Ahohia Ne Mmoa
1Due, ɔdesɛefo,
wo a wɔnsɛee wo!
Due, ɔfatwafo,
wo a wonnii wo huammɔ!
sɛ wugyae adesɛe a,
wɔbɛsɛe wo;
sɛ wuwie huammɔdi a,
wobedi wo huammɔ.
2Ao Awurade, hu yɛn mmɔbɔ;
yɛn ani da wo so.
Yɛ yɛn ahoɔden anɔpa biara,
ne yɛn nkwagye wɔ ahohia mu.
3Aman no te wo nne mmubomu a, woguan;
sɛ woma wo ho so a amanaman no bɔ ahwete.
4Wɔtase mo asade, Ao amanaman, sɛnea mmoadabimma yɛ;
nnipa tow hyɛ so te sɛ mmoadabi dɔm.
5Wɔama Awurade so, na ɔte ɔsorosoro;
ɔde trenee ne adetreneeyɛ bɛhyɛ Sion ma.
6Ɔbɛyɛ fapem a atim yiye wɔ mo mmere so,
nkwagye, nyansa ne nhumu mmoroso akorae;
Awurade suro ne ademude yi akorae ano safe.
7Monhwɛ, wɔn mmarima akokodurufo su teɛteɛɛ mu wɔ mmɔnten so;
asomdwoe ho abɔfo su yayaayaw.
8Atempɔn no so da hɔ kwa,
akwantufo biara nni akwan no so.
Wɔabu apam no so,
wobu nʼadansefo animtiaa
wommu obiara.
9Asase no wo kesee na ɛsɛe,
Lebanon agyigya na nʼanim agu ase;
Saron ayɛ sɛ Araba,
Basan ne Karmel porow wɔn nhaban.
10“Afei na mɛsɔre,” sɛɛ na Awurade se.
“Afei na wɔbɛpagyaw me ɛ;
afei na wɔbɛma me so.
11Munyinsɛn ntɛtɛ,
na mowo sare;
mo home yɛ ogya a ɛhyew mo.
12Wɔbɛhyew aman no ama wɔatɔ nso;
wɔbɛto wɔn mu gya te sɛ nsɔe a wɔatwa.”
13Mo a mowɔ akyirikyiri no, muntie nea mayɛ;
mo a mobɛn no, monkamfo me kɛseyɛ!
14Nnebɔneyɛfo a wɔwɔ Sion abɔ huboa;
ahopopo aka wɔn a wonnim Onyame:
“Yɛn mu hena na obetumi ne ogya a ɛhyew ade atena?
Yɛn mu hena na obetumi ne daa ogyatannaa atena?”
15Nea ɔnantew trenee mu
na odi nokware
nea ɔpo mfaso a asisi de ba
na onnye adanmude,
nea ontie awudi ho pɔwbɔ
nea ɔmpɛ sɛ ohu bɔneyɛ ho agyinatu,
16saa onipa yi na ɔbɛtena ɔsorosoro hɔ,
ne guankɔbea bɛyɛ bepɔw aban no.
Wɔde nʼaduan bɛma no
na ne nsu remmɔ no.
17Mo ani behu ɔhene no wɔ nʼanuonyam mu
na ahwɛ asase a ɛtrɛw kɔ akyirikyiri no.
18Mo adwennwen mu, mobɛbooboo nea na ohunahuna mo no ho:
“Odwumayɛni panyin no wɔ he?
Nea na ogyigye tow no wɔ he?
Nea na ɔhwɛ abantenten so no wɔ he?”
19Morenhu saa ahantanfo no bio,
wɔn a wɔn kasa mu nna hɔ,
na monte nea wɔka no ase no.
20Monhwɛ Sion, yɛn afahyɛ kuropɔn no;
mo ani behu Yerusalem,
asomdwoe tenabea, ntamadan a wontutu;
wɔrentutu ne nnyinaso da,
na wɔrentetew ne ntampehama mu nso.
21Ɛhɔ na Awurade bɛyɛ yɛn Tumfo.
