1Mma wʼani mmere amumɔyɛfo,
mfa wo ho mmɔ wɔn;
2Efisɛ wɔn koma dwene atirimɔdensɛm ho,
na wɔn ano ka nea ɛde basabasayɛ ba ho asɛm.
3Wɔde nyansa na esi fi,
na nhumu mu na wɔma etim;
4ɛnam nimdeɛ so na wonya ademude a ɛho yɛ na
na ɛyɛ fɛ hyehyɛ nʼadan mu.
5Onyansafo wɔ tumi a ɛso,
na onimdefo nyin ahoɔden mu;
6nea ɔretu sa hia akwankyerɛ,
nea ɔrehwehwɛ nkonimdi no hia afotufo pii.
7Nyansa wɔ soro dodo ma ɔkwasea;
wɔ apon ano aguabɔ mu no, ɛnsɛ sɛ wobue wɔn ano.
8Onipa a ɔbɔ pɔw bɔne no,
wɔbɛfrɛ no ɔkɔtwebrɛfo.
9Ogyimifo nhyehyɛe yɛ bɔne,
nnipa kyi ɔfɛwdifo.
10Sɛ wʼaba mu gow wɔ ɔhaw mu a,
na wʼahoɔden sua!
11Gye wɔn a wɔde wɔn rekɔ akokum wɔn no nkwa;
na sianka wɔn a wɔtɔ ntintan kɔ akumii.
12Sɛ woka se, “Na yennim eyi ho hwee a,”
nea ɔkari koma hwɛ no nhu ana?
Nea ɔbɔ wo nkwa ho ban no nnim ana?
Ɔrentua nea obiara ayɛ so ka ana?
13Me ba, di ɛwo, efisɛ eye;
ɛwokyɛm mu wo yɛ wʼanom dɛ.
14Hu nso sɛ nyansa yɛ wo kra dɛ;
sɛ wunya a, wowɔ anidaso ma daakye,
na wʼanidaso renyɛ ɔkwa.
15Nkɔtɛw ɔtreneeni fi sɛ ɔkwanmukafo,
na nkɔtow nhyɛ nʼatenae so,
16Ɛwɔ mu sɛ ɔtreneeni hwe ase mpɛn ason de, nanso ɔsɔre bio,
na amumɔyɛfo de amanehunu baako ma wɔhwe ase.
17Sɛ wo tamfo hwe ase a mma ɛnyɛ wo dɛ;
na sɛ ohintiw a mma wo koma nni ahurusi,
18efisɛ Awurade behu wʼadwene na ɔrempɛ
na obeyi nʼabufuwhyew afi no so.
19Nhaw wo ho wɔ abɔnefo nti,
na mma wʼani mmere amumɔyɛfo nso,
20efisɛ, ɔbɔnefo nni anidaso biara daakye,
na wobedum amumɔyɛfo kanea.
21Me ba, suro Awurade ne ɔhene,
na mfa wo ho mmɔ atuatewfo ho,
22efisɛ saa baanu yi de, ɔsɛe bɛba wɔn so mpofirim;
na hena na onim amanehunu ko a wobetumi de aba?
Anyansafo Nsɛnka A Ɛkeka Ho
23Eyinom nso yɛ anyansafo Nsɛnka:
Atemmu a nhwɛanim wɔ mu no nye:
24Obiara a ɔbɛka akyerɛ nea odi fɔ se, “Wo ho nni asɛm” no,
nnipa bɛdome no na amanaman remmɔ no din pa.
25Na wɔn a wobu afɔdifo fɔ no, ebesi wɔn yiye,
na nhyira bɛba wɔn so.
26Mmuae pa
te sɛ mfewano.
27Wie wo mfikyidwuma
na siesie wo mfuw;
ɛno akyi, si wo fi.
28Nni adanse ntia ɔyɔnko a ɔnyɛɛ wo hwee,
na mfa wʼano nnaadaa.
29Nka se, “Nea wayɛ me no me nso mɛyɛ no bi;
nea ɔyɛe no mitua no so ka.”
