Babilonia, Onyankopɔn Atemmu Afoa
1Awurade asɛm baa me nkyɛn se 2“Onipa ba, fa wʼani kyerɛ Yerusalem na kasa tia kronkronbea no. Hyɛ nkɔm tia Israel asase 3na ka kyerɛ no se: ‘Sɛɛ na Awurade se: Me ne wo anya. Mɛtwe mʼafoa afi ne boha mu de ayi atreneefo ne amumɔyɛfo afi mo mu. 4Esiane sɛ merebeyi atreneefo ne amumɔyɛfo afi mo mu nti, mʼafoa befi ne boha mu atia obiara, fi anafo fam kosi atifi fam. 5Afei nnipa nyinaa behu sɛ me Awurade matwe mʼafoa afi ne boha mu na ɛrensan bio.’
6“Enti si apini, onipa ba! Fa koma a abubu ne awerɛhow a ano yɛ den si apini wɔ wɔn anim. 7Na sɛ wobisa wo se, ‘Adɛn nti na woresi apini a?’ Wobɛka se, ‘Ɛyɛ asɛm a ɛreba no nti. Koma biara bɛbotow na nsa biara mu agugow, honhom biara bɛtɔ beraw na kotodwe biara bɛpopo.’ Ɛreba, ɔkwan biara so ɛbɛba, Otumfo Awurade asɛm ni.”
8Awurade asɛm baa me nkyɛn se, 9“Onipa ba, hyɛ nkɔm na ka se, ‘sɛɛ na Awurade se:
“ ‘Afoa bi, afoa bi,
wɔasew ano, atwiw ho,
10wɔasew ano ama akunkumakunkum no,
wɔatwiw ho ma etwa yerɛw yerɛw sɛ anyinam!
“ ‘Ɛsɛ sɛ yɛsɛpɛw yɛn ho wɔ me babarima Yuda ahempema ho ana? Afoa no mfa pema biara a ɛte saa no nyɛ hwee.
11“ ‘Wɔayi afoa no asi hɔ sɛ wontwitwiw ho,
sɛ wɔmfa nsa nkura mu;
wɔasew ano, atwiw ho,
ayɛ no krado ama owudifo no.
12Su na twa adwo, onipa ba,
efisɛ etia me nkurɔfo;
etia Israel mmapɔmma nyinaa.
Wɔagyaa wɔn ama afoa no
aka me nkurɔfo ho.
Enti fa wo nsa gu wo ti so.
13“ ‘Sɔhwɛ bɛba ampa ara. Na sɛ Yuda ahempema a afoa no mfa no nyɛ hwee no nni hɔ a dɛn na wɔbɛyɛ? Otumfo Awurade asɛm ni.’
14“Enti onipa ba, hyɛ nkɔm
na bɔ wo nsam.
Ma afoa no ntwitwa mprenu,
mpo mprɛnsa.
Ɛyɛ akunkumakunkum afoa,
akunkumakunkum kɛse no afoa,
a ɛba wɔn so fi afanan nyinaa.
15Ɛbɛma koma nyinaa abotow
na atɔfo adɔɔso,
mede akunkumakunkum afoa no asisi
wɔn apon nyinaa ano.
Hwɛ! Wɔatono no sɛ entwa yerɛw yerɛw sɛ anyinam,
wɔaso mu ama akunkumakunkum.
16Wo afoa, twa kɔ nifa,
na twa kɔ benkum,
nea wo dade bɛfa biara.
17Me nso, mɛbɔ me nsam,
na mʼabufuwhyew ano bedwo
Me Awurade na makasa no.”