Ɛbɛyɛ sɛ faako a nsu akɛse ne nsuwansuwa wɔ.
Akorow a wɔhare remfa so
ahyɛn akɛse rennantew so.
22Na Awurade ne yɛn temmufo,
Awurade ne yɛn mmarahyɛfo,
Awurade ne yɛn hene;
na ɔno na obegye yɛn nkwa.
23Wo ntampehama mu agow
enti hyɛn dua no nni nnyinaso,
na wɔntrɛw hyɛn so ntama no mu.
Afei wɔbɛkyɛ asade bebree no mu
na mpakye mpo bɛsoa asade akɔ.
24Obiara nni Sion a ɔbɛka se, “Meyare;”
na wɔde wɔn a wɔte hɔ no bɔne bɛkyɛ wɔn.
Нада у Господа
1Тешко теби,
разараш, а ниси разорен,
и издајник си,
а тебе нису издали.
Кад престанеш да разараш,
ти ћеш бити разорен;
кад завршиш са издајништвом,
тебе ће издати.
2Господе, смилуј се нама,
ти си наша нада.
Буди њихова мишица јутрима,
и наше спасење у време невоље.
3Народи су побегли пред гомилом која тутњи,
пуци су се распршили пред узвишеношћу твојом.
4И ваш плен се сакупља, сакупљају се гусенице,
као што скакавци тумарају, тако он оптрчава око њега.
5Господ је узвишен зато што на висини станује,
и напунио је Сион правом и праведношћу.
6И твоја безбедна времена
биће спасено богатство, мудрост и знање.
Његова је ризница богобојазност.
Господ ће доћи
7Гле, делије кукају напољу,
гласници за мир заплакаће горко.
8Опустели су друмови,
престали су да путују путници.
Савез је раскинуо,
градове одбацио,
човека не поштује.
9Тугује, клоне земља;
Ливан је постиђен и вене,
Сарон је постао као пустара,
Васан и Кармил су без лишћа.
10„Сад ћу устати – говори Господ.
Сад ћу бити узвишен.
Сад ћу бити подигнут.
11Засејали сте сено,
родићете стрњику.
Прождреће вас ваш огњени дах.
12И биће народи као пећи за креч,
трње посечено у ватри ће изгорети.
13Ви, који сте далеко, чујте шта сам учинио;
а ви, који сте близу, упознајте силу моју:
14стрепе на Сиону грешници,
ужас спопада проклетнике.
’Ко од нас ће опстати пред ватром што прождире?
Ко од нас ће опстати пред пожаром вечним?’
15Онај који живи праведно
и који говори честито,
презире зарађено на насиљу,
стреса мито са својих дланова,
одбија да послуша за крвопролиће,
и неће да гледа да се чини зло.
16Тај ће становати на висинама,
заклон ће му бити тврђаве на стенама,
храну ће добијати редовно
и вода ће му бити обезбеђена.
Будућност у слави
17Очи твоје гледаће цара у лепоти његовој,
посматраће земљу области далеких.
18Срце ће твоје разматрати ужас:
’Где је онај што броји?
Где је онај што мери?
Где је онај што куле броји?’
19Нећеш видети народа жестоког,
народа чији се говор тешко слуша,
језика страног што га нико не разуме.“
20Погледај Сион, град празника наших.
Очи ће твоје Јерусалим видети,
боравиште заштићено, шатор неуздрмани,
чији се стубићи не ваде никада,
а ниједно уже његово неће се откинути.
21Та онда ћемо имати достојанственог Господа,
уместо река, рукаваца широких са обе стране.
Неће њиме пролазити лађа на весла,
нити ће продрети заповеднички брод.
22Јер: наш судија је Господ,
наш законодавац је Господ,
наш цар је Господ,
он ће нас спасти.
23Твоја ужад су попустила,
своје катарке не могу држати,
нити једра подизати –
па се дели многи плен од пљачке;
кљасти ће отимати отимачину,
24и ниједан становник неће рећи: „Болестан сам.“
Народу који борави у њему кривица ће опроштена бити.
