1“So wubetumi de darewa atwe ɔdɛnkyɛmmirampɔn
anaa wubetumi de hama akyekyere ne tɛkrɛma?
2So wubetumi de hama afa ne hwenem,
anaasɛ wubetumi de darewa aso nʼabogye mu?
3Ɔbɛkɔ so asrɛ wo sɛ hu no mmɔbɔ ana?
Ɔne wo bɛkasa brɛoo ana?
4Ɔbɛpene ne wo ayɛ apam
ama wode no ayɛ wʼakoa afebɔɔ ana?
5Wubetumi de no ayɛ abɛbɛ te sɛ anomaa
anaa wubetumi asa no hama de no ama wo mmabea?
6So aguadifo bɛpɛ sɛ wode no bedi nsesagua?
Wɔbɛkyekyɛ ne mu ama aguadifo ana?
7Wubetumi de mpeaw awowɔ ne were mu
anaasɛ wode mpataa mpɛmɛ bɛwowɔ ne ti ho?
8Wode wo nsa ka no a,
wobɛkae sɛnea ɔbɛwosow ne ho, nti worenyɛ saa bio!
9Ɔkwan biara nni hɔ a wobɛfa so akyere no;
ani a ɛbɔ ne so kɛkɛ no ma nnipa dwudwo.
10Obiara ntumi nsi ne bo nhwanyan no.
Afei hena na obetumi ne me adi asi?
11Hena na mede no ka a ɛsɛ sɛ mitua?
Biribiara a ɛhyɛ ɔsoro ase no yɛ me de.
12“Me werɛ remfi sɛ mɛka nʼakwaa,
nʼahoɔden ne ne bɔbea fɛfɛ no ho asɛm.
13Hena na obetumi aworɔw ne ho ahama,
na hena na ɔde nnareka bɛkɔ ne ho?
14Hena na obetumi abue nʼabogye,
a ɛse a ɛyɛ hu ayɛ no ma no?
15Nʼakyi wɔ bona a ɛsesa so,
ɛtetare so a ɔkwan nna mu koraa;
16sɛnea ɛtetare so fa no nti,
mframa biara mfa ntam.
17Ɛtoatoa mu denneennen a
emu ntumi ntetew.
18Sɛ ɔnwansi a, ɛpepa gya;
nʼaniwa aba te sɛ adekyeenim hann.
19Agyatɛn turuw fi nʼanom
na nsramma turuturuw fi mu.
20Wusiw sen fi ne hwene mu
te sɛ ɔsɛn a esi gya so.
21Ne home ma gyabiriw ano sɔ,
na ogyaframa tu fi nʼanom.
22Ne kɔn mu wɔ ahoɔden ankasa;
wɔn a wohu no no aba mu bu.
23Ne were a abubu agu so no yɛ peperee;
ayɛ pemee a ɛnka ne ho.
24Ne koko so yɛ den sɛ ɔbotan
ɛyɛ den sɛ awiyammo.
25Sɛ ɔsɔre a, ahoɔdenfo bɔ huboa;
sɛ ɔwosow ne ho a woguan.
26Afoa wɔ no a, ɛnka no,
peaw, pɛmɛ ne agyan nso saa ara.
27Ɔfa dade sɛ wura bi
na kɔbere mfrafrae te sɛ dua a awu bi ma no.
28Agyan mma no nguan;
ahwimmo mu aboa yɛ ntɛtɛ ma no.
29Kontibaa te sɛ sare wɔ nʼani so;
na ɔserew pɛmɛ nnyigyei.
30Abon a ano yɛ nnam tuatua ne yafunu so.
Ɔtwe ne ho ase wɔ fam fa dontori mu a, eyiyi akam.
31Ɔma bun mu huru sɛ nsu a ɛwɔ ɛsɛn mu
na onunu po mu sɛ srade a ɛwɔ kuku mu.
32Nea ɔbɛfa no, ɛhɔ nsu no pa yerɛw yerɛw;
na obi besusuw sɛ po bun adan ayɛ dwen.
33Asase so biribiara ne no nsɛ.
Ɔyɛ abɔde a onsuro hwee.
34Ommu wɔn a wɔyɛ ahantan no mu biara;
ɔyɛ wɔn a wɔyɛ ahomaso no nyinaa so hene.”
1Не дивља ли када га пробудиш?
А ко је тај што би пред мене да стане?
2Зар ми је ко икада дао шта, да би му ја то вратио?
Па све је моје под небесима!
3О удовима његовим ја да ћутим нећу,
ни о његовој снази, ни о складу његовог тела.
4Ко ће да му разоткрије површину његове одеће?
Дупли оклоп ко да му пробије?
5Ко би да му чељусти разјапи
када је страва око његових зуба?
6Леђа су му од низова крљушти поређаних
и чврсто спојених.
7Пријањају једна уз другу,
ни ваздух међу њима не пролази.
8Спојене су међу собом, једна другу држе,
размака немају.
9Кад он кине, ко да муња сине;
очи му се црвене ко зора.
10Пламен му из уста сукља,
жеравице ватрене врцају.
11Пара му се диже из ноздрва,
ко котао кључа и прелива.
12Својим дахом угаљ распирује,
из ждрела му ватра пламти.
13Њему снага почива у шији,
испред њега наступа страхота.
14Набори му на телу пријањају,
чврсти су и непомични.
15Срце му је као камен тврдо,
тврдо му је као доњи жрвањ.
16Кад се дигне, застрепе делије,
пред ломњавом одступају.
17Ко га мачем и дохвати –
ништа му не вреди –
тако и копљем,
стрелом ил’ оствама.
18Гвожђе му је попут плеве,
а бронза му као дрво труло.
19Њега стрела потерати неће,
а камење из праћке за њега је плева.
20Као прутић њему је тољага,
фијуку се копља он подсмева.
21Стомак му је ко од ломљених црепова,
па кроз блато прође ко дрљача.
22Због њега дубина проври као лонац,
море се пени као казан масти.
23За собом оставља траг од пене,
па се чини да је дубина оседела.
24Нико му сличан на земљи није!
То је створење које страха нема!
25Он гледа сваког ко је поносан
јер он је цар свих поносних!“