18Awurade asɛm baa me nkyɛn se: 19“Onipa ba, bɔ akwan abien na Babiloniahene afoa no mfa so, na ne abien no nyinaa mfi ase wɔ ɔman koro mu. Fa akwankyerɛde si nkwanta a ɛman kɔ kuropɔn no mu no so. 20Bɔ ɔkwan baako a afoa no bɛfa so ako atia Amonfo Raba ne baako nso a ebetia Yuda ne Yerusalem a wɔabɔ ho ban no. 21Na Babiloniahene begyina akwan abien no nkwanta so ahwehwɛ nkɔmhyɛ, ɔde agyan bɛbɔ ntonto, akɔ abisa wɔ nʼahoni nkyɛn, na wahwɛ mmrɛbo mu. 22Ne nsa nifa mu na ntonto a ɛbɛbɔ Yerusalem no bɛkɔ, na hɔ na wɔbɛhyehyɛ oburuw adwennini, de ama okum kɛse no. Afei wɔde osebɔ bɛma oburuw nnua no so apempem apon no, wɔbɛyɛ mpempe na wɔasisi pampim. 23Ɛbɛyɛ sɛ atoro nkɔm ama wɔn a wɔne no ayɛ apam, nanso ɔbɛkaakae wɔn afɔdi na wafa wɔn nnommum.
24“Enti sɛɛ na Otumfo Awurade se: ‘Esiane sɛ mo saa nkurɔfo yi nam mo atuatew so akae me mo afɔdi, de ada mo bɔne a moyɛ nyinaa adi, sɛ moayɛ eyi nti, wɔbɛfa mo nnommum.
25“ ‘Wo ɔkɔntɔnkye ne Israel hene ba otirimɔdenfo a wo da adu, wo a wʼasotwe bere adu ne mpɔmpɔnso, 26sɛɛ na Otumfo Awurade se: Tu abotiri no, yi ahenkyɛw no. Ɛrenyɛ sɛnea na ɛte kan no: Wɔbɛma nea abrɛ ase no so; nea ama ne ho so nso, wɔabrɛ no ase. 27Ɔsɛe! Ɔsɛe! Mɛyɛ no ɔsɛe! Ɛrensi ne dedaw mu bio kosi sɛ ɔbɛba nea ɛyɛ ne de no nkyɛn, ɔno na mede bɛma no.’
28“Na wo, onipa ba, hyɛ nkɔm ka se, ‘Sɛɛ na Otumfo Awurade ka fa Amonfo ne wɔn ahohorabɔ ho:
“ ‘Afoa bi, afoa bi,
wɔatwe ama akunkumakunkum,
wɔatwiw ho sɛ enni nam
na ɛmpa yerɛw yerɛw sɛ anyinam!
29Atoro anisoadehu
ne nkontompo nkonyaa a ɛfa wo ho akyi no
wɔde bɛto wɔn kɔn mu
amumɔyɛfo a ɛsɛ sɛ wokum wɔn no,
wɔn a wɔn da no adu so,
ne wɔn a wɔn asotwe bere
adu ne mpɔmpɔnso no.
30“ ‘San fa afoa no hyɛ ne boha mu
wɔ faako a wɔbɔɔ wo hɔ
wɔ wo nananom asase so,
mebu wo atɛn.
31Mehwie mʼabufuwhyew agu wo so
na mahome mʼabufuw a ɛyɛ hu atia wo;
Mede wo bɛhyɛ mmarima atirimɔdenfo nsa,
wɔn a wɔwɔ adesɛe ho nyansa.
32Wobɛyɛ nnyansin ama ogya,
wɔbɛka wo mogya agu wɔ wʼasase so,
na wɔrenkae wo bio;
me Awurade na makasa.’ ”
Против Јерусалима и околних народа
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, окрени се лицем према југу; изреци реч против југа, пророкуј против шумског краја у Негеву. 3Реци шуми негевској: ’Чуј реч Господњу! Говори Господ Бог: ево, разбуктаћу у теби огањ, који ће прогутати свако дрво, зелено и суво. Разбуктали пламен неће се угасити, и свако ће лице бити спаљено од југа до севера. 4Тада ће свако видети да сам га ја, Господ, запалио; и неће се угасити.’“ 5А ја рекох: „Јао, Господе Боже, они говоре за мене: ’Није ли то онај што испреда приче?’“
6Тада ми дође реч Господња: 7„Сине човечији, окрени се лицем према Јерусалиму и проповедај против Светилишта, и пророкуј против земље Израиљеве.
8Реци земљи Израиљевој: ’Говори Господ: ево, ја сам против тебе; исукаћу свој мач из корица и истребићу из тебе и праведног и опаког. 9И пошто ћу истребити из тебе и праведног и опаког, зато ћу исукати мач из корица на свакога од југа до севера. 10Тада ће сви људи знати да сам ја, Господ, исукао свој мач из корица, и да се тамо неће више вратити.’
