Dwom 132
Ɔsoroforo dwom.
1Awurade kae Dawid
ne ɔhaw ahorow a ogyinaa ano no.
2Ɔkaa Awurade ntam,
na ɔhyɛɛ nea ɔyɛ Otumfo ma Yakob no bɔ se,
3“Merenhyɛn me fi
na merenkɔda me mpa so,
4meremma nna mmfa me
na meremma mʼani nkum,
5kosi sɛ menya baabi ama Awurade,
baabi a nea ɔyɛ Otumfo ma Yakob No bɛtena.”
6Yɛtee wɔ Efrata,
yɛbɛtoo so wɔ Yaar mfuw so.
7“Momma yɛnkɔ nʼatenae;
momma yɛnsom wɔ ne nan ntiaso hɔ.
8‘Awurade, sɔre bra wʼahomegyebea,
wo ne wo tumi adaka no.
9Ma trenee nyɛ sɛ ntade mma wʼasɔfo;
ma wʼahotefo nto ahurusi nnwom.’ ”
10Wo somfo Dawid nti,
nyi wʼani mfi nea woasra no ngo no so.
11Awurade kaa ntam kyerɛɛ Dawid,
nokware ntam a ɔntwe nsan se,
“Wʼasefo no mu baako
na mede no bɛtena wʼahengua so.
12Sɛ wo mmabarima di mʼapam so
na wotie me nkyerɛkyerɛ a,
ɛno de wɔn mmabarima bɛtena
wʼahengua so afebɔɔ.”
13Awurade ayi Sion,
ɔde hɔ ayɛ nʼatenae:
14“Ɛha ne mʼahomegyebea daa nyinaa;
ɛha na mɛtena adi hene, efisɛ ha na mepɛ,
15mede nneɛma pa bebree behyira no
na mama nʼahiafo adidi amee.
16Mede nkwagye befura nʼasɔfo,
na nʼahotewfo ato ahurusi nnwom daa.
17“Mɛma obirɛmpɔn bi apue wɔ Dawid ahenni mu,
na mede kanea asi hɔ ama nea masra no ngo no.
18Mede aniwu befura nʼatamfo,
nanso wɔbɛhyɛ no ahenkyɛw a ɛhyerɛn.”
Псалам 132
Песма поклоничка.
1О, Господе, Давида се сети
и свих мука његових;
2како се Господу заклео
и заветовао Силном Јаковљевом:
3„У шатор дома свога нећу ући,
на постељу кревета свог нећу лећи;
4очима сна нећу дати,
ни капцима да се спусте;
5док не нађем место за Господа,
Пребивалиште Силном Јаковљевом!“
6Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
у пољима јаримским нашли смо га.
7Пођимо у Пребивалиште његово!
Поклонимо се код подножја његових ногу!
8Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
9Свештеници нек огрну правду,
твоји верни нек радосно кличу.
10Због Давида, слуге свога,
не окрећи се од лица свог помазаника.
11Давиду се истински заклео Господ
и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12Ако синови твоји буду држали мој савез
и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
на престолу твоме.“
13Да, Господ је Сион изабрао,
за Пребивалиште своје пожелео га је:
14„Довека је ово место мог починка,
ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15Шта му треба, даћу изобилно;
убоге му нахранићу хлебом.
16У спасење ћу му обући свештенике,
верни ће му подцикивати, клицати.
17Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18У срамоту ја завићу душмане његове,
а на њему његова ће круна да заблиста!“
