Nkɔmhyɛ A Etia Babilonia
1Amos babarima Yesaia adehu a ɛfa Babilonia ho ni:
2Ma frankaa so wɔ bepɔw a hwee nni so no atifi,
teɛ mu frɛ wɔn:
nyama wɔn
ma wɔnhyɛn atitiriw no apon mu.
3Mahyɛ mʼahotewfo;
mafrɛ mʼakofo sɛ wɔnna mʼabufuwhyew adi,
wɔn a wodi me nkonimdi ho ahurusi.
4Tie huuyɛ bi a ɛwɔ mmepɔw no so
te sɛ dɔm kɛse bi de!
Tie akasakasa a ɛwɔ ahenni ahorow mu,
te sɛ amanaman a wɔreboaboa wɔn ho ano!
Asafo Awurade reboa dɔm ano akɔ ɔko.
5Wofifi akyirikyiri aman so,
wofifi ɔsoro ahye so,
Awurade ne nʼakode a ɛyɛ nʼabufuwhyew;
bɛsɛe ɔman no nyinaa.
6Twa adwo, na Awurade da no abɛn;
ɛbɛba te sɛ ɔsɛe a efi Otumfo no.
7Eyi nti, nsa nyinaa bedwudwo,
obiara koma bɛbotow.
8Wɔbɛbɔ hu,
ɔyaw ne apinisi bekita wɔn;
wobebubu wɔn mu te sɛ ɔbea a awo aka no.
Wɔde ahodwiriw bɛhwɛ wɔn ho wɔn ho anim,
a wɔn ani asosɔ gya.
9Hwɛ, Awurade da no reba
da bɔne a abufuw ne abufuwhyew wɔ mu,
ɛrebɛsɛe asase no
na asɛe abɔnefo a wɔte so no.
10Ɔsoro nsoromma ne wɔn akuw renhyerɛn.
Sum beduru owia a ɛrepue
na ɔsram nso renhyerɛn.
11Mɛtwe wiase aso, ne bɔne nti,
ne amumɔyɛfo wɔ wɔn nnebɔne ho.
Metwa ahantanfo ahomaso so
mɛbrɛ nea odi awurukasɛm no ahantan ase.
12Mɛma onipa ho ayɛ na asen sika kɔkɔɔ ankasa
ɔbɛsen Ofir sikakɔkɔɔ.
13Enti mɛma ɔsoro awosow;
na asase ahinhim wɔ ne sibea
wɔ Asafo Awurade abufuwhyew ano
nʼabufuwhyewda no.
14Te sɛ ɔwansan a ɔbɔmmɔfo rehwehwɛ no akum no,
te sɛ nguan a wonni ɔhwɛfo,
obiara bɛkɔ ne nkurɔfo mu,
obiara beguan akɔ nʼasase so.
15Obiara a wɔbɛfa no dedua no, wobehwirew no afoa akum no;
wɔn a wɔbɛkyere wɔn no nyinaa bɛtotɔ wɔ afoa ano.
16Wɔbɛtotow nkokoaa ahwehwe fam wɔ wɔn anim:
wɔbɛfom wɔn afi mu nneɛma na wɔato wɔn yerenom mmonnaa.
17Hwɛ mɛhwanyan Mediafo atia wɔn,
wɔn na wɔmfa dwetɛ nyɛ hwee
na wɔn ani nnye sikakɔkɔɔ ho.
18Wɔn tadua bɛbobɔ mmerante ahwehwe fam;
wɔrenhu nkokoaa mmɔbɔ
na wɔrennya ayamhyehye mma mmofra.
19Babilonia, ahenni ahorow mu ɔbohemaa,
anuonyam a Babiloniafo de hoahoa wɔn ho no
Onyankopɔn bɛdan abutuw
te sɛ Sodom ne Gomora.
20Nnipa rentena hɔ bio
awo ntoatoaso nyinaa mu;
Arabni biara rensi ne ntamadan wɔ hɔ
oguanhwɛfo biara remfa ne nguan nkɔhome wɔ hɔ.
21Nanso sare so mmoa bɛda hɔ.
Sakraman bɛyɛ nʼafi no mu ma;
hɔ na mpatu bɛtena,
hɔ na wura mu mmirekyi nso bedi agoru.
22Mpataku bɛtena nʼabandennen mu,
adompo bɛyɛ nʼahemfi fɛfɛ no mu ma.
Ne bere aso,
na wɔrentwe ne nna mu.
Против Вавилона
1Пророштво о Вавилону што га виде Исаија син Амоцов:
2„На голетном брду подигните заставу,
њима из гласа вичите,
руком машите:
и нека уђу на кнежевска врата.
3Ја сам заповедио својим посвећенима,
па сам позвао јунаке своје за гнев мој,
који се веселе величанству моме.“
4Глас је мноштва на горама,
као да је пуно народа.
Глас је буке од царстава,
од сакупљених гомила.
То Господ над војскама
врши смотру војске за бој.
5Долазе из далеке земље,
с небеске границе,
Господ и оруђа љутине његове,
да сву земљу разоре.
6Кукајте, јер је близу дан Господњи,
пустошење од Свемоћног долази.
7Све су руке зато малаксале,
свако људско срце обамрло,
8па су се устрашили,
жигање и болови их спопадају,
грче се као породиља;
један зазире од другога,
лица су им лица од пламена.
9Ево долази дан Господњи,
свирепост моја и љутина и јарост гнева мојега,
да у пустош земљу претвори,
да из ње грешнике истреби;
10јер небеске звезде и сазвежђа њина
неће више светлошћу сијати,
сунце ће да згасне чим гране
и месец светлост своју неће више одсјајивати;
11јер ћу казнити васељену за злоћу,
и опаке за кривицу;
и зауставићу понос охолих,
и понизићу надменост насилничку.
12Човек ће бити ређи од злата жеженога,
људски створ ређи од злата офирскога.
13Зато ћу небеса потрести
и земља ће се с места свога померити
због срџбе Господа над војскама,
у дан кад се гнев његов разјари.
14И тада, као срна пред хајкачима,
као овце које нико не сабира,
свако ће гледати према свом народу,
и свако ће побећи у своју земљу.
15Они ће пробости сваког кога стигну,
и од мача ће пасти свако кога ухвате;
16пред очима њиховим
одојчад ће им смрскати,
куће њине опљачкати,
жене њихове силовати.
17Ево, на њих Мидијце подижем.
Они сребро не цене
и они у злату не уживају.
18Они ће луком пострељати младиће,
на плод утробе се смиловати неће,
над дечацима око им се сажалити неће.
19Вавилон, украс царствима,
понос гордости халдејске,
биће као Содома и Гомора
када их је Бог опустошио.
20Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
И Арапин онде неће подизати шатора,
нити ће пастири онде почивати.
21Онде ће звери пустињске боравити,
и совуљаге ће им куће напунити,
и нојеви ће онде становати,
а јарци ће тамо скакутати.
22По њиховим напуштеним зградама завијаће хијене,
а по њиховим раскошним дворовима шакали.
Ближи се време његово,
а дани му се продужити неће.
