1Wonnue, wɔn a wɔhyɛ mmara a ɛmfa ne kwan mu,
wɔn a wɔhyɛ mmara dennen a ɛde nhyɛso ba,
2de siw ahiafo ahofadi ho kwan,
de atɛntrenee bɔ me nkurɔfo a wɔhyɛ wɔn so no atirimɔden.
Wɔma akunafo yɛ amanehunufo
na wɔbɔ ayisaa korɔn.
3Dɛn na mobɛyɛ wɔ akontaabu da no,
bere a amanehunu fi akyirikyiri reba?
Hena nkyɛn na mubeguan akɔpɛ mmoa?
Ɛhefa na mubegyaw mo ahode?
4Ɛrenka mo hwee sɛ mobɛfra nneduafo mu
anaasɛ mobɛtotɔ wɔ atɔfo mu.
Nanso eyinom nyinaa akyi no ne bo nnwoo ɛ,
na ne nsa da so wɔ soro.
Asiria Atemmu A Efi Onyankopɔn
5“Nnome nka Asiriani no, mʼabufuw abaa,
nea okura mʼabufuwhyew pema no!
6Mesoma no akɔ ɔman a wonnim Onyankopɔn so
migya no kwan ma wakɔ nnipa a wɔhyɛ me abufuw so
sɛ wonkogye akorɔnne abran so na wonhuam afowde,
na wontiatia wɔn so sɛ dɔte wɔ mmɔnten so.
7Nanso ɛnyɛ eyi ne nea ɔpɛ sɛ ɔyɛ
ɛnyɛ eyi ne nea ɛwɔ nʼadwene mu;
ne botae ne sɛ ɔbɛsɛe,
sɛ ɔde aman bebree bɛba wɔn awiei.
8Na obisa se, ‘Ahemfo nyinaa nyɛ mʼasahene ana?
9Kalno nyɛɛ sɛ Karkemis ana?
Hamat nte sɛ Arpad
na Samaria nte sɛ Damasko ana?
10Sɛnea migyee ahoni ahenni ahorow abran so,
ahenni a wɔn nsɛsode sen nea ɛwɔ Yerusalem ne Samaria no.
11Merentumi ne Yerusalem ne ne nsɛsode nni,
sɛnea me ne Samaria ne nʼahoni dii no?’ ”
12Sɛ Awurade wie nʼadwuma a etia Bepɔw Sion ne Yerusalem nyinaa a, ɔbɛka se, “Mɛtwe Asiriahene aso wɔ ne komapirim ne nʼani a ɛnsɔ ade no ho. 13Efisɛ ɔka se,
“ ‘Mede mʼahoɔden na ayɛ eyi,
na mifi me nyansa mu, efisɛ mewɔ nimdeɛ.
Mesɛee aman aman ahye,
mefow wɔn ademude;
mebrɛɛ wɔn ahemfo ase te sɛ ɔbran.
14Sɛnea obi teɛ ne nsa hyɛ berebuw mu no,
saa ara nso na mɛteɛ me nsa wɔ amanaman no ahonyade so;
sɛnea wɔtase nkesua a wɔagyaw hɔ no,
saa ara na mɛboaboa amanaman no nyinaa ano;
obiara ammɔ ne ntaban mu,
na wammue nʼano ansu.’ ”
15Abonnua ma ne ho so tra nea ɔtow,
anaasɛ ɔwan hoahoa ne ho kyɛn nea ɔde no yɛ adwuma ana?
Ayɛ te sɛnea abaa tumi dannan nea ɔmaa no so,
anaasɛ poribaa tumi hinhim nea ɔnyɛ dua!
16Afei Awurade, Asafo Awurade,
de ɔyaredɔm bɛbɔ nʼakofo ahoɔdenfo no;
ne kɛseyɛ mu wobefita ogya mu ama adɛw
te sɛ gyaframa.
17Israel Hann no bɛdan ogya.
