Awurade Somfo No
1“Me somfo a mahyɛ no den ni,
nea mayi no na ɔsɔ mʼani;
mede me Honhom begu no so
na ɔde atɛntrenee bɛbrɛ aman no.
2Ɔrenteɛ mu anaa ɔremma ne nne so.
Ɔremma ne nne so wɔ mmɔnten so.
3Demmire a ayɛ mmerɛw no, ɔremmu mu.
Kanea ntamabamma a ɛnnɛw yiye no, ɔrennum.
Nokware mu na ɔbɛda trenee adi;
4ɔrenhinhim na ɔrempa abaw
kosi sɛ ɔde trenee bɛba asase so.
Ne mmara so na amanaman no de wɔn ani bɛto.”
5Sɛɛ na Onyankopɔn, Awurade no se,
nea ɔbɔɔ ɔsoro na ɔtrɛw mu,
nea ɔtwee asase mu ne nea efi mu nyinaa,
nea ɔma wɔn a wɔte so home,
na ɔma wɔn a wɔnantew so no nkwa:
6“Me, Awurade, mafrɛ wo trenee mu;
meso wo nsa.
Mɛhwɛ wo so na mede wo ayɛ
apam ama nkurɔfo no
ne kanea ama amanamanmufo,
7na woabue ani a afura,
na woayi nneduafo afi afiase
na woagye wɔn a wɔda afiase amoa mu, wɔn a wɔte sum kabii mu no.
8“Mene Awurade; me din ne no!
Meremfa mʼanuonyam mma obi
anaa mʼayeyi mma ahoni.
9Hwɛ, nneɛma dedaw no asisi,
na nneɛma foforo no mepae mu ka;
ansa na ɛbɛba mu no,
meka kyerɛ mo.”
Awurade Ayeyi Dwom
10Monto dwom foforo mma Awurade!
Nʼayeyi mfi asase ano,
mo a mokɔ po so ne nea ɛwo mu nyinaa,
mo asupɔw ne wɔn a wɔtete so nyinaa.
11Ma nweatam ne so nkurow mma wɔn nne so;
ma atenae a Kedar te so no nsɛpɛw wɔn ho.
Ma nnipa a wɔwɔ Sela nto nnwom nnye wɔn ani;
ma wɔnteɛ mu mfi mmepɔw no atifi!
12Ma wɔnhyɛ Awurade anuonyam;
na wɔmpae mu nka nʼayeyi no wɔ asupɔw no so.
13Awurade bepue aba sɛ ɔkatakyi,
te sɛ ɔkofo no, ɔbɛhyɛ ne mmɔdemmɔ mu den;
ɔde nteɛmu bɛyɛ ɔkofo nkanyan
na obedi nʼatamfo so nkonim.
14“Mayɛ komm akyɛ,
mayɛ dinn na mahyɛ me ho so.
Nanso afei, te sɛ ɔbea a ɔrewo no,
meteɛ mu, mehome a ensi so na mehome afrɛ so.
15Mɛsɛe mmepɔw ne nkoko no
na mahyew so afifide nyinaa.
Mɛdan nsubɔnten ama ayɛ asupɔw,
na mama atare ayoyow.
16Medi anifuraefo anim afa akwan a wonnim so so,
akwan a wonnim so papa so na mɛkyerɛ wɔn kwan.
Mɛma sum no ayɛ hann wɔ wɔn anim,
na mayɛ mmeae a ɛyɛ abonkyiabonkyi no trontrom.
Eyinom ne nneɛma a mɛyɛ;
merennyaw wɔn mu.
17Na wɔn a wɔde wɔn ho to ahoni so,
na wɔka kyerɛ nsɛsode se, ‘Moyɛ yɛn anyame’ no,
wɔbɛpam wɔn wɔ animguase mu.”
Israel, Onifuraefo Ne Ɔsotifo
18“Tie, wo ɔsotifo;
hwɛ, wo onifuraefo na hu!
19Hena ne onifuraefo sɛ me somfo,
na ɔyɛ ɔsotifo sɛ ɔbɔfo a mesoma no?
Hena na nʼani afura sɛ nea ɔde ne werɛ ahyɛ me mu,
nʼani afura sɛ Awurade somfo?
20Woahu nneɛma bebree, nanso amfa wo ho;
Ɔkwan da wʼasom, nanso wonte hwee.”
21Ɛsɔɔ Awurade ani,
ne trenee nti
sɛ ɔbɛma ne mmara ayɛ kɛse na anya anuonyam.
