Akuapem Twi Contemporary Bible

Kwadwom 3:1-66

1Mene ɔbarima a mahu amane

wɔ nʼabufuw abaa ano.

2Wapam me afi ne ho ama manantew

sum mu na ɛnyɛ hann mu;

3Ampa ara wama nsa so atia me

mpɛn bebree, da mu nyinaa.

4Wama me were ne me nam anyin

Na wabubu me nnompe.

5Waka me ahyɛ mu, na watua me ano

ɔde nweenwen ne ahokyere atwa me ho ahyia.

6Wama matena sum mu

sɛ wɔn a wɔawuwu dedaw no.

7Wato ɔfasu atwa me ho ahyia enti mintumi nguan;

wagu me nkɔnsɔnkɔnsɔn ama matɔ beraw.

8Mpo sɛ mefrɛ anaasɛ mebɔ mpae srɛ mmoa a

osiw me mpaebɔ ano.

9Ɔde abotan asiw me kwan;

wama mʼakwan ayɛ kɔntɔnkye.

10Te sɛ sisi a ɔda hɔ retwɛn,

te sɛ gyata a watɛw,

11ɔtwee me fii ɔkwan no mu bebaree me

na ogyaw me a minni mmoa biara.

12Okuntun ne ta mu

na ɔde ne bɛmma kyerɛɛ me so.

13Ɔde bɛmma a efi ne kotoku mu

hwirew me koma mu.

14Meyɛɛ akyiwade maa me nkurɔfo nyinaa;

wɔto akutia nnwom

de di me ho fɛw da mu nyinaa.

15Ɔde nhaban nweenwen ahyɛ me ma.

Wama me bɔnwoma anom.

16Ɔde mmosea abubu me se;

na watiatia me so wɔ mfutuma mu.

17Wɔama asomdwoe abɔ me;

na me werɛ afi yiyedi.

18Enti mise, “Mʼanuonyam asa,

nea mede mʼani too so Awurade mu no nyinaa.”

19Mekae mʼamanehunu wɔ mʼakyinkyinakyinkyin mu,

nweenwen ne bɔnwoma mu.

20Mekae yiye,

na me kra abotow wɔ me mu.

21Nanso midwen eyi ho;

saa nti mewɔ anidaso.

22Awurade dɔ kɛse nti yɛnsɛee ɛ.

Nʼayamhyehye nni huammɔ.

23Ɛyɛ foforo anɔpa biara;

wo nokwaredi yɛ kɛse.

24Meka kyerɛ me ho se,

Awurade yɛ me kyɛfa, enti mɛtwɛn no.”

25Awurade ye ma wɔn a wɔn anidaso wɔ ne mu,

onipa a ɔhwehwɛ no no;

26Eye sɛ wɔyɛ komm

de twɛn Awurade nkwagye.

27Eye ma ɔbarima sɛ ɔsoa konnua no

wɔ ne mmerantebere mu.

28Ma ɔntena ase komm,

efisɛ Awurade de ato ne so.

29Ma ɔmfa nʼanim nsie wɔ mfutuma mu,

ebia anidaso wɔ hɔ.

30Ma ɔmfa nʼafono mma nea ɔpɛɛ sɛ ɔbɔ no no

na ɔnhyɛ no aniwu.

31Na Awurade ntow onipa biara nkyene koraa.

32Ɛwɔ mu, ɔde awerɛhow ba de, nanso obenya ayamhyehye.

Ne dɔ kɛse no to rentwa da.

33Ofi amemenemfe mu de amanehunu

anaa awerɛhow brɛ nnipa mma.

34Sɛ wɔde wɔn nan dwerɛw

nneduafo a wɔwɔ asase no so a,

35sɛ wotiatia obi ahofadi so

wɔ Ɔsorosoroni no anim a,

36anaa sɛ wobu obi ntɛnkyew a,

Awurade renhu saa nneɛma yi ana?

37Hena na obetumi aka na wama aba mu

wɔ bere a ɛnyɛ Awurade na ɔhyɛe?

38Ɛnyɛ Ɔsorosoroni no anom

na mmusu ne nnepa fi ana?