Wɔn Kronkronni no bɛyɛ ogya a ɛdɛw;
ɔde da koro bɛhyew na wasɛe
ne nsɔe ne nnɛnkyɛnse.
18Ne kwae ne nʼasasebere anuonyam no,
ɛbɛsɛe pasapasa
te sɛ ɔyarefo a ɔrefɔn.
19Nnua a ɛbɛka wɔ ne kwae mu bɛyɛ kakraa bi
a abofra betumi akyerɛ ne dodow.
Israel Nkaefo
20Da no, Israel nkae,
Yakob fifo a wɔbɛka no,
remfa wɔn ho nto no so bio
nea ɔbɔɔ wɔn hwee fam no;
na mmom wɔde wɔn ho bɛto Awurade so nokware mu,
Israel Kronkronni no.
21Nkae bi bɛsan aba, Yakob nkae bi
bɛsan aba Otumfo Onyankopɔn no nkyɛn.
22Israel, ɛwɔ mu sɛ wo nkurɔfo dɔɔso sɛ mpoano nwea de,
nanso nkae bi pɛ na wɔbɛsan.
Wɔahyɛ ɔsɛe ho mmara dennen
a ebebunkam so na ɛteɛ.
23Awurade, Asafo Awurade de ɔsɛe
a wɔahyɛ ho mmara ketee na ɛbɛba asase no so nyinaa.
24Enti sɛɛ na Awurade, Asafo Awurade se,
“Me nkurɔfo a mote Sion,
munnsuro Asiriafo no,
wɔn a wɔde mmaa hwe mo
na wɔma kontibaa so tia mo, sɛnea Misraim yɛe no.
25Ɛrenkyɛ koraa mʼabufuw a etia mo no ano bedwo
na mʼanibere bɛkɔ wɔn sɛe so.”
26Asafo Awurade de mpire bɛhwe wɔn,
sɛnea ɔbɔɔ Midian hwee fam wɔ Oreb Ɔbotan ho no;
na ɔbɛteɛ ne pema wɔ nsu no so,
sɛnea ɔyɛɛ wɔ Misraim no.
27Da no wobeyi wɔn adesoa no afi wɔn mmati so
wɔn konnua afi wo kɔn mu;
wobubu konnua no
efisɛ woayɛ ɔbran yiye.
28Wɔhyɛn Ayat;
wɔfa Migron;
na wɔkora wɔn nneɛma wɔ Mikmas.
29Wɔfaa ɔtempɔn no so, na wɔka se,
“Yɛbɛwɛn wɔ Geba anadwo yi.”
Rama ho popo;
Saulo kurow Gibea nso guan.
30Teɛ mu, Galim Babea!
Tie, Laisa!
Anatot Mmɔborɔni!
31Madmena reguan;
Gebimfo kɔtetɛw.
32Nnɛ ara wobegyina wɔ Nob;
wobehim wɔn nsa
wɔ Ɔbabea Sion bepɔw no so,
wɔ Yerusalem koko no so.
33Hwɛ, Awurade, Asafo Awurade no,
ɔde tumi kɛse betwitwa dua mman no.
Wobebubu nnua atenten no agu fam
nea ɛwowaree no bɛba fam.
34Ɔde abonnua betwitwa kwaedɔtɔ agu fam
Lebanon bɛhwe ase wɔ Ɔkɛse no anim.
1Тешко онима који неправедне одредбе одређују
и прописе тлачитељске прописују
2да би убогоме правду ускратили
и сиромасима народа мог право отели,
како би сиротињу опљачкали.
3И шта ћете у дан казне чинити,
када пропаст из далека дође?
Коме ћете за помоћ утећи?
Камо ћете благо своје оставити?
4Као робље јамачно пузати
и међу поклане пасти…
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Против неименованог асирског владара
5„Тешко Асирцу!
Он је гнева мога шиба.
Он је у њиховој руци прут срџбе моје.
6На пук отпаднички њега сам послао,
на народ који ме је расрдио.