22Nanso saa nnipa a wɔawia wɔn na wɔafow wɔn yi,
wɔn nyinaa aka amoa mu
anaa wɔde wɔn asie wɔ afiase.
Wɔayɛ wɔn asade
na wonni obi a obegye wɔn;
wɔayɛ wɔn akorɔnne
na wonni obi a ɔbɛka se, “Momfa wɔn nsan nkɔ.”
23Mo mu hena na obetie eyi
anaa nʼani beku ho yiye akyiri yi?
24Hena na ɔde Yakob maa sɛ ɔmmɛyɛ akorɔnne,
na ɔde Israel maa afowfo?
Ɛnyɛ Awurade a
yɛayɛ bɔne atia no no?
Efisɛ wɔannantew nʼakwan so;
na wɔanni ne mmara so.
25Enti ohwiee nʼabufuwhyew guu wɔn so,
akodi mu basabasayɛ.
Ɛde ogyaframa bunkam wɔn so, nanso wɔante ase.
Ɛhyew wɔn, nanso amfa wɔn ho.
О слузи Господњем. Песма прва. Део први.
1Ево Слуге мога, коме сам потпора,
изабраника мога, миљеника душе моје.
На њега сам Духа свога излио
да доноси правду народима.
2Он не виче, нити буку прави,
на улици гласа свог не диже.
3Он не ломи трску напукнуту,
нити гаси фитиљ који тиња,
него он доноси право истинито.
4Он не тиња, нити сломљен бива
док на земљи право не успостави,
а острва су жедна његовог Закона.“
О слузи Господњем. Песма прва. Део други.
5Говори Бог Господ,
који је створио и разастро небеса,
који је раширио земљу и растиње њено,
који даје дисање народима по њој,
и дух бићима која ходају по њој:
6„Ја, Господ, у правди сам те позвао,
и за руку те ухватио;
и тебе чувао и тебе поставио
за савез народу,
за светлост племенима,
7да отвориш очи слепима,
да изведеш из затвора сужње,
из тамнице оне што у тами живе.
8Ја сам Господ, то је име моје,
и славе своје другом дати нећу,
нити части своје киповима.
9Што је од искона, гле, то долази;
и новости ја већ најавих,
пре него се збуду
чиним да чујете.“
Победничка песма
10Певајте Господу песму нову,
славу његову од краја земљиног,
који морем силазите и што је по њему,
острва и сви становници њини.
11Нека се ускомеша пустиња и градови њени,
нека одјекују насеља кедарска,
нека подвикују становници Селе,
нека кличу с горских врхова,
12Нека славу своју дају Господу,
и хвалу му најављују по острвима.
13Као јунак Господ ступа,
као ратник он се разјарио,
Он кликће и уз то виче,
на непријатеље се своје устремио.
14„Од давнина сам ћутао,
глув се правио, уздржавао,
сад вичем као породиља,
дахћем и издишем уједно.
15Сасушићу горе и брегове,
и спарушити све биљке по њима,
и претворити реке у вртаче,
и мочваре ја ћу исушити.
16Слепе људе водићу путем што га не познају,
упутићу их на стазе што их не познају.
Пред њима ћу таму у светлост претворити,
а џомбе у зараван.
Те ћу ствари учинити
и нећу оклевати.
17У великом стиду ће узмаћи
који се у резане кипове уздају,
који ливеним ликовима говоре:
’Ви сте богови наши.’
Песма о заслепљености
18Чујте, глуви!
И прогледајте, слепи, да видите!
19Ко је слеп, ако не мој слуга?
Ко је глув, ако не мој гласник кога шаљем?
Ко је слеп као намирени
и слеп као слуга Господњи?
20Много си видео, али ниси марио;
уши отворене али нико не слуша.“
21Господу се свидело
због праведности његове
да узвелича Закон и почаст му да.
22А народ је овај опљачкан и оплењен,
у пећине сви су они затворени,
у затворе склоњени.
Плене их,
а нико да их избави;
отимају им,
а нико да каже: „Врати!“
23Ко од вас мари за то?
Ко се нагао и слуша унапред?
24Ко је пљачкашу изручио Јакова
и отимачима Израиља?
Није ли то Господ,
против ког смо грешили,
чије путеве нису хтели да следе,
и чији Закон нису слушали?
25Зато је он на њега излио
јарост гнева својега и насиља ратна;
пламен га је одасвуд окружио,
али он ни то није схватио;
и спалио га је,
али он ни то није озбиљно узео.
