Hiob 9 – AKCB & NSP

Akuapem Twi Contemporary Bible

Hiob 9:1-35

Hiob Bua Bildad

1Na Hiob kasaa bio se:

2“Yiw, minim sɛ eyi yɛ nokware.

Na ɛbɛyɛ dɛn na ɔdesani bɛteɛ wɔ Onyankopɔn anim?

3Sɛ obi pɛ sɛ ɔne Onyankopɔn yiyi ano a,

ɔrentumi nyi nsɛm apem mu baako mpo ano.

4Ne nyansa mu dɔ, na ne tumi so.

Hena na ɔne no adi asi na ne ho baabiara anti?

5Otutu mmepɔw a wonnim ho hwee

obubu wɔn fa so wɔ nʼabufuw mu.

6Ɔwosow asase fi ne sibea,

na ɔma ne nnyinaso wosow biribiri.

7Ɔkasa kyerɛ owia na ɛnhyerɛn,

na ɔsɔw nsoromma hyerɛn ano.

8Ɔno nko ara na ɔtrɛw ɔsoro mu,

na ɔnantew po asorɔkye so.

9Ɔno ne Nyankrɛnte, Akokɔbeatan ne ne mma Yɛfo;

anafo fam nsorommakuw no.

10Ɔyɛ anwonwade a wontumi nte ase,

nsɛnkyerɛnne a wontumi nkan.

11Sɛ ɔnam me ho a, minhu no;

sɛ ɔsen a, minhu no.

12Sɛ ohwim kɔ a, hena na osiw no kwan?

Hena na obetumi abisa no se, ‘Dɛn na woreyɛ yi?’

13Onyankopɔn nkora nʼabufuw so;

Rahab aboafo mpo ho popo wɔ nʼanim.

14“Na me ne hena a mene no beyiyi ano?

Mɛyɛ dɛn anya nsɛm a me ne no de begye akyinnye?

15Sɛ minnim ho hwee mpo a, merentumi nyi nʼano;

ɛno ara ne sɛ mɛsrɛ ahummɔbɔ afi me temmufo nkyɛn.

16Mpo, sɛ mefrɛ no na ɔba a,

minnye nni sɛ obetie mʼasɛm.

17Ɔde asorɔkye bɛhwe me

ama mʼapirakuru adɔɔso kwa.

18Ɔremma minnya mʼahome, bio,

ɔde awerɛhow bɛhyɛ me ma tɔ.

19Sɛ ɛyɛ ahoɔden asɛm a, ɔyɛ ɔhoɔdenfo!

Na sɛ ɛba atɛntrenee nso a, hena na ɔne no bedi asi?

20Sɛ midi bem mpo a, mʼano bebu me kumfɔ;

sɛ me ho nni asɛm a, ebebu me fɔ.

21“Ɛwɔ mu sɛ midi bem de,

nanso mimmu me ho;

abrabɔ afono me.

22Ne nyinaa yɛ pɛ; ɛno nti na meka se,

‘Ɔsɛe nea ne ho nni asɛm ne omumɔyɛfo.’

23Bere a amanehunu de owu aba no,

ɔserew nea ne ho nni asɛm no abawpa.

24Bere a asase akɔ amumɔyɛfo nsam no,

ofura ɛso atemmufo ani.

Sɛ ɛnyɛ ɔno a, na ɛyɛ hena?

25“Me nna ho yɛ hare sen ommirikatufo;

ɛsen kɔ a anigye kakra mpo nni mu.

26Etwa mu kɔ sɛ akorow a wɔde paparɔso ayɛ

te sɛ akɔre a wɔretow akyere wɔn hanam.

27Sɛ meka se, ‘Me werɛ mfi mʼanwiinwii,

mɛsakra me nsɛnka, na maserew a,’

28me yaw ahorow no bɔ me hu ara.

Na minim sɛ, woremmu me bem.

29Woabu me fɔ dedaw nti,

adɛn na ɛsɛ sɛ mehaw me ho kwa?

30Mpo sɛ ɛba sɛ mede samina guare

na mede samina hohoro me nsa ho a,

31wobɛtow me akyene dontori amoa mu,

ama mʼatade mpo akyi me.

32“Ɔnyɛ onipa te sɛ me na mayi nʼano,

na yɛakogyina asennii abobɔ yɛn nkuro.

33Sɛ anka obi wɔ hɔ a obesiesie yɛn ntam

na waka yɛn baanu abɔ mu,

34obi a obeyi Onyankopɔn abaa afi me so,

na nʼahunahuna ammɔ me hu bio.

35Anka mɛkasa a merensuro no,

nanso saa tebea a mewɔ mu yi de, mintumi.

New Serbian Translation

Књига о Јову 9:1-35

Јов

1А Јов је одговорио овим речима:

2„Заиста, ја знам да је тако,

јер како да се човек оправда пред Богом?

3Ако би неко хтео да се спори са њим,

не би могао да му одговори једну од хиљаду.

4Он је мудрог срца и свемогућ,

па ко да му пркоси и остане читав?

5Он помера горе да оне то и не знају,

преврће их у јарости својој.

6Он потреса земљу из основа њених,

па стубови њени дрхте.

7Он заповеди сунцу и оно не сија,

над звездама печат ставља.

8Само он је тај што небеса разастире

и маршира по морским таласима.

9Он је начинио Медведа, Орион,

Влашиће и јужна сазвежђа.

10Он чини велике ствари,

неистраживо је мноштво чудеса његових.

11Гле! Поред мене он пролази, а ја га не видим.

Он пролази, а ја га не опажам.

12Види – он отима и ко да га спречи?

Ко ће да му каже: ’А шта то радиш?’

13Бог не одвраћа свој гнев,

под њим су прострти помоћници чудовишта Раве.

14А шта бих ја још могао да му узвратим?

Које речи да одаберем против њега?

15Чак и да сам невин, правдати се нећу,

судију ћу свога за милост да молим.

16Ако га зазовем и он ми се јави,

нећу веровати да је мом вапају поклонио пажњу.

17Јер он ме ломи у олуји,

без повода задаје ми многе ране.

18Не пушта ми да дођем до даха

јер ме је горким јадима налио.

19Ако је до силе, несумњиво он је силан;

али ако је до правде, ко ће да ме брани?

20Све и да се правдам,

моја ће ме уста прогласити кривим;

осудиће ме и да сам без мане.

21И да сам без мане, самог себе не познајем

и свој живот ја презирем.

22Све је то једно те исто. Зато кажем:

’И оног без мане и оног злога,

Бог ће да докрајчи.’

23Ако би бич ненадано убијао,

он би се ругао очају недужних.

24Земља је предана у руке зликовца,

а он затвара очи њеним судијама.

Јер, ако није он, ко је онда?

25Моји дани протрчаше брже него гласник брзи;

утекоше, добра не видеше;

26Склизнули су ко бродови трске,

сручили се попут лешинара на лешину.

27Ако бих казао: ’Заборављам жалопојку своју,

мењам израз свога лица и бићу весео’

28опет бих стрепео у свим својим јадима,

и знам да ти ме оправдао не би.

29Јер ако ћу бити крив,

зашто бих се узалуд трудио?

30Све да се и умијем снежном водом,

руке своје лужином да сперем;

31и тад би ме у глибаву јаму уронио

да сам гадан и одећи својој.

32Није он човек попут мене, па да му узвратим,

да заједно дођемо на суд.

33Међу нама нема посредника

што би руку своју положио на нас обојицу;

34ко би жезло Божије са мене склонио,

да ме ужас његов не ужасне!

35Тада бих говорио и не бих га се плашио.

Али, сада нисам такав.