Atemmu Ne Anidaso
1Sɛɛ na Awurade se:
“Ɔsoro yɛ mʼahengua,
na asase yɛ me nan ntiaso.
Ofi a wubesi ama me no wɔ he?
Ɛhe na ɛbɛyɛ me homebea?
2Ɛnyɛ me nsa na ɛyɛɛ eyinom nyinaa,
na ɛma ɛbae ana?”
Awurade na ose.
“Obi a mʼani sɔ no ni:
nea ɔwɔ ahobrɛase ne ahonu honhom,
na ne ho popo wɔ mʼasɛm ho.
3Nanso obi a ɔde nantwinini bɔ afɔre no
saa onipa no ara kum nnipa,
na nea ɔma oguamma no,
saa onipa no ara bu ɔkraman kɔn mu;
nea ɔbɔ aduan afɔre no
saa onipa no ara de prako mogya bɔ afɔre,
nea ɔhyew nnuhuam a ɛwɔ din no
saa onipa no ara som ɔbosom.
Wɔafa wɔn ankasa akwan
na wɔn akra ani gye wɔn akyiwade ho;
4enti me nso mɛpɛ ayayade ayɛ wɔn
na mede nea wosuro bɛba wɔn so.
Efisɛ mefrɛe no, obiara annye so,
mekasae no, obiara antie.
Wɔyɛɛ bɔne wɔ mʼani so
na wɔyɛɛ nea mempɛ.”
5Muntie Awurade asɛm,
mo a mote nʼasɛm a mo ho popo:
“Mo nuanom mmarima a wɔtan mo,
na me din nti wotwa mo gyaw no, aka se,
‘Momma wɔnhyɛ Awurade anuonyam,
na yɛahu mo anigye!’
Nanso wɔn anim begu ase.
6Muntie huuyɛ a efi kuropɔn no mu,
muntie gyegyeegye a efi asɔredan no mu!
Ɛyɛ Awurade nnyigyei
a ɔde retua nʼatamfo ka sɛnea ɛfata wɔn.
7“Ansa na ɔbea bɛkyem no,
ɔwo;
ansa na ɔbɛte awoyaw no
ɔwo ɔbabarima.
8Hena na wate biribi sɛɛ ho asɛm pɛn?
Hena na wahu biribi sɛɛ pɛn?
Wobetumi de da koro akyekyere ɔmansin,
anaa ɔman mu, bere sin bi mu ana?
Nanso awo ka Sion ara pɛ a
ɔwo ne mma.
9Mede obi bedu awoko ano a
memma no nwo ana?” Sɛnea Awurade se ni.
“Misiw awotwaa ano
bere a awo adu so ana?” Wo Nyankopɔn na ose.
10Mo ne Yerusalem ani nnye na munni ahurusi mma no,
mo a modɔ no nyinaa;
mo ne no nsɛpɛw mo ho yiye,
mo a mudi ne ho awerɛhow nyinaa.
11Mubenum nʼawerɛkyekye nufu
no amee;
mobɛnom aboro so
na mo ani begye nea abu so atra so no ho.
12Na sɛɛ na Awurade se:
“Mede asomdwoe bɛma no sɛ asubɔnten,
ne amanaman no ahonya nso sɛ asuten a ayiri.
Mubenum na waturu mo wɔ ne basa so
na obegyigye mo agoru wɔ nʼanankoroma so.
13Sɛnea ɛna kyekye ne ba werɛ no
saa ara na mɛkyekye mo werɛ;
na mubenya awerɛkyekye wɔ Yerusalem.”
14Sɛ muhu eyi a, mo koma ani begye
na mobɛyɛ frɔmfrɔm sɛ sare;
wobehu Awurade nsa wɔ ne nkoa so,
nanso wobehu nʼabufuwhyew wɔ nʼatamfo so.
15Hwɛ, Awurade de ogya reba,
na ne nteaseɛnam te sɛ mfɛtɛ;
ɔde nʼabufuw bɛba wɔ anibere so,
na ɔde gyaframa ayɛ nʼanimka.
16Ogya ne nʼafoa,
na Awurade de bebu nnipa nyinaa atɛn,
na wɔn a wɔbɛtotɔ wɔ Awurade nsa ano bɛyɛ bebree.
17“Wɔn a wɔtew wɔn ho na wodwira wɔn ho de kɔ nturo mu, na wodi ɔbaako a ɔfra wɔn a wɔwe mprakonam ne akisi ne nneɛma a ɛyɛ akyiwade akyi no, wɔbɛbɔ mu ahu wɔn awiei,” sɛnea Awurade se ni.
18“Esiane wɔn nneyɛe ne wɔn nsusuwii nti, Me, mereba abɛboaboa amanaman ne ɔkasa ahorow ano, na wɔbɛba abehu mʼanuonyam.
19“Na mɛyɛ nsɛnkyerɛnne bi wɔ wɔn mu, na mede nkae no mu bi bɛkɔ amanaman no mu: Tarsis, Libiafo ne Lidiafo (wɔn a wɔagye din wɔ agyantow mu), Tubal ne Helafo, ne asupɔw a ɛwɔ akyirikyiri a wɔntee me din a ahyeta na wonhuu mʼanuonyam no. Wɔbɛpae mu aka mʼanuonyam wɔ amanaman mu. 20Na wɔde mo nuabarimanom nyinaa befi amanaman nyinaa so bɛba me bepɔw kronkron a ɛwɔ Yerusalem no so sɛ, afɔrebɔde ama Awurade. Wɔtete apɔnkɔ so ne nteaseɛnam mu ne asako mu ne mfurumpɔnkɔ ne yoma so bɛba,” sɛɛ na Awurade se. “Wɔde wɔn bɛba sɛnea Israelfo de wɔn aduan afɔre kɔ Awurade asɔredan mu, wɔ afahyɛ nkuruwa a ho tew mu. 21Na meyi wɔn mu bi ayɛ asɔfo ne Lewifo,” Awurade, na ose!
