipapauli ni Solomon ang mga tawo. Gipanalanginan sa mga tawo si Haring Solomon, ug namauli sila nga malipayon gayod tungod sa tanang kaayo nga gihimo sa Ginoo sa iyang alagad nga si David ug sa iyang katawhan nga mga Israelinhon.
Освећење Дома
1Тада је Соломон окупио у Јерусалиму израиљске старешине, све племенске кнезове и вође израиљских породица, да пренесу Ковчег савеза Господњег из Давидовог града, са Сиона. 2Сви Израиљци су се окупили код цара Соломона на празник у месецу Етаниму, што је седми месец.
3Кад су дошле све израиљске старешине, свештеници су понели Ковчег. 4Понели су и Ковчег Господњи и Шатор од састанка и све свето посуђе, које је било у Шатору; носили су их свештеници и Левити. 5А цар Соломон и сва заједница Израиљаца, који су се окупили код њега пред Ковчегом, приносили су на жртву толико ситне и крупне стоке да их се није могло избројити ни прорачунати.
6Затим су свештеници донели Ковчег савеза Господњег на његово место, у унутрашње Светилиште Дома, у Светињу над светињама, под крила херувима. 7Наиме, херувими су имали раширена крила над Ковчегом, тако да су од горе заклањали Ковчег и његове дршке. 8Дршке су биле толико дугачке да су се њихови крајеви видели из Светилишта испред Светиње над светињама. Ипак, нису се виделе споља. Тамо су до дана данашњег. 9У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче, које је тамо положио Мојсије на Хориву, кад је Господ склопио савез са Израиљцима, након што су изашли из Египта.
10Кад су свештеници изашли из Светилишта, облак је испунио Дом Господњи. 11Свештеници нису могли да стоје и обављају службу због облака, јер је слава Господња испунила Дом Господњи.
12Тада Соломон рече: „Господ је рекао да ће пребивати у густој тами. 13Ја сам ти саградио величанствени Дом, стан где ћеш пребивати довека.“
Соломонов говор
14Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао.
15Тада рече:
„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши: 16’Од дана кад сам извео свој народ Израиљ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име; али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израиљем.’
17Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 18Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену. 19Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’
20Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 21Поставио сам и место за Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са нашим прецима кад их је извео из Египта.“
Соломонова молитва
22Соломон је стао пред жртвеник Господњи, испред свег збора Израиљевог, испружио руке према небу 23и рекао:
„О, Господе, Боже Израиљев, нема Бога као што си ти, горе на небесима, ни доле на земљи, који чуваш савез и милост својим слугама који ходају пред тобом свим својим срцем. 24Ти си испунио што си рекао своме слузи, моме оцу Давиду; што си рекао својим устима, то си извршио својом руком, као што је то данас.
25А сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си обећао своме слузи, моме оцу Давиду, кад си рекао: ’Неће ти нестати потомка преда мном који ће седети на Израиљевом престолу, само ако твоји синови буду пазили на свој пут и ходили преда мном, као што си ти ходио преда мном.’ 26А сад, Боже Израиљев, нека се обистини твоја реч, коју си рекао своме слузи, моме оцу Давиду.
27Али зар ће Бог заиста боравити на земљи? Ни највиша те небеса не могу обухватити, а камоли овај Дом што сам саградио. 28Обазри се на молитву слуге свога и на његову молбу, Господе Боже; послушај вапај и молитву, коју слуга твој упућује данас пред тобом. 29Нека твоје очи мотре на овај Дом и ноћу и дању, према месту за које си рекао: ’Моје ће име бити тамо’, како би чуо молитву коју ти слуга твој упућује на овом месту. 30Почуј преклињање свога слуге и свога народа Израиља којим се моле на овом месту. Послушај на небу, на месту где пребиваш – послушај и опрости.
31Кад неко згреши против свог ближњега, те се од њега тражи да се закуне, и он дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, 32ти чуј с небеса и делуј, те осуди онога који је учинио безакоње сваљујући на његову главу према ономе што је учинио. А праведника награди према његовој праведности.
33Ако твој народ Израиљ буде поражен од непријатеља зато што су згрешили против тебе, али се покају пред тобом и дају славу твоме имену, па се помоле и преклињу за милост у овом Дому, 34ти чуј на небесима и опрости грех свога народа Израиља, и врати их у земљу коју си дао њиховим прецима.
35Ако се небо затвори и не даје кишу, јер су згрешили против тебе, па се помоле на овом месту, те одају славу твоме имену и покају се за своје грехе, пошто их понизиш, 36ти чуј на небесима и опрости грех својих слугу, свога народа Израиља. И кад их научиш добром путу да по њему ходе, пошаљи кишу својој земљи, коју си дао своме народу у наследство.
