Nkɔmhyɛ A Etia Damasko
1Nkɔmhyɛ a ɛfa Damasko ho:
“Hwɛ, Damasko renyɛ kuropɔn bio
ɛbɛdan ayɛ nnwiriwii siw.
2Aroer nkuropɔn bɛdan amamfo
na wɔagyaw ama nguankuw ama wɔadeda hɔ,
a obiara renyi wɔn hu.
3Kuropɔn a wɔabɔ ho ban bɛyera wɔ Efraim,
adehyetumi nso befi Damasko;
Aram nkae bɛyɛ
Israelfo anuonyam,”
Sɛnea Asafo Awurade se ni.
4“Da no Yakob anuonyam bɛpa;
na ne mu srade bɛsa.
5Ɛbɛyɛ sɛnea nnɔbaetwafo twa aburow a egyina afuw so
na ɔde ne nsa penpan,
sɛ bere a obi redi mpɛpɛwa
wɔ Refaim Bon mu.
6Nanso mpɛpɛwa no mu bi bɛka,
sɛnea wɔwosow ngodua a ɛyɛ no,
ɛka aba no abien anaa abiɛsa wɔ atifi mman no so,
ne anan anaa anum wɔ mman a ɛso no so,”
sɛnea Awurade, Israel Nyankopɔn se ni.
7Saa da no, nnipa de wɔn ani bɛto wɔn Yɛfo so
na wɔadan wɔn ani ahwɛ Israel Ɔkronkronni no.
8Wɔremfa wɔn ho nto afɔremuka a
ɛyɛ wɔn nsa ano adwuma no so,
na wobebu Asera nnua ne nnuhuam afɔremuka
a wɔde wɔn nsateaa ayɛ no animtiaa.
9Da no wɔn nkuropɔn a ɛwɔ bammɔ dennen, a Israelfo nti wogyaw hɔ no, bɛyɛ sɛ mmeaemmeae a wɔagyaw ama nnɔtɔ ne nwura. Ne nyinaa bɛda mpan.
10Mo werɛ afi Onyankopɔn, mo Agyenkwa,
na monkaee Ɔbotan no, mo abandennen no.
Enti ɛwɔ mu sɛ mopɛ nnua papa
na mudua bobe a moatɔ afi amannɔne,
11ɛwɔ mu, da a muduae no, moma enyinii
anɔpa a muduae no, moma eguu nhwiren,
nanso otwa no renyɛ hwee sɛ
ɔyare ne ɔyaw a wontumi nsa.
12Nnome nka aman dodow a wohuru so no,
wohuru so te sɛ po a ɛrebɔ asorɔkye!
Nnome nka nnipa dodow a wɔworo so,
wɔworo so sɛ asu akɛse!
13Ɛwɔ mu, nnipa dodow woro so te sɛ, asu a ɛresen mmirika so,
sɛ ɔka wɔn anim a woguan kɔ akyirikyiri,
te sɛ ntɛtɛ a mframa bɔ gu wɔ bepɔw so
te sɛ nweatam so nwura a mframaden rebɔ no.
14Anwummere, wɔbɔ yɛn hu awerɛfiri mu
ansa na ade bɛkyɛ no na wɔkɔ dedaw!
wɔn a wɔfow yɛn nneɛma,
ne wɔn a wɔbɔ yɛn korɔn kyɛfa ni.
Реч за Дамаск
1Пророштво против Дамаска:
„Гле, Дамаск ће престати да буде град,
и постаће гомила крхотина.
2Његови градови око Ароира
биће за стада и лежаће,
и неће бити застрашитеља.
3Јефремово племе изгубиће утврђење,
и Дамаск царство;
а остатку Арама ће се догодити
што и слави потомака Израиљевих –
говори Господ над војскама.
4И биће у дан онај: смањиће се слава Јаковљева
и спласнуће им сало на телу.
5И биће као кад жетелац жање жито,
и рука му класје хвата;
као кад се скупља класје
у рефаимској долини –
6само ће пабирци остати;
или као кад се маслина отресе:
две-три зреле на врху горње гране,
четири-пет на гранама дрвета –
говори Господ, Бог Израиљев.“
Окончање идолопоклонства
7У дан онај човек ће погле́дати свога Саздатеља,
и управиће очи своје према Светитељу Израиљеву.
8Неће више погле́дати на жртвенике,
на дело својих руку; неће више гледати
шта његови прсти начинише:
Аштартине ступове и стубове у част Сунца.
Против идолских вртова
9У дан онај утврђени градови његови ће бити као остављени у шуми, као горња грана што је оставише пред потомцима Израиљевим; и биће пустошење.
10Зато што си заборавио Бога који те спасава,
и ниси се сетио Стене која ти даје снагу;
зато садиш љупке садове,
и калемиш туђинске младице;
11у дан кад их посадиш, оне израсту,
а ујутру твоје саднице су бокор;
али жетва одлете у дан невоље,
у дан бола коме лека нема.
Најезда многих народа
12Јао, бука многих народа,
буче као што бучи море;
шум светине која шуми
као силне воде што шуморе.
13Народи шуморе као силне воде што шуморе,
али кад им он запрети, они беже далеко,
и развејани као плева по горама на ветру,
као вртложићи пред вихором.
14Дође вече, ето страха;
пре сванућа њега више нема.
Тако пролазе они који нас плене,
и коб је оних који нас пљачкају.