22“Sɛnea ɔsorosoro foforo ne asase foforo bɛtena hɔ no, saa ara na mo din ne mo asefo bɛtena hɔ,” sɛnea Awurade se ni. 23“Efi Ɔsram Foforo baako kɔpem foforo, efi Homeda baako kosi foforo no, adesamma nyinaa bɛba abɛkotow me,” sɛnea Awurade se ni. 24“Na wobefi adi akohu wɔn a wɔtew atua tiaa me no afunu; wɔn asunson renwu, na wɔn gya nso rennum, na wɔn ho bɛyɛ adesamma nyinaa nwini.”
Упозорење
1Говори Господ:
„Небеса су престо мој,
а земља постоље за ноге моје.
Какву кућу ћете ми саградити?
И где је место мога почивања?
2Па све је то рука моја начинила
и све је то постало
– говори Господ.
А на кога ћу погледати?
На исцрпенога и на духовно сломљенога,
и онога који дрхти пред мојом речи.
Против наопаких жртава
3Тај што коље вола,
ко човека да убија,
и ко жртвује овцу,
као да се псом скрнави;
тај што доноси принос,
ко да крв свињску приноси,
ко кади тамјаном,
тај идола благосиља.
То су они изабрали за своје путеве
и гадости њихове по вољи су души њиховој.
4Ја ћу такође изабрати да им додијавам:
довешћу на њих то од чега зазиру.
Зато што сам звао, а одговора није било;
говорио сам, а слушали нису;
него су чинили што ја злом сматрам,
и бирали оно што ми није угодно.“
Господ долази да ускоро суди
5Послушајте реч Господњу,
ви, који дрхтите од његове речи:
„Говоре ваша браћа, мрзитељи ваши,
који вас гоне због имена мојега:
’Нека се прослави Господ,
те да видимо вашу радост.’
И они ће постиђени бити.
6Глас граје из града,
глас из храма –
глас је Господа који намирује
накнаду непријатељима својим.
7Пре него што ју је заболело,
она је родила;
пре него што је бол на њу дошао,
она је на свет мушкарца донела.
8Ко је тако нешто чуо?
Ко је овако нешто видео?
Може ли земља у једном дану
да роди читави пук?
Да бол одједанпут жацне,
па да Сион синове своје роди?
9’Зар ја, који отварам материцу,
па да не рађам? – говори Господ.
Зар ја, који дајем да се рађа,
па да будем јалов? – говори Бог твој.’
10Радујте се због Јерусалима,
и кличите у њему, сви који га волите.
Веселите се с њим, веселите се
сви који сте туговали над њим;
11да будете надојени и насићени
на дојкама утехе његове,
да се насишете и насладите
из обиља славе његове.“
12Јер говори Господ:
„Ево, ја ћу га досегнути миром који је као река,
и славом народа која је као поток набујали.
И његову одојчад ће у наручју носити
и на коленима миловати.
13Као човека кога мајка његова теши,
тако ћу и ја вас тешити,
и бићете утешени у Јерусалиму.“
14И видећете и веселиће се срце ваше,
и као трава процветаће кости ваше,
и познаће се рука Господња
на слугама његовим, и последице њихове
на непријатељима његовим.
15Јер, гле, Господ у огњу долази,
као олуја су бојна кола његова,
вратиће у гневној разјарености својој
и карању његовом, у огњу распаљеном.
16Јер ће Господ судити огњем
и мачем својим сваком људском бићу,
те ће многи од Господа погинути.
Против отпадника
17„Посвећују и прочишћавају сами себе у вртовима иза ’оне једне у средини’; једу свињетину и гадости и мишеве: заједно ће скончати – говори Господ.
18А ја знам дела њихова и намере њихове.
Господња слава међу пуцима
Долази време да се саберу сви пуци и сви језици, па ће доћи и славу моју гледати.
19И њима ћу поставити знак, те од оних који су се измакли, од њих ћу послати пуцима: у Тарсис, Фул и Луд – познатим стрелцима – у Тувал и Грчку, на острва далека где се није чуло што се о мени чује, и где се слава моја није видела. И они ће пуцима славу моју објављивати. 20И они ће довести сву браћу вашу из свих туђинских народа, принос за Господа: на коњима и на колима и у носиљкама и на мазгама и на једногрбим камилама на свету гору моју, Јерусалим – говори Господ – као што синови Израиљеви приносе принос у чистој посуди у Дому Господњем. 21Па ћу и од њих узети за свештенике, за Левите – говори Господ.
22Јер као што ће преда мном стајати небеса нова и земља нова, што ћу ја начинити – говори Господ – тако ће стајати потомство ваше и име ваше. 23И од младог месеца до младог месеца, и од суботе до суботе, долазиће свако биће на поклоњење пред лицем мојим – говори Господ; 24и излазиће и гледаће лешеве људи који су се од мене одметнули, јер црв њихов не умире и огањ се њихов не гаси; и биће за презир сваком створењу.“