39Adɛn nti na ɛsɛ sɛ ɔteasefo nwiinwii

bere a wɔatwe nʼaso wɔ ne bɔne ho?

40Momma yɛnhwehwɛ yɛn akwan mu na yɛnsɔ nhwɛ,

na yɛnsan nkɔ Awurade nkyɛn.

41Momma yɛmma yɛn koma ne yɛn nsa so,

nkyerɛ Onyankopɔn wɔ ɔsoro, na yɛnka se:

42“Yɛayɛ bɔne, na yɛatew atua

na wamfa ankyɛ.

43“Wode abufuw akata wo ho ataa yɛn;

na woakunkum a woannya ahummɔbɔ.

44Wode wo ho asie omununkum mu

nti mpaebɔ biara nnu wo nkyɛn.

45Woayɛ yɛn atantanne ne nwura

wɔ amanaman no mu.

46“Yɛn atamfo nyinaa abaa wɔn anom tɛtrɛɛ

de tia yɛn.

47Yɛabrɛ ne ahunahuna ne akukuruhwease,

mmubui ne ɔsɛe.”

48Me nusu sen sɛ asuten

efisɛ wɔasɛe me nkurɔfo.

49Me nusu bɛsen ara,

na ɛrennyae,

50kosi sɛ Awurade bɛhwɛ

afi ɔsoro, na wahu.

51Nea mihu no ma me kra werɛ how,

me kuropɔn no mu mmea nyinaa nti.

52Mʼatamfo a menyɛɛ wɔn hwee

pampam me sɛ anomaa.

53Wɔpɛɛ sɛ wotwa me nkwa so

na wosiw me abo wɔ amoa mu;

54nsu bu faa me ti so,

na ɛyɛɛ me sɛnea wɔrewie me.

55Mebɔɔ wo din, Awurade

fii amoa no ase tɔnn.

56Wotee me sufrɛ: “Nsiw wʼaso

wɔ me gye sufrɛ ho.”

57Wutwiw bɛn me bere a mefrɛɛ wo no,

na wokae se, “Nsuro.”

58Wo Awurade, wudii mʼasɛm maa me;

na wugyee me nkwa.

59Woahu bɔne a wɔayɛ me, Awurade.

Di mʼasɛm ma me!

60Woahu wɔn aweretɔ no mu den,

wɔn pɔw a wɔbɔ tia me no nyinaa.

61Awurade, woate wɔn ntwirii,

wɔn pɔw a wɔbɔ tia me no nyinaa,

62nea mʼatamfo ka no asomsɛm na wɔka no brɛoo

de tia me da mu nyinaa.

63Hwɛ wɔn! Sɛ wogyinagyina hɔ anaasɛ wɔtete hɔ,

wɔto akutia nnwom de di me ho fɛw.

64Fa nea ɛfata tua wɔn so ka, Awurade,

nea wɔn nsa ayɛ nti.

65Pirim wɔn koma,

na ma wo nnome mmra wɔn so.

66Fa abufuw taa wɔn, na sɛe wɔn

fi Awurade ɔsorosoro ase.

New Serbian Translation

Плач Јеремијин 3:1-66

Песников бол

1Ја сам човек који је упознао беду;

искусио сам како Бог кажњава.

2Мене одведе, мене примора;

ходам без светлости, а тмина све гушћа.

3Лично мене он бије и туче,

његови ударци не престају.

4Месо ми се цепа, кожа ми пуца;

он ломи кости моје.

5У ропски ме јарам упрегао,

тешкоће је на мене навалио,

6натерао да живим у тмини,

мртвац затворен довека.

7Зазида ме, излаза ми нема;

ја сам сужањ с тешким оковима.

8Вичем, вапим да ми он помогне,

али он ми молитву одбија.

9Тесаним каменом ми је зазидао,

на све стране закрчио друмове, путеве.

10Као медвед на ме вреба,

као лав се на ме баца.

11По беспућу гони ме и комада,

оставља ме да бих тамо умро.

12Запиње лук свој и гађа,

као да сам ја мета његових стрела.

