1Awurade asɛm a ɛbaa Sefania a ɔyɛ Kusi ba, Gedalia ba, Amaria ba, Hesekia ba nkyɛn ni. Ɛbaa Yudahene Yosia a ɔyɛ Amon ba no bere so.
Atemmu A Etia Yuda
2“Mɛpra biribiara afi asase so”
nea Awurade se ni,
3“Mɛpra nnipa ne mmoa nyinaa;
mɛpra nnomaa a wɔwɔ wim
ne mpataa a wɔwɔ po mu nyinaa.
Atirimɔdenfo benya wura a esum hɔ nko ara,
sɛ mesɛe adesamma a wɔwɔ asase yi so a,”
nea Awurade se ni.
4“Mɛteɛ me nsa wɔ Yuda
ne wɔn a wɔte Yerusalem nyinaa so;
na mɛsɛe Baal ho biribiara a aka wɔ ha,
na masɛe abosonsomfo ne akɔmfo asɔfo no din
5wɔn a wɔkotow sɔre wɔn adan atifi,
de sɔre abɔde a ɛwɔ wim,
wɔn a wɔkotow de Awurade ka ntam
na wɔde Molek nso ka ntam,
6wɔn nso a wogyae Awurade akyidi
na wɔnhwehwɛ Awurade anaa wommisa nʼase.”
7Monyɛ komm wɔ Asafo Awurade anim,
efisɛ, Awurade da no abɛn.
Awurade asiesie afɔrebɔde;
wadwira wɔn a wato nsa afrɛ wɔn no ho.
8“Awurade afɔrebɔ da no,
mɛtwe mmapɔmma
ne ahenemma
ne wɔn a wɔhyehyɛ
ananafo ntade nyinaa aso.
9Saa da no mɛtwe wɔn
a wɔkwati apongua no nyinaa aso.
Wɔn a wɔde akakabensɛm
ne asisi hyehyɛ wɔn abosomfi amaama no.
10“Saa da no,”
sɛnea Awurade se ni,
“Osu befi Mpataa Pon ano,
agyaadwotwa befi Atenae Foforo
na nnyigyei a ano yɛ den afi nkoko no so aba.
11Muntwa adwo, mo a mote adetɔnbea hɔ no
wɔbɛtɔre wɔn a mo ne wɔn di gua ase,
dwetɛ aguadifo nyinaa nso wɔbɛsɛe wɔn.
12Mede akanea bekyin ahwehwɛ Yerusalem mu
na matwe wɔn a wogyaagyaa wɔn ho aso,
wɔn a wɔte sɛ bobesa puw no,
a wodwen se, ‘Awurade renyɛ hwee
sɛ ɛyɛ papa anaa bɔne no.’
13Wɔbɛfom wɔn ahonyade,
na wɔabubu wɔn afi agu.
Wobesisi afi, nanso wɔrentena mu
wɔbɛyɛ bobe mfuw
nanso wɔrennom mu nsa.”
Awurade Da Kɛse No
14Awurade da kɛse no abɛn,
abɛn na ɛreba ntɛm so.
Tie! Osu a wobesu Awurade da no bɛyɛ yaw,
ɔkofo a ɔwɔ hɔ nso nteɛmu bɛyɛ saa ara.
15Saa da no bɛyɛ abufuw da,
ɛyɛ ahoyeraw ne ɔyaw da;
ɛyɛ amanehunu ne ɔsɛe da,
ɛyɛ esum ne kusukuukuu da
ɛyɛ omununkum ne kusuuyɛ da,
16ɛyɛ ntorobɛntohyɛn ne ɔko nteɛmu
a etia nkuropɔn a ɛwɔ bammɔ
ne ntwɔtwɔw so abantenten da.
17“Mede awerɛhow bɛba nnipa no so
na wɔbɛnantew sɛ anifuraefo,
efisɛ wɔayɛ bɔne atia Awurade.
Wobehwie wɔn mogya agu sɛ mfutuma,
na wɔn ayamde nso sɛ atantanne.
18Wɔn dwetɛ anaa sikakɔkɔɔ
rentumi nnye wɔn nkwa
wɔ Awurade abufuw da no.”
Ne ninkutwe mu gya no
bɛhyew ɔman no nyinaa,
na ɔbɛma asase no so tefo nyinaa nkwa
aba awiei mpofirim.
1Реч Господња која је дошла Софонији, Кушијевом сину и потомку Годолије, Амарије и Језекије у време Амоновог сина Јосије, цара Јуде.
Суд целе земље на дан Господњи
2„Збрисаћу, докрајчићу
све са лица земље
– говори Господ.
3Докрајчићу и човека и звер,
докрајчићу птице с неба,
рибе из мора
и пакости са све пакоснима.
Истребићу људе са лица земље
– говори Господ.
4Подигнућу своју руку на Јуду
и на сав живаљ Јерусалима.
Истребићу са овог места Валов остатак
и спомен на идолопоклоничке свештенике
с другим свештеницима;
5оне што се по крововима
клањају војсци небеској,
оне који се клањају и заклињу Господу
али се заклињу Молоху1,5 Или: Малхому.;
6оне што се окрећу од Господа,
оне што не траже Господа и за њега не питају.“
7Тишина пред Господом Богом
јер је близу дан Господњи!
Спремио је Господ жртву,
сазвао је госте своје.
8„А на дан Господње жртве
судићу главаре,
цареве синове
и све који носе
одело туђинца.
9Казнићу све који тога дана
прескачу преко прага,
који куће својих господара
пуне насиљем и преваром.
10Тога ће се дана чути
– говори Господ –
плач невоље са Рибљих врата,
запомагање са другог краја
и велика ломљава са брда.
11Кукајте, о, становници Мактеса,
јер гине сав народ који тргује,
биће побијени сви који мере сребро.
12У то време ћу светиљкама да претражим Јерусалим.
Судићу народу полеглом ко вино по талогу своме,
који у срцу свом говори:
’Господ не чини добро, а ни зло не чини!’
13Благо ће им плен постати
и опустеће им куће.
Куће ће зидати,
али живети у њима неће,
садиће винограде,
али вино њихово неће пити.“
14Близу је велики дан Господњи!
Близу је и све је ближи и ближи!
Горак је повик дана Господњег
и ено виче ратник.
15Тај дан ће бити дан гнева,
дан невоље и страдања,
дан разарања и пустошења,
дан мрклог мрака,
дан облака и густе таме;
16дан труба и бојног поклича
над градовима утврђеним,
над кулама високим.
17„Нанећу бол људима
па ће ићи као да су слепи,
јер су Господу сагрешили.
Просуће се крв њихова као прах
и као ђубриво њихове утробе.
18Ни њихово сребро ни злато њихово
неће моћи да их спасе
на дан гнева Господњег.“
Пламен његове ревности
прождраће сву земљу,
јер ће сигурно и страшно докрајчити
сав живаљ земаљски.
