Amplified Bible

Psalm 58

Prayer for the Punishment of the Wicked.

To the Chief Musician; set to [the tune of] “Do Not Destroy.” A Mikhtam of David. [A record of memorable thoughts of David].

1Do you indeed speak righteousness, O gods (heavenly beings)?
Do you judge fairly, O sons of men?

No, in your heart you devise wrongdoing;
On earth you deal out the violence of your hands.

The wicked are estranged from the womb;
These go astray from birth, speaking lies [even twisted partial truths].

Their poison is like the venom of a serpent;
They are like the deaf horned viper that stops up its ear,

So that it does not listen to the voice of charmers,
Or of the skillful enchanter casting [cunning] spells.

O God, break their teeth in their mouth;
Break out the fangs of the young lions, O Lord.

Let them flow away like water that runs off;
When he aims his arrows, let them be as headless shafts.

Let them be as a snail which melts away (secretes slime) as it goes along,
Like the miscarriage of a woman which never sees the sun.

Before your cooking pots can feel the fire of thorns [burning under them as fuel],
He will sweep them away with a whirlwind, the green and the burning ones alike.

The [unyieldingly] righteous will rejoice when he sees the vengeance [of God];
He will wash his feet in the blood of the wicked.
Men will say, “Surely there is a reward for the righteous;
Surely there is a God who judges on the earth.”

New Serbian Translation

Псалми 58

Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога.

1Зар ћутањем праведност јављате?
    Судите ли подједнако потомцима људи?
Штавише, смишљате неправду да је чините;
    рукама својим насиље земљом размеравате.

Застранише зликовци од мајчиног крила,
    залуташе говорници лажи од стомака.
Њихов отров наликује змијском отрову;
    попут кобриног је, што је глува, затвореног ува;
што не чује глас шаптача,
    врачара вештог у бацању врачки.

Зубе им, Боже, у устима поломи;
    Господе, чељусти лавићима скрши.
Нек испаре попут вода што отичу својим путем;
    стреле своје нек одапну као да су поломљене.
Нек исцуре попут пужа који пузи,
    нек су попут мртворођенчета што не види сунца.

Пре него ти лонци осете потпалу од трња –
    сировог ил’ свелог –
    биће развејано.
10 А праведник ће се радовати кад види освету;
    ногу ће опрати у крви зликовца.
11 И казаће свако:
    „Праведнику стварно плод припада.
    Стварно има Бога који суди земљи.“