11А ти, сине човечији, уздиши као да су ти поломљена бедра, горко уздиши на њихове очи. 12Када те буду питали: ’Зашто уздишеш?’, одговори им: ’Због вести која ће доћи. Тада ће свако срце изгубити одважност и све ће руке клонути, сваки ће дух замрети и сва ће колена бити одузета.’ Ево, долази и испуниће се – говори Господ Бог.“
13И дође ми реч Господња: 14„Сине човечији, пророкуј и реци: ’Господ каже:
Мач! Мач
наоштрен и изглачан,
15наоштрен за клање,
углачан да сева.
Зар да се радујемо владарској палици, сине мој21,15 Или: Зар да се радујемо владарској палици сина мог??
Мач не мари ни за какво дрво.
16Дат је да се углача,
да га рука прихвати;
наоштрен је мач, изглачан,
да се убици да у руку!
17Заплачи, закукај, сине човечији,
јер мач ће стићи народ мој
и све кнезове израиљске;
с мојим народом
мачу су они предани.
Зато се ударај у груди своје.
18То ће бити кушање. А ако владарског штапа, за кога мач не мари, не буде више? – говори Господ Бог.
19Зато пророкуј, сине човечији,
удари дланом о длан,
нека мач удари двапут, трипут,
мач тај што служи за покољ.
Мач је то великог покоља,
што их одасвуд вреба.
20Да клону срца и да многи падну,
на свака сам врата њихова
поставио мач да затире.
Јао! Начињен је да сева као муња,
исукан је за клање.
21Замахни на десно,
удри на лево,
где год ти се сечиво намери.
22И ударићу дланом о длан,
и смириће се гнев мој.
Ја, Господ, сам говорио.’“
23Дође ми реч Господња: 24„Сине човечији, означи два пута којим ће доћи мач цара вавилонског. Нека оба излазе из исте земље. Затим начини знак и постави га на почетак пута који води у град. 25Означи пут којим ће мач доћи у Раву амонску, и у Јуду, у јерусалимску тврђаву. 26Наиме, цар вавилонски ће се зауставити на раскршћу, где почињу два пута, да гата: трешће стреле, питаће идоле и гледати у јетру. 27У десној ће руци држати гатарски жреб за Јерусалим, да постави пробојне справе, да нареди покољ, да подигне бојни поклик, да намести пробојне справе према вратима, да подигне насип, и да сагради опсадне куле. 28То ће изгледати као испразно гатање онима који су положили заклетву, али он ће им дозвати у памет њихову кривицу, па ће их заробити.“
29Зато говори Господ Бог: „Зато што дозивате у памет своју кривицу јавно чинећи своје преступе, те износите на видело ваше грехе – сва ваша дела – зато ћете бити похватани његовом руком. 30А ти, нечисти, опаки кнеже Израиљев, дошло ти је време; куцнуо је час да се стане на крај твом безакоњу!“ 31Говори Господ Бог: „Скини турбан и одложи круну. Неће више бити као пре: нека се ниски узвиси, а узвишени снизи. 32Пропаст! Пропаст! Довешћу такву пропаст какве још није било, док не дође онај коме припада суд; њему ћу га дати.“
33„А ти, сине човечији, пророкуј и реци: ’Говори Господ Бог Амонцима за њихово ругање:
Мач! Мач је исукан за клање,
изглачан да прождере,
да сева као муња!
34Пошто ти доносе испразна виђења
и проричу ти лажи,
положиће се мач
на вратове опаких безбожника.
Њима је дошло време,
куцнуо је час да се стане на крај њиховом безакоњу.
35А ти21,35 Бог се сада обраћа вавилонском цару. врати свој мач у корице!
Ја ћу ти судити у месту где си створен,
судићу ти у земљи твог порекла.
36Излићу на тебе своју јарост,
дунућу огањ свога беса на тебе
и предаћу те у руке свирепим људима,
вештим у затирању.
37Бићеш храна огњу,
а твоја ће крв тећи у земљи,
и пашћеш у заборав,
јер сам ја, Господ, проговорио.’“