30Menantew faa onihawfo afuw ho,
twaa mu wɔ nea onni adwene bobeturo nso ho;
31nsɔe afuw wɔ baabiara,
wura afuw akata asase no so,
na abo afasu no nso abubu.
32Mede me koma kɔɔ nea mihuu no so
na misuaa biribi fii mu:
33nna kakra, nkotɔ kakra,
nsa a woabobɔw de rehome kakra
34bɛma ohia aba wo so sɛ ɔkwanmukafo,
na nneɛma ho nna bɛba wo so sɛ obi a okura akode. Na ohia bɛtow akyere wo sɛ ɔkwanmukafo; ahokyere bɛtoa wo sɛ ɔkorɔmfowerɛmfo.
Двадесета прича
1Не завиди злима,
не пожели да си с њима;
2јер у срцу своме смишљају насиље,
најављују уснама невољу.
Двадесет прва прича
3Мудрошћу се подиже кућа,
а разборитошћу је основана;
4знањем су јој собе напуњене
сваким благом пожељним и вредним.
Двадесет друга прича
5Човек ратник је јак,
али онај који зна јача снагу своју;
6јер ћеш рат добити мудрим саветима
и победа је у многим саветницима.
Двадесет трећа прича
7Висока је мудрост немудроме,
он уста своја не отвара на судским вратима.
Двадесет четврта прича
8Ко је предан да зло смишља
назваће га сплеткарошем.
9Грех су безумни науми
и подругљивац је одуран људима.
Двадесет пета прича
10Клонеш ли у дану невоље,
клонуће и твоја снага.
11Спасавај оне које у смрт вуку,
извлачи оне што тетурају на погубљење.
12Јер, кажеш ли – „Али, ми то нисмо знали!“ –
неће ли схватити онај што прониче срца?
Неће ли знати онај који ти живот чува
и узвратити човеку по делу његовом?
Двадесет шеста прича
13Једи мед, сине мој, јер је здрав
и непцу је твоме сладак мед из саћа.
14Такво је познање мудрости души твојој
ако је пронађеш; тада будућност постоји
и твоја нада неће пропасти.
Двадесет седма прича
15Не вребај ко зликовац у потаји на дом праведника
и коначиште његово не руши.
16Јер падне ли праведник и седам пута, устаће,
а зликовац ће посрнути у невољи.
Двадесет осма прича
17Не радуј се док се руши душманин твој,
кад посрне нека ти се срце не весели;
18да Господ то не види и то буде зло пред њиме,
па са душманина повуче свој гнев.
Двадесет девета прича
19Не жести се због злотвора,
не завиди зликовцима;
20јер будућност не припада злотвору,
догорева светиљка зликовцу.
Тридесета прича
21Бој се Господа, сине мој, баш као и цара;
не дружи се с бунтовнима;
22јер изненадна долази њихова пропаст
и ко да зна који је крај ове двојице?
Остале мудре приче
23И ово се тиче мудрих људи:
Страхота је кад се гледа ко је ко на суду.
24Наиме, ко каже зломе – „Ти си праведан!“ –
људи ће га проклињати,
народи га презирати.
25А онима који га прекоре уживање ће бити,
на њих ће доћи благослов добра.
26Усне воли онај ко узвраћа праведним речима.
27Посао свој на пољу заврши,
припреми њиву своју, а онда изгради кућу своју.
28Не сведочи без разлога против ближњег свога,
зар ћеш да обмањујеш уснама својим?
29Не реци – „Како је он урадио мени, тако ћу и ја да урадим њему.
Узвратићу му по делу његовом!“
30Прошао сам поред поља ленштине
и поред винограда безумника.
31И гле, у трње је све зарасло,
копривама све обрасло,
зид камени беше срушен.
32Када сам то видео, срцем сам схватио,
видео сам и прихватио поуку:
33Још мало снова, још мало дремежа,
још мало доконо да склопиш руке;
34и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
и немаштина као насилник.