13У нутрину стреле ми је сасуо,

у моје тело дубоко их зарио.

14Народ ми се вазда подсмева,

за поругу служим свима.

15Он горчином мене храни,

пеленом ме он напаја.

16Тера ме да гризем камен и зубе моје ломи;

у пепео мене закопава.

17Заборавих шта је мир и здравље,

више не знам шта је живот добри.

18Нема мени још много живљења,

ишчезла је моја нада у Господа.

Хоће ли Бог помоћи?

19Мислим на своје муке и потуцања,

то ми је слично пелену, слично отрову.

20Мислим на то без престанка,

душа моја сахне у мени.

21Невољу носим у срцу своме,

али гајим наду у мислима:

22Није нас нестало јер није престала љубав Господња,

јер није пресушило милосрђе његово,

23они се обнављају сваког јутра,

верност му је зајамчена као излазак сунца.

24Кад Господа имам, ништа ми не треба,

и зато се уздам у њега.

Бог – једино уздање

25Господ је добар према човеку

који се у Бога узда, који га тражи.

26Добро је чекати га смирено,

очекивати спасење од Господа.

27Најбоље је у младости

своме се јарму научити.

28Патниче, седи усамљен и ћути,

Бог је то наметнуо.

29Поклонимо се до тла прашњавога,

можда још има наде.

30Ако нас туче, нека туче;

ако нам се руга, нека се руга.

31Господ ипак има милосрђа,

за вечност нас неће одбацити;

32смиловаће се иако нас је растужио,

његова је милост постојана;

33њему није мило да нас понижава

и да на људе наваљује тугу.

34Када сужње газе мучитељи,

када дух им ломе у тамници,

35када људе лишавају права,

када се укида што је Свевишњи установио,

36када се правда изврће на суду,

зар Господ све то не види?

37Човек каже па се и не збуде,

али Господ заповеда и то бити мора.

38Када Свевишњи одреди

онда и несрећа и добро долази.

39Зашто се буни човек?

Свако добија према греху своме.

Признање пред Богом

40Испитајмо, размотримо путеве своје,

вратимо се Господу своме.

41Отворимо своја срца,

молимо се Богу небескоме.

42Ми смо отпадници, ми смо непокорни,

а ти нам праштао ниси.

43Гневом си се заогрнуо,

гонио нас, убијао, ниси штедео.

44Облаком си се заогрнуо,

наша молитва није продрла до тебе.

45Сметлиште си од нас начинио,

сви народи су нас презрели.

46На нас су се искезили

сви наши душмани.

47Прошли смо кроз пропаст и рушевине,

живимо у страху и затирању.

48Потоци суза из мојих очију теку

због разарања мога народа.

Паћеничка жалост

49Сузе моје теку без престанка,

из очију лију и стати неће,

50док нас не погледа

и не види Господ са небеса.

51Жалост ме раздире кад гледам очима

шта се догађа у граду женама.

52Као птицу прогоне ме стално,

а немају зашто да ме мрзе.

53Живога ме у јаму бацише

и камењем затрпаше.

54Вода ми се склопи изнад главе,

те помислих: „Са мном је свршено.“

Бог избавља и плаћа

55Из дубине, из јаме, о, Господе,

призвах име твоје.

56Глас мој ти си чуо,

послушај вапаје моје!

57Кад завапих, ти се нађе близу.

Ти ми рече: „Немој се бојати!“

58Ти си ми, Господе, извојевао правду,

ти си ми живот откупио.

59Ти, Господе, видиш, насиље ми чине.

Ти ми правду на суду досуди.

60Ти знаш како ми се свете непријатељи,

какве сплетке против мене плету.

61Ти, Господе, чујеш како ме исмевају,

какве сплетке против мене плету.

62Кад говоре и кад мисле противници,

поваздан су против мене.

63Кад седају и кад устају,

ти их видиш, мени се ругају.

64Ти, Господе, казни како доликује,

према ономе што су учинили.

65Ти прокуни срца њихова,

ти их испуни очајним мукама.

66Ти их у гневу гони, са земље истреби.

Господе, нека их не буде испод неба.