Mfe Aduɔson Nkoasom
1Asɛm a ɛfa Yudafo nyinaa ho baa Yeremia nkyɛn wɔ Yudahene Yosia babarima Yehoiakim adedi afe a ɛto so anan a ɛyɛ Babiloniahene Nebukadnessar adedi afe a edi kan no mu. 2Enti odiyifo Yeremia ka kyerɛɛ Yudafo ne wɔn a wɔtete Yerusalem nyinaa se, 3Mfe aduonu abiɛsa25.3 mfe aduonu abiɛsa, Yosia dii hene mfe dunkron na Yehoiakim nso dii hene mfe anan. ni, efi Yudahene Amon babarima Yosia adedi afe a ɛto so dumiɛnsa besi nnɛ, Awurade asɛm aba me so na makasa akyerɛ mo mpɛn bebree, nanso muntiei ɛ.
4Mpo Awurade asoma nʼasomfo a wɔyɛ nʼadiyifo aba mo nkyɛn mpɛn bebree, na muntiee wɔn, na monyɛɛ aso mmaa wɔn ɛ. 5Wɔkae se, “Mo mu biara mfi nʼakwan bɔne ne ne nneyɛe bɔne ho, na mubetumi atena asase a Awurade de maa mo ne mo agyanom no so afebɔɔ. 6Munni anyame foforo akyi nkɔsom wɔn, nsɔre wɔn; mommfa nea mode mo nsa ayɛ no nhyɛ me abufuw. Afei merenhaw mo.”
7“Nanso moantie me,” Awurade na ose, “na mode nea mode mo nsa ayɛ ahyɛ me abufuw, na mode ɔhaw aba mo so.”
8Afei nea Asafo Awurade se ni: “Esiane sɛ moantie me nsɛm no nti, 9mɛfrɛ atifi fam nnipa nyinaa ne mʼakoa Babiloniahene Nebukadnessar,” Awurade na ose, “na mede wɔn abɛko atia saa asase yi ne sofo, ne amanaman a wɔatwa ho ahyia nyinaa. Mɛsɛe wɔn pasaa na mayɛ wɔn ahodwiriwde ne fɛwdi, ne amamfo afebɔɔ. 10Meyi ahosan ne anigye nnyigyei, ayeforokunu ne ayeforo nne, awiyammo nnyigyei ne kanea hann afi wɔn mu. 11Ɔman mu no nyinaa bɛdan asase wosee, na saa amanaman yi bɛsom Babiloniahene mfirihyia aduɔson.
12“Na mfirihyia aduɔson awiei no, mɛtwe Babiloniahene ne ne man, Babiloniafo asase aso wɔ wɔn amumɔyɛ ho, mɛdan no amamfo afebɔɔ,” sɛnea Awurade se ni. 13“Mɛma asotwe a mahyɛ atia asase no nyinaa aba wɔn so, nea wɔakyerɛw wɔ nhoma yi mu na Yeremia ahyɛ ho nkɔm atia aman no nyinaa no. 14Wɔn ankasa de, amanaman bebree25.14 Aman aman bebree—Saa aman no yɛ Persia, Media ne ne nkurɔfo. ne ahempɔn de wɔn bɛyɛ nkoa; na metua wɔn nneyɛe ne wɔn nsa ano adwuma so ka.”
Onyankopɔn Abufuwhyew Kuruwa No
15Sɛɛ na Awurade, Israel Nyankopɔn, ka kyerɛɛ me: “Gye saa kuruwa yi a mʼabufuwhyew nsa ahyɛ no ma yi, na ma amanaman a mɛsoma wo wɔn nkyɛn no nyinaa nnom. 16Sɛ wɔnom a, wɔbɛtɔ ntintan na wɔabobɔ dam esiane afoa a mɛsoma akɔ wɔn so no nti.”
17Ɛno nti, migyee kuruwa no fii Awurade nsam, na memaa amanaman a ɔsomaa me wɔn nkyɛn no nomee:
18Yerusalem ne Yuda nkurow, nʼahemfo ne ne nnwumayɛfo sɛ wɔnyɛ ɔsɛe, aninyanne, animɔharefo ne nnome, sɛnea wɔte nnɛ da yi.
