Wɔawo Akokoaa Ama Yɛn
1Nanso wɔn a na wɔwɔ ahohiahia mu no renni awerɛhow bio. Kan no ɔbrɛɛ Sebulon ne Naftali nsase no ase, nanso daakye bi ɔbɛhyɛ Galilea a ɛyɛ amanamanmufo man na ne kwan da Yordan ne po ntam no anuonyam.
2Nnipa a wɔnam sum mu
ahu Hann kɛse;
wɔn a wɔte asase a so sum kabii no,
hann bi apue wɔn so.
3Woatrɛw ɔman no mu
woama wɔn ani agye mmoroso
wodi ahurusi wɔ wʼanim
sɛnea nnipa di ahurusi otwabere,
sɛnea nnipa ho sɛpɛw wɔn
wɔ bere a wɔrekyɛ asade no.
4Te sɛ da a Midian dii nkogu no,
woadwerɛw konnua a ɛda wɔn so no,
abaa a ɛda wɔn mmati,
wɔn nhyɛsofo pema.
5Ɔkofo mpaboa a wɔhyɛ de kɔ sa
ne atade biara a mogya akeka mu,
wobegyaw agu hɔ na wɔahyew;
ɛbɛyɛ nea ɛma ogya dɛw.
6Na wɔawo akokoaa ama yɛn,
wɔama yɛn ɔbabarima,
na amammui no bɛda ne mmati so.
Na wɔbɛfrɛ no
Ɔfotufo Nwonwani, Otumfo Nyankopɔn,
Daa Agya, Asomdwoe Wura.
7Nʼamammui no nkɔso ne Nʼasomdwoe
bɛtena hɔ daa.
Ɔbɛtena Dawid ahengua so
abu Nʼahenni,
Ɔde atɛntrenee ne treneeyɛ
befi ase na wama atim
afi saa bere no akosi daa apem.
Asafo Awurade mmɔdemmɔ
bɛyɛ eyi.
Awurade Abufuw A Etia Israel
8Awurade ama Yakob nkra a etia no,
na ɛbɛka Israel.
9Nnipa no nyinaa behu,
Efraim ne wɔn a wɔtete Samaria
a wɔde ahohoahoa
ne ahomaso koma kasa no,
10“Ntayaa no abubu agu fam
nanso yɛde abo a wɔatwa bɛto bio.
Wɔabubu borɔdɔma nnua no
nanso yɛde sida besi anan mu.”
11Nanso Awurade ahyɛ Resin atamfo den atia wɔn,
na ɔhyɛ wɔn atamfo no nkuran.
12Aramfo a wofi apuei fam,
Filistifo a wofi atɔe fam,
abue wɔn anom amene Israel.
Nanso eyinom nyinaa akyi no ne bo nnwoo ɛ,
na ne nsa da so wɔ soro.
13Nanso nnipa no nsan nkɔɔ nea ɔtwee wɔn aso no nkyɛn,
na wɔnhwehwɛɛ Asafo Awurade no akyi kwan nso.
14Enti Awurade betwa eti ne dua afi Israel ho
na berɛw ne demmire nso, ɔde da koro pɛ;
15mpanyimfo ne akunini no ne eti no,
na atoro adiyifo no ne dua no.
16Wɔn a wɔkyerɛ nnipa yi kwan no, nkyerɛ wɔn ɔkwan pa,
na wɔn a wonya akwankyerɛ no nso, fom kwan.
17Enti Awurade ani rennye mmerante no ho,
na ɔrenhu ayisaa ne akunafo mmɔbɔ
efisɛ, obiara nni nyamesu na wɔyɛ amumɔyɛfo,
ano biara ka ahuhusɛm.
Nanso eyinom nyinaa akyi no ne bo nnwoo ɛ,
na ne nsa da so wɔ soro.
18Nokware, atirimɔden hye te sɛ ogya;
ɛhyew nnɛnkyɛnse ne nsɔe,
ɛde ogya to kwaeberentuw mu hyew no,
na ɛnam wusiw kumɔnn mu foro kɔ soro.
19Ɛnam Asafo Awurade abufuw so,
asase no bɛkyen
na nnipa bɛyɛ mmabaa ama ogya no;
na obiara remfa ne nua ho nkyɛ no.
20Nifa so, wɔbɛfom aduan adi,
nanso ɔkɔm bɛde wɔn;
benkum so wobedidi,
nanso wɔremmee.
Obiara bɛwe ne ba nam.
21Manase bɛdan Efraim na Efraim adan Manase
na wɔbɛbɔ mu atia Yuda.
Nanso eyinom nyinaa akyi no ne bo nnwoo ɛ,
na ne nsa da so wɔ soro.
Бог се јавља и објављује
1Али неће бити мрак што њу гуши као у времену претходном, кад је обезвредио земљу завулоновску и земљу нефталимску, а потоњи ће прославити пут што води ка мору с друге стране Јордана, Галилеју многобожачку.
2Народ који по тами хода,
велику је светлост угледао,
настањене у земљи сена смртнога,
светлост их јарка обасја.
3Радост си увећао;
пред тобом се радују
као у жетвеној радости,
као што се веселе када плен деле;
4јер јарам на њ натоварен
и обрамицу на његовом рамену,
шибу прогонитеља његова,
ти си поломио као у дан мадијански.
5Та, свака цокула маршира у метеж,
и плашт се натапа у крви,
те ће бити за ватру
храна разгорела.
6Та, нама се мушко дете родило,
нама је син дат;
власт је њему на рамену.
И он ће се звати:
Дивни Саветник, Бог Силни,
Отац Вечни, Владар Миротворни.
7Распростирању власти и миру
неће бити краја
на престолу Давидову
и на царству његову,
да га среди и да га утврди
у праву и у праведности
од сада и до века.
Ревност Господа над војскама
то ће учинити.
Господ плаћа
8Господар је реч послао Јакову
и она је међу Израиљце пала.
9И сав народ њу ће упознати,
Јефремовци и становништво Самарије,
који говоре срцем
надменим и охолим:
10„Ако су опеке пале,
градићемо од тесана камена;
дивље смокве су сасечене,
кедре ћемо тамо подићи.“
11А Господ размешта против Ресина противнике његове
и подбада непријатеље његове,
12Арамеју спреда, Филистејце страга,
те Израиљ прождиру својим устима.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
13Ипак се народ обратио није оном који га је ударио,
и Господа над војскама потражили нису;
14те је Господ одсекао од Израиља главу и реп,
грану и рогоз, у један дан.
15Старешина и лице угледно – то је глава,
а пророк који научава лаж – то је реп.
16Који овај народ воде, они заводе;
који бивају вођени, они пропадају.
17Зато се Господар његовим младићима радовати неће,
његовој сиротињи и удовицама смиловати се неће.
Зато што је сав народ опак и зао,
на сва уста безумно говоре.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
18Зато што се опакост као пожар распламсала,
бодље и трње прождире,
шумски честар је упалила,
облаци дима се подижу.
19Земља пламти од јарости Господа над војскама,
и народ као храна за пожар постаје:
ни свог брата нико не поштеди.
20Ждере с десна
и опет је гладан;
гута с лева
и опет сит није.
Човек једе свога ближњег месо:
21Манасијевци Јефремовце,
Јефремовци Манасијевце,
а заједно оба на Јудејце.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
