1Wo nan ne mpaboa yɛ fɛ,
Ɔdehye babea!
Wʼanantu a wugyina so te sɛ abohemaa,
odwumfo nsa ano adwuma.
2Wo funuma yɛ kuruwa a enni nsa
a nsa pa wɔ mu bere biara.
Wo sisi yɛ atoko a wɔaboa ano
na sukooko atwa ho ahyia.
3Wo nufu te sɛ atwemma abien,
atwemma nta.
4Wo kɔn te sɛ asonse abantenten.
Wʼaniwa aba te sɛ Hesbon ntade
a ɛwɔ Bat Rabim pon nkyɛn.
Wo hwene te sɛ Lebanon abantenten
a ɛkyerɛ Damasko no.
5Wo ti si so sɛ Karmel Bepɔw.
Wo tinwi te sɛ adehyetam a wɔadi mu adwinni;
wo tinwi atenten no kyere ɔhene dommum.
6Wo ho yɛ fɛ, ɔdɔ,
wo ho yɛ anigye na ɛma ahomeka ara!
7Wo sibea te sɛ abɛ dua,
na wo nufu te sɛ aduaba kasiaw.
8Mekae se, “Mɛforo abɛ dua no;
na maso nʼaba mu.”
Wo nufu nyɛ sɛ bobe kasiaw,
na wo home mu hua nyɛ sɛ aprɛ.
9Na wʼanom hua nyɛ sɛ bobesa papa.
Ababaa:
Ma bobesa no nkɔ me dɔfo hɔ tee,
ɛnsen mfa nʼanofafa ne ne se no so brɛoo.
10Meyɛ me dɔfo de,
na nʼapɛde ne me.
11Bra, me dɔfo; ma yɛnkɔ akuraa,
ma yɛnkɔda akuraa anadwo baako.
12Ma yɛnkɔ bobeturo mu ntɛm
nkɔhwɛ sɛ bobe no agu nhwiren,
sɛ nhwiren no apaapae,
anaasɛ ntunkum no ayɛ frɔmfrɔm.
Ɛhɔ na mede me dɔ bɛma wo.
13Adesaa yi ne hua,
na akɔnnɔduan nyinaa begu yɛn pon ano,
foforo ne dedaw,
a mede asie ama wo, me dɔfo.
1Како су љупка стопала твоја у сандалама,
о, ћерко великашка!
Облине бокова твојих су као драгуљи,
као рукотворина уметника.
2Пупак ти је ко округли пехар
коме никад не зафали вина;
стомак ти је ко снопић пшенице
окружен љиљанима.
3Груди су твоје као ланад,
близанци срнини.
4Врат ти је као кула од слоноваче,
очи језерца Есевона на вратима ватравимским;
нос ти је као кула ливанска
што гледа на Дамаск.
5Глава је твоја попут Кармила,
коса ти је као царски скерлет.
У локне се твоје цар уплео.
6Како си лепа!
Како си љупка вољена у својим чарима!
7Стас ти је као дрво палме,
а груди ти ко гроздови.
8Зато кажем: „Ја бих се на палму пео,
држао се за стабљике њеног воћа.“
Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози,
дах носа твога ко мирис јабука.
9Уста су твоја као добро вино.
Она
Оно глатко клизи моме вољеноме,
оно нежно цури са усана оних што спавају.
10Ја припадам моме вољеноме,
а он за мном жуди.
11Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља,
хајде да ноћимо по селима!
12Дигнимо се рано, хајдемо у винограде
да видимо је ли пропупила лоза,
да ли се расцветала,
јесу ли се расцветали нарови.
И тамо ћу ти дати љубав своју.
13Мандрагоре одишу мирисом,
а на вратима је нашим све пробрано воће.
А ја сам за тебе сачувала и ново и старо,
о, вољени мој!