19Misraimhene Farao, nʼasomfo, nʼadwumayɛfo ne ne manfo nyinaa, 20ananafo a wɔwɔ hɔ nyinaa;
Us ahemfo;
Filistifo ahemfo (a ɛyɛ Askelon, Gasa, Ekron ne nnipa a wɔagyaw wɔn wɔ Asdod);
21Edom, Moab ne Amon;
22Tiro ne Sidon ahemfo nyinaa;
ne ahemfo a wɔwɔ mpoano aman a wɔwɔ po agya no;
23Dedan, Tema, Bus ne nnipa a wɔtete akyirikyiri no;
24Arabia ahemfo ne ananafo ahemfo nyinaa a wɔtete nweatam so no.
25Simri, Elam ne Media ahemfo nyinaa;
26ne ahemfo a wɔwɔ atifi fam nyinaa, wɔn a wɔbɛn ne wɔn a wɔwɔ akyirikyiri, ne wɔn mu biara, asase so ahenni ahorow.
Na wɔn nyinaa akyi no Sesakhene nso bɛnom bi.
27“Afei ka kyerɛ wɔn se, ‘Sɛɛ na Asafo Awurade, Israel Nyankopɔn se: Monnom, mommobow na momfefe, na mohwehwe ase a monnsɔre bio, esiane afoa a mɛsoma aba mo so no nti.’ 28Na sɛ wɔampɛ sɛ wogye wo nsam kuruwa no nom a, ka kyerɛ wɔn se, ‘Sɛɛ na Asafo Awurade se: Ɛsɛ sɛ monom! 29Monhwɛ, merebefi ase de amanehunu aba kuropɔn a me Din da so no so, na mobɛfa mo ho adi a wɔrentwe mo aso ana? Wɔbɛtwe mo aso, efisɛ merefrɛ afoa aba wɔn a wɔtete asase no so nyinaa so, Asafo Awurade na ose.’
30“Afei hyɛ nsɛm yi nyinaa ho nkɔm tia wɔn, na ka kyerɛ wɔn se,
“ ‘Awurade befi ɔsoro abobɔ mu;
ɔbɛma ne nne so afi ne tenabea kronkron hɔ,
na wabobɔ mu dennen atia nʼasase.
Ɔbɛteɛ mu te sɛ wɔn a wotiatia bobe aba so,
ɔbɛteɛ mu agu wɔn a wɔtete asase no so no so.
31Huuyɛ begyigye akɔ nsase ano,
na Awurade bɛbɔ kwaadu, atia amanaman;
obebu adesamma nyinaa atɛn
na ɔde amumɔyɛfo ama afoa,’ ”
Awurade na ose.
32Sɛɛ na Asafo Awurade se:
“Monhwɛ! Amanehunu retrɛtrɛw
fi ɔman so kɔ ɔman foforo so;
ahum kɛse bi rema ne ho so
afi nsase ano.”
33Saa bere no, wɔn a Awurade akunkum wɔn no bɛdeda baabiara, fi asase ano kosi ano nohɔ. Wɔrensu wɔn na wɔremmoaboa wɔn ano na wɔrensie wɔn, na wɔbɛyɛ sɛ sumina a egugu fam.
34Munsu na muntwa adwo, mo nguanhwɛfo;
mommunummunum wɔ mfutuma mu, mo nguankuw ntuanofo.
Mo kum bere no adu;
mobɛhwehwe ase sɛ adwennini a wɔadodɔ.
35Nguanhwɛfo no rennya baabiara nguan nkɔ,
na nguankuw no ntuanofo no rennya kwan nguan.
36Muntie nguanhwɛfo no su,
ne nguankuw no ntuanofo agyaadwotwa,
efisɛ Awurade resɛe wɔn mmoa adidibea.
37Sare nsase a asomdwoe wɔ so no bɛda mpan
esiane Awurade abufuwhyew no nti.
38Obefi ne tu mu sɛ gyata,
na wɔn asase bɛda mpan
esiane nnomumfafo no afoa
ne Awurade abufuwhyew no nti.
Седамдесет година изгнанства
1Реч која је дошла Јеремији за сав народ Јуде, четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, што је била прва година Навуходоносора, цара Вавилона; 2реч коју је пророк Јеремија објавио свем народу Јуде и свим становницима Јерусалима. Рекао им је: 3„Још од тринаесте године Јосије, сина Амонова цара Јудиног, па до данас, ево ми већ двадесет три године долази реч Господња. Ја сам вам је упорно објављивао и објављивао, али ви нисте послушали.
4Господ вам је слао све своје слуге. Упорно вам је слао пророке али их нисте послушали, нисте пригнули своје ухо да чујете. 5А говорили су вам: ’Молимо вас, нека се свако врати са свог злог пута и од својих злодела! Пребивајте на земљи коју је Господ дао вама и вашим прецима одвајкада па довека. 6Не идите за другим боговима да бисте им служили и клањали им се! Не гневите ме делом својих руку и нећу вам наудити.