Он нека га оплени и опљачка,
као блато друмско нека га изгази.
7Али он није тако намеравао,
и у срцу свом није тако смишљао,
него је у срцу свом за затирање,
за истребљивање не малог броја народа.
8Јер он је говорио:
’Сваки од мојих главара није ли као цар?
9Није ли Халани као Харкемис?
И није ли Амат као Арфад?
Није ли Самарија као Дамаск?
10Као што моја рука дохвати царства идолска и њихове ликове
од Јерусалима и од Самарије;
11као што учиних са Самаријом
и њеним идолима,
зар да не учиним с Јерусалимом
и његовим иконама?’“
12И кад Господар избубња све што намерава чинити на гори Сион и у Јерусалиму, онда ћу казнити плод охолог срца цара асирског, и дрскост његових поноситих очију, 13зато што је рекао:
„Снагом своје руке учиних,
и мудрошћу својом, јер уман јесам;
границе народима уклоних,
и блага њихова опљачках;
као јунак покорих столујуће.
14Рука моја као гнездо зграби
богатства тих народа.
И као што се купе остављена јаја
сву сам земљу покупио;
и никог не би да крило покрене,
да кљун отвори, да запијуче.“
15Зар секира да се хвалише над човеком који њоме сече?
Хоће ли се величати тестера над човеком који њом тестери?
Зар палица маше човеком који је потеже,
и штап ли подиже оног који дрво није?
16Зато ће Господар Господ над војскама
послати скапавање међу његове задригле,
и његову ће славу попалити
као што се ватра распаљује.
17Светлост Израиљева биће та ватра,
и Светитељ његов биће тај пламен:
он ће горети и прождирати бодље његове
и трње његово у једном дану.
18Красоту шума његових и поља његових
он ће уништити од сржи до коре.
И биће као болесник који копни.
19Што остане дрва у његовој шуми,
то мало ће и дечак моћи да преброји.
Повратак остатка
20И биће у дан онај остатак Израиљев
и избеглице, потомци Јаковљеви,
неће се више ослањати на онога који их обара,
него ће бивати истински ослоњени
на Господа, Светитеља Израиљева.
21Остатак ће се вратити,
остатак Јаковљев Богу силноме.10,21 Мисли се на месијанску титулу Бог Силни из Иса 9,6.
22Та, ако буде народа твојега, Израиља,
као песка морскога,
вратиће се остатак његов.
Одлука је коначна: правда надире.
23Јер у потпуности је одлучио Господ Бог над војскама:
он то чини у средини целе земље.
Охрабрење
24Зато говори Господар Господ над војскама:
„Народе мој, становници на Сиону,
не бој се Асирца кад те шибом туче,
кад палицу на те подиже
на путу египатском,
25јер још само мало, и јарост је испуњена,
и гнев мој ће их уништити.“
26И Господ над војскама замахнуће бичем на њега
као што удараше Мадијане на Стени Оривовој;
и палица је његова над морем,
и подиже је на путу египатском.
27И биће у дан онај:
биће скинуто бреме његово с твојих рамена
и јарам његов с твојег врата,
и сломиће се јарам пред помазањем.
Освајач
28Он долази на Ајат,
он је прошао Мигрон,
он распрти пртљаг свој у Михмасу.
29Они прѐлазе пре́лазе:
„У Гави ће бити преноћиште за нас.“
Рама дрхће,
а Гаваја Саулова бежи.
30Вришти, ћерко Галимска, што гласније!
Слушај, Лаисе!
Сиромаху, Анатоте!
31Мадмена одлута;
становници гевимски утекоше.
32Још данас ће се у Нову зауставити,
руком маше гори ћерке сионске,
хуму јерусалимском.
33Гле, Господар Господ над војскама
гране креше ужасом,
посечени су врхови усправљени,
они уздигнути су оборени;
34а секиром се шумски густиш расеца,
а од Силног Ливан бива оборен.
