1Hena na wagye yɛn asɛm no adi?
na Awurade abasa no, hena so na ada adi?
2Onyin wɔ nʼanim te sɛ dua amono ketewa bi,
te sɛ ntin a efi asase wosee mu.
Onni ahoɔfɛ anaa anuonyam a ɛbɛtwetwe yɛn akɔ ne nkyɛn.
Ne tebea mu nni biribiara a ɛbɛma yɛapɛ no.
3Nnipa bɔɔ no ahohora na wɔpoo no,
Ɔwerɛhowni a onim ɔyaw.
Te sɛ obi a nnipa de wɔn anim hintaw no
wobuu no animtiaa na yɛammu no.
4Ampa ara ɔfaa yɛn mmerɛwyɛ,
na ɔsoaa yɛn awerɛhow,
nanso yebuu no sɛ Onyankopɔn na watwe nʼaso.
Yebuu no sɛ, Onyankopɔn na wabɔ no na wadwerɛw no.
5Nanso yɛn mmarato nti na wopiraa no,
yɛn amumɔyɛ nti na wɔdwerɛw no;
asotwe a ɛde asomdwoe brɛɛ yɛn no daa no so,
na nʼapirakuru mu na yenya ayaresa.
6Yɛn nyinaa ayerayera te sɛ nguan,
yɛn mu biara afa ne kwan;
na Awurade de yɛn nyinaa
amumɔyɛ ato no so.
7Wɔhyɛɛ no so, yɛɛ no ayayade,
nanso wammue nʼano;
wɔde no kɔɔ te sɛ oguamma a wɔrekokum no.
Sɛnea oguamma yɛ komm wɔ ne nwitwitwafo anim no,
saa ara na wammue nʼano.
8Wɔnam nhyɛso ne atemmu so faa no kɔe.
Na hena na obetumi aka nʼasefo ho asɛm?
Efisɛ woyii no fii asase yi so;
me nkurɔfo mmarato nti wɔtwee nʼaso.
9Wɔyɛɛ ne da wɔ abɔnefo mu,
na ne wu mu wɔde no too adefo mu
ɛwɔ mu, wanyɛ akakabensɛm biara,
na obiara ante atosɛm biara amfi nʼano.
10Nanso ɛyɛɛ Awurade pɛ sɛ ɔbɛdwerɛw no ama no ahu amane
mpo ɔde ne nkwa yɛ afɔdi afɔrebɔde,
obehu nʼasefo na ne nna bɛware,
na Awurade pɛ bɛkɔ so wɔ ne nsam.
11Ne kra amanehunu akyi,
obehu nkwa hann, na ne koma atɔ ne yam;
na ne suahu mu me somfo treneeni no bebu bebree bem,
na wasoa wɔn amumɔyɛ.
12Enti mɛma no kyɛfa wɔ atitiriw mu,
na ɔne ahoɔdenfo bɛkyɛ asade
efisɛ ɔde ne nkwa too hɔ maa owu,
na wɔkan no fraa mmaratofo.
Ɔsoaa nnipa bebree bɔne,
na odi maa mmaratofo.
1Ко је поверовао нашој поруци,
и мишица Господња коме се открила?
2И као изданак пред њим је израстао,
и као корен из земље сухе.
Није имао красоте ни изгледа;
ни да буде виђен ни пожељан.
3Био је презрен и од људи одбачен,
човек у боловима и страдању вичан,
и као онај од ког заклањају лице,
био је презрен и за нас безначајан.
4А он је наше болове понео,
и наше болести на себе узео.
Ми смо, пак, сматрали
да га Бог туче, удара и понижава.
5А он је прободен због наших преступа,
сатрвен због наших кривица,
карање је на њему због нашег мира
и ранама својим нас је исцелио.
6Сви смо ми као овце заврљали,
сваки је кренуо својим путем;
а Господ је на њега свалио
кривицу свих нас.
7Тлачен је био и понизио се он,
и није отворио уста своја;
као јагње на клање је вођен,
и као овца нема пред онима који је стрижу,
и није отворио уста своја.
8Од власти и од суда он је изузет.
И ко ће да исприча шта је после било?
Јер из земље живих је издвојен,
због греха мог народа он је тучен.
9Одредили су му гроб међу опакима,
а у смрти би с богаташима.
Ипак, нити је учинио насиље,
нити превару устима својим.
10Међутим, Господу се свидело
да га сатире болом.
Ако принесеш живот његов
као жртву за преступ,
потомство ће се постарати
да се продуже дани,
и што је Господу угодно
напредоваће руком његовом.
11„Из оног што је искусио
видеће светло и знањем својим ће се наситити.
Својим познањем праведни слуга мој оправдаће многе.
И њихове кривице сам ће изнети.
12Зато ћу му многе у баштину дати
и с моћницима ће плен делити.
И сам је себе понудио да умре,
па је у грешнике убројен,
и сам је понео грехе многих
и заузима се за грешнике.