7Али ви ме нисте послушали – говори Господ – него сте ме гневили делом својих руку себи на несрећу.’“
8Зато овако каже Господ над војскама: „Зато што нисте слушали моје речи; 9ево, ја шаљем и доносим све родове са севера – говори Господ – и Навуходоносора, цара Вавилона, мога слугу. Довешћу их на ову земљу, на њене становнике и на све ове околне народе. Изручићу их клетом уништењу, претворићу их у пустош, у ругло и рушевине вечне. 10Угушићу међу њима звук весеља, цику радовања, повик младожење и невесте, клопарање жрвњева и светлост светиљке. 11Земљу ћу ову претворити у пустош, у рушевину, а ови ће народи служити седамдесет година цару Вавилона.
12И када се наврши седамдесет година, казнићу цара Вавилона и онај народ – говори Господ – за њихове кривице. А земљу ћу халдејску да претворим у рушевину вечну. 13Пустићу на ту земљу све моје речи које сам против ње објавио и све што је записано у овој књизи, што је Јеремија пророковао свим овим народима. 14Јер ће и њима наметнути радове многи народи и велики цареви. Узвратићу им по њиховим поступцима и према делу њихових руку.“
Чаша Божијег гнева
15Јер овако ми је казао Господ, Бог Израиља: „Узми ову чашу вина јарости из моје руке и напој њоме све народе којима те шаљем. 16И пиће и затетураће се, као да нису при чистој памети због мача који ћу међу њих да пошаљем.“
17Тако сам узео чашу из Господњих руку и напојио све народе којима ме је Господ послао: 18Јерусалим, све градове Јуде и његове цареве, његове главаре, да постану пустош, рушевина, ругло и проклетство, што данас и јесу; 19и фараона, цара Египта, његове слуге, његове главаре и сав његов народ; 20и све који су мешаног порекла, све цареве земље Уз, све цареве филистејске земље, Аскалон, Газу, Акарон и остатак Азота; 21и Едом, Моав и народ Амона; 22и све цареве Тира, све цареве Сидона и све цареве острва са друге стране мора; 23и Дедан, Тему, Вуз и све са крајева земље; 24и све арапске цареве, све цареве оних у пустињи који су мешаног порекла; 25и све зимријске цареве, све еламске цареве, све мидијске цареве; 26и све цареве севера, и оне који су близу и оне који су далеко, и једне и друге, сва царства света која су на лицу земље. А цар сисашки25,26 Цар Вавилона. ће пити после њих.
27„Реци им: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: пијте и опијте се! Избљујте се па падните да не устанете, јер ја шаљем мач међу вас.’ 28Ако ли одбију да из твоје руке узму чашу да би пили, ти им реци: ’Овако каже Господ над војскама: пићете! Зацело ћете пити! 29Јер, ево почињем да пуштам зло на град који је по мени назван, а ви да останете некажњени? Нећете остати некажњени! Призвао сам мач на све становнике земље – говори Господ над војскама.’
30Ти им пророкуј све ове речи и реци им:
’Господ ће са висина као лавић рикнути,
из свог светог места ће моћно завикати.
Заориће на своје Пребивалиште клицањем
против свих становника земље, као онај који муља грожђе.
31Та вика стиже до крајева земље,
јер се Господ спори с народима.
За суд се он спрема с целим човечанством,
а зликовце је мачу препустио – говори Господ.’“
32Овако каже Господ над војскама:
„Ево зла што надире
од народа до народа!
Пролама се велика олуја
из најдаљих земљиних крајева.
33Покланих ће тога дана од Господа бити с краја на крај земље. Неожаљени, несакупљени и несахрањени – такви ће постати – ђубриво поврх земље.
34Кукајте, пастири!
Завапите, у прашини се ваљајте, ви владари стада!
Сазрело је време и за ваше клање и за ваше расејање,
јер ћете прснути ко посуда драга.
35За пастире нема уточишта,
нема спаса за владаре стада!
36Слушај вапај пастира
и нарицање владара стада
јер Господ хара њихов пашњак.
37И биће опустошени мирни пашњаци
због Господњег разјареног гнева.
38Као лавић он напушта станиште своје
јер је опустошена њихова земља
од јарости тлачитеља,
од његовог гнева успламтелог.“
