1Buebue wʼapon, Lebanon,
na ogya mmɛhyew wo sida!
2Twa adwo, wo ɔpepaw, na sida ahwe ase;
wɔasɛe nnua a ɛwɔ anuonyam no!
Twa adwo Basan adum;
wɔabubu kwaeberentuw no mu nnua no!
3Tie nguanhwɛfo agyaadwo;
wɔasɛe wɔn adidibea frɔmfrɔm no!
Tie gyata no mmubomu;
Yordan ho nkyɛkyerɛ fɛɛfɛ no asɛe!
Nguanhwɛfo Baanu
4Sɛɛ na Awurade me Nyankopɔn se: “Fa nguankuw a wɔrebekum wɔn no kɔ adidibea. 5Atɔfo no kunkum nguan no na wɔntwe wɔn aso. Wɔn a wɔtɔn nguan no ka se, ‘Monkamfo Awurade, mayɛ ɔdefo!’ Na nguan no ahwɛfo no mpo nnya ahummɔbɔ mma wɔn. 6Merenhu asase no so nnipa mmɔbɔ bio,” sɛnea Awurade se ni. “Mede obiara bɛhyɛ ne yɔnko ne hene nsa. Wɔbɛhyɛ asase no so, na merennye obiara mfi wɔn nsam.”
7Enti mede nguankuw a wɔrekokum wɔn no kɔɔ adidibea, ne titiriw ne wɔn a wɔayɛ mmɔbɔ no. Afei mefaa pema abien, na mefrɛɛ baako Adɔe na baako nso Nkabom na mede wɔn kɔɔ adidi. 8Ɔsram baako mu, mepam nguanhwɛfo abiɛsa no.
Nguankuw no ampɛ me, na wɔmaa me brɛe 9na mekae se, “Merenyɛ mo hwɛfo bio. Wɔn a wɔrewu nwu, na wɔn a wɔreyera nso nyera. Na ma wɔn a aka no nso nkyekyere wɔn ho wɔn ho nwe.”
10Afei mefaa me pema a mefrɛ no Adɔe no bubuu mu de sɛee apam a me ne aman no nyinaa ayɛ no. 11Wɔsɛee no da no ara, na wɔn a wɔrehu amane wɔ nguankuw no mu a na wɔrehwɛ me no hui se, ɛyɛ Awurade asɛm.
12Na meka kyerɛɛ wɔn se, “Sɛ ɛbɛyɛ yiye a muntua me ka, na sɛ ɛnte saa nso a, momma ɛntena hɔ.” Enti, wotuaa dwetɛ mpɔw aduasa maa me.11.12 Tua me ka—Ɛkyerɛ ntetewmu. Ma ɛntena hɔ—Esi ntetewmu so dua. Dwetɛ mpɔw aduasa—Tete hɔ no, saa na na Israelfo tɔ nkoa.
13Na Awurade ka kyerɛɛ me se, “Tow ma ɔnwemfo no,” ɛbo a ɛsɔ ani a wɔatwa ama me no. Enti, mefaa dwetɛ mpɔw aduasa no, na metow maa ɔnwemfo a ɔwɔ Awurade fi mu no.
14Afei mibuu me pema a ɛto so abien a wɔfrɛ no Nkabom no mu, de sɛee onuayɛ a ɛda Yuda ne Israel ntam no.
15Afei, Awurade ka kyerɛɛ me se, “Fa oguanhwɛfo kwasea no nneɛma no bio. 16Na merebɛma oguanhwɛfo bi asɔre asase no so a ɔrenhwehwɛ nea wayera, ɔrenhwehwɛ nguantenmma no akyi kwan, ɔrensa nea wapira yare, ɔremma nea ɔwɔ ahoɔden aduan, na mmom, ɔbɛwe nguan a wɔadɔ no nam, na watwitwa wɔn tɔte.
17“Nnome nka oguanhwɛfo a ne so nni mfaso,
na oguan gya nguankuw no!
Afoa ntwa ne basa, ne nʼaniwa nifa.
Ne basa no nwu koraa,
nʼaniwa nifa no mfura koraa!”
1О, Ливане, врата своја отвори
да прождере огањ твоје кедре!
2Јадикуј, чемпресу, јер је пао кедар.
Та су моћна стабла уништена.
Јадикујте, храстови Васана,
јер је оборена густа шума.
3Ево јаука пастирског ридања
јер је ојађен њихов сјај.
Ево јеке рикања лавића
јер су опустошени јордански честари.
Два пастира
4Овако каже Господ, мој Бог: „Напасај стадо које је за клање. 5Купци њихови их кољу и не мисле да су криви. А они који их продају говоре: ’Благословен Господ! Обогатио сам се.’ Њихови пастири су немилосрдни према њима. 6Зато ни ја више нећу да се смилујем на становнике земље – говори Господ. Ево, предајем свакога у руке његовог ближњег и у руке његовог цара. Они ће сатрти земљу, а ја нећу да их избавим из њихових руку.“
7И ја сам напасао стадо за клање, баш оне најнезнатније у стаду. Узео сам два штапа. Један сам назвао „Благост“, а други сам назвао „Слога“, па сам напасао стадо. 8Онда сам за месец дана збрисао три пастира јер су ми се смучили, а и ја сам њима огадио. 9Онда сам рекао: „Нећу више да вас напасам! Нека скапа овца која је за смрт и нека пропадне која је за пропаст. А оне којe преживе нека глођу једна другу.“
10Елем, узео сам „Благост“, свој штап, и преломио га. Тако сам раскинуо свој савез који сам склопио са свим народима. 11Тог дана је био сломљен, па су и најнезнатнији у стаду, они што су у мене гледали, знали да је ова реч била од Господа.
12Рекао сам им: „Ако је право у вашим очима ви ми дајте моју надницу. А ако није, не дајте ми.“ Онда су ми одмерили надницу од тридесет сребрњака.
13Господ ми је рекао: „Баци грнчару ту силну вредност којом су ме проценили!“ И ја сам узео од њих тридесет сребрњака и бацио их грнчару Дома Господњег.
14Затим сам преломио „Слогу“, свој други штап, и тако прекинуо братство између Јуде и Израиља.
15Господ ми је казао: „Поново узми опрему безумног пастира. 16Јер, ево, подижем у земљи пастира који неће марити за оне што скапавају, неће тражити залутале, неће лечити рањене, неће водити врлудаве. Он ће јести месо угојених оваца и кидаће им папке.
17Јао безумном пастиру
који напушта стадо!
Мач му је над руком и над десним оком.
Рука му се сасвим осушила,
десно му се око сасвим замутило!“