37Ако земљу задеси глад, или помор, суша, кукољ, скакавци, гусенице, или кад их непријатељ опколи у којем од њихових градова; каква год да је пошаст или болест, 38па било ко од свег твог народа Израиља осети тегобу у свом срцу и упути молитву или молбу ширећи руке према овом Дому, 39услиши на небесима, на твом Пребивалишту. Опрости и делуј: дај свакоме по свим његовим делима, јер ти знаш његово срце – само ти знаш срце свих људи – 40да би те се бојали у све дане док живе у земљи коју си дао њиховим оцима.
41Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог имена, 42јер ће се чути за твоје велико име и за твоју моћну руку и испружену мишицу – ако дође и помоли се у овом Дому – 43услиши га на небесима, на твом Пребивалишту, и учини све за шта ти овај странац завапи, да би народи на земљи упознали твоје име и да би те се бојали, као твој народ Израиљ, и да би знали да се твоје име призива над овим Домом који сам саградио.
44Ако твој народ изађе у бој против свога непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и они се помоле Господу према граду који си изабрао, и према Дому који сам саградио твоме имену, 45чуј на небесима њихову молитву и њихову молбу, те им додели правду.
46Ако згреше против тебе – јер нема човека који не чини грех – и ти се разгневиш на њих и изручиш их њиховим непријатељима, који их одведу као заробљенике у непријатељску земљу, било далеко или близу, 47ако тада дођу к себи у земљи у којој су заробљени и покају се, те се почну молити теби у земљи својих поробљивача, говорећи: ’Згрешили смо, учинили смо неправду, скривили смо’, 48па се врате к теби свим срцем и свом душом у земљи својих непријатеља који су их поробили, и помоле се теби према својој земљи коју си дао њиховим оцима и према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје име, 49ти чуј на небесима, на твом Пребивалишту, њихову молитву и молбу, и учини им по правди. 50Тада опрости своме народу, који је згрешио против тебе и за све преступе који су учинили против тебе, и смилуј им се пред њиховим поробљивачима да би се они смиловали на њих. 51Јер они су твој народ и твоје наследство, кога си извео из Египта, из топионице гвожђа.
52Нека твоје очи бдију над молбом твога слуге и над молбом твога народа Израиља, и услиши их кад год те призову. 53Јер ти си их, Господе Боже, издвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко свога слуге Мојсија, кад си извео наше очеве из Египта.“
Соломон благосиља народ
54Кад је Соломон завршио сву ову молитву и молбу коју је упутио Господу, устао је испред жртвеника Господњег где је клечао на својим коленима с раширеним рукама према небу. 55Затим се усправио, па је громким гласом благословио сав збор Израиљев, рекавши:
56„Нека је благословен Господ који је дао починак своме народу Израиљу, као што је обећао; ниједна реч није остала неиспуњена од свих добрих обећања које је дао преко свога слуге Мојсија. 57Нека Господ, Бог наш, буде с нама као што је био с нашим оцима; нека нас не напусти и не остави. 58Нека приклони наша срца к себи, да следимо све његове путеве, и да држимо његове заповеди, прописе и одредбе, које је заповедио нашим оцима. 59Нека ове речи што сам измолио пред Господом, буду близу Господа, Бога нашега, дању и ноћу, да би дан за даном чинио правду своме слузи и своме народу Израиљу, 60те да би сви народи на земљи знали да Господ јесте Бог и да нема другог. 61Стога, нека ваше срце буде потпуно предано Господу, Богу нашем, следећи његове прописе и држећи његове заповеди, као овога дана.“
Посвећење Дома
62Затим су цар и сав израиљски народ с њим принели жртве пред Господом. 63Соломон је принео Господу као жртву мира двадесет две хиљаде говеда и стотину двадесет хиљада оваца. Тако су цар и сви Израиљци посветили Дом Господњи.
64Тог дана је цар посветио средиште дворишта, које је испред Дома Господњег. Наиме, тамо је принео жртву свеспалницу, житну жртву, и сало жртава мира, пошто је бронзани жртвеник који је био пред Господом био премален да би на њега стале жртве свеспалнице, житне жртве и сало жртава мира.
65У то време је Соломон, са свим Израиљем, приредио свечаност – велики сабор пред Господом, Богом нашим, с народом од Лево-Амата до Египатског потока, седам дана и још седам дана, укупно четрнаест дана. 66Осмог дана је отпремио народ, а они су благословили цара и отишли својим кућама, веселећи се и радујући се у срцу због свег добра што је Господ учинио своме слузи Давиду и своме народу Израиљу.
