Ɔyere Guamanfo Yerusalem
1Awurade asɛm baa me nkyɛn se 2“Onipa ba, fa akyiwade a Yerusalem yɛ no si nʼanim 3na ka se, ‘Sɛɛ na Otumfo Awurade ka kyerɛ Yerusalem: Wo nkyi ne wʼawo fi Kanaanfo asase so; na wʼagya yɛ Amorini na wo na nso yɛ Hetini. 4Da a wɔwoo wo no, wɔantwa wo funuma, na wɔamfa nsu anguare wo sɛ wo ho bɛtew nso, wɔamfa nkyene ansra wo, na wɔamfa ntama ankyekyere wo ho. 5Obiara anhu wo mmɔbɔ, na obiara yam anhyehye no sɛ ɔbɛyɛ eyinom biara ama wo. Mmom wɔtow wo kyenee wuram, efisɛ da a wɔwoo wo no, wobuu wo animtiaa.
6“ ‘Mibepuee wo so, na mihuu sɛ worewɔ wʼanan na woda mogya mu, na sɛnea na woda hɔ no, meka kyerɛɛ wo se, “Nya nkwa!” 7Mehwɛɛ wo ma wunyinii sɛ afifide. Wunyinii, na woyɛɛ nsiforo kɔɔ afikyiri. Wo nufu bobɔe, na wo ho fuw nwi, nanso na woda adagyaw.
8“ ‘Akyiri yi mibepuee wo so, na mehwɛɛ wo na mihuu sɛ woaso aware no, mede mʼatade fa bi kataa wʼadagyaw so. Misua kyerɛɛ wo na me ne wo yɛɛ apam na wobɛyɛɛ me dea, Otumfo Awurade na ose.
9“ ‘Mede nsu guaree wo, na mehohoroo wo ho mogya na mede srade ahorow srasraa wo. 10Mede atade a wɔanwen ano hyɛɛ wo, na mehyɛɛ wo mmoa were mpaboa. Mede nwera papa furaa wo na mede ntade aboɔden guguu so. 11Mede agude siesiee wo, mede nkapo guu wo nsa, mede kɔnmuade too wo kɔn mu, 12na mede kaa hyɛɛ wo hwene mu, asokaa hyɛɛ wʼasom na mebɔɔ wo abotiri a ɛyɛ fɛ. 13Enti wɔde sikakɔkɔɔ ne dwetɛ siesiee wo, wʼadurade yɛɛ nwera papa ne ntama a ne bo yɛ den ne nea wɔadi mu adwinni. Wʼaduan yɛɛ esiam papa, ɛwo ne ngo. Wo ho yɛɛ fɛ na wobɛyɛɛ ɔhemmea. 14Na wʼahoɔfɛ nti, wo din hyetaa wɔ amanaman mu, efisɛ anuonyam a mahyɛ wo no ma wʼahoɔfɛ no di mu, Awurade asɛm ni.
15“ ‘Nanso wʼahoɔfɛ nti wugyee wo ho dii na wode wo din a ahyeta no bɔɔ aguaman. Wugyaa wo ho maa obiara a ɔretwa mu na woyɛɛ wɔn adɔe. 16Wode wo ntade no bi kɔyɛɛ sorɔnsorɔmmea hɔ hyirenn; hɔ na wokɔbɔɔ aguaman. Ɛnsɛ sɛ nneɛma a ɛtete sɛɛ sisi koraa, na ɛnsɛ sɛ ɛba nso. 17Afei wode wo nnwinne fɛfɛ a mede maa wo no, nea mede sikakɔkɔɔ ne dwetɛ yɛe no yɛɛ ahoni maa wo ho na wo ne wɔn bɔɔ aguaman. 18Wode wo ntade a wɔadi mu adwinni hyehyɛɛ wɔn na wode me ngo ne nnuhuam brɛɛ wɔn. 19Bio aduan a mede maa wo no, esiam papa, ɛwo ne ngo a mede maa wo sɛ di no, wode brɛɛ wɔn sɛ afɔrebɔde a eyi hua. Saa na esii, Otumfo Awurade asɛm ni.
20“ ‘Wofaa wo mmabarima ne wo mmabea, a me ne wo woo wɔn no kɔbɔɔ afɔre sɛ aduan maa ahoni. Wʼaguamammɔ no nnɔɔso ana? 21Wukum me mma de wɔn bɔɔ afɔre maa ahoni no. 22Akyiwade a woyɛɛ ne wʼaguamammɔ akyi no, woankae wo mmabun bere a na wo ho da hɔ na worewɔ wʼanan wɔ mogya mu no.
23“ ‘Nnome! Nnome nka wo, Otumfo Awurade na ose. Wʼamumɔyɛ nyinaa akyi no, 24wusii bammɔ pie maa wo ho, na woyɛɛ abosonnan tenten wɔ aguabɔbea biara. 25Borɔn so baabiara wusisii abosonnan atenten, na wosɛe wʼahoɔfɛ efisɛ honam akɔnnɔ bɔne nti wode wo ho maa obiara a ɔretwa mu. 26Wo ne Misraimfo a honam akɔnnɔ ayɛ wɔn ma no bɔɔ aguaman, na wode honam akɔnnɔ bɔne hyɛɛ me abufuw. 27Enti meteɛɛ me nsa wɔ wo so na metew wʼahye so. Mede wo maa wʼatamfo aniberefo, Filistifo mmabea a wʼahohwi bra no yɛɛ wɔn nwonwa no. 28Wo ne Asiriafo nso bɔɔ aguaman, efisɛ biribiara mmee wo. Na ɛno akyi koraa woammee ara. 29Afei wotoaa wo honam akɔnnɔ bɔne no so de Babilonia, a ɛyɛ aguadifo asase kaa ho, nanso eyi ammee wo ara.
30“ ‘Wunni ahohyɛso koraa, Otumfo Awurade asɛm ni, sɛ wutumi yɛ saa nneɛma yi nyinaa te sɛ oguamanfo a nʼani nwu hwee. 31Wusisii bammɔ pie wɔ mmorɔn so na wusisii abosonnan atenten wɔ aguabɔbea biara, na wonsɛ oguamanfo, efisɛ wopoo akatua.
32“ ‘Wo, ɔyere waresɛefo, wopɛ ahɔho sen wo ara wo kunu! 33Oguamanfo biara gye akatua, nanso wo de, wode nneɛma kyekyɛ wʼadɔfo nyinaa de hyɛ wɔn afono mu sɛ, womfi baabiara mmra wo nkyɛn. 34Enti wʼaguamammɔ mu no wo nte sɛ afoforo; obiara mma wo hɔ sɛ yɛ no adɔe. Wo ne wɔn bɔ abira koraa, efisɛ wutua ka na obiara mma wo hwee.
35“ ‘Enti, wo oguamanfo, tie Awurade asɛm! 36Sɛɛ na Otumfo Awurade se. Esiane sɛ wuhwie wʼahonya gui, na wodaa wʼadagyaw adi, wo ho a woma ɛyɛɛ wo dɛ dodo wɔ wo ne wʼadɔfo nhyiamu, wʼahoni a ɛyɛ akyiwade na afei wo mma mogya a wode maa wɔn no nti, 37merebɛboaboa wʼadɔfo a wode wɔn gyee wʼani nyinaa ano; wɔn a wodɔɔ wɔn ne wɔn a woampɛ wɔn. Mɛboaboa wɔn nyinaa ano atia wo afi wo ho baabiara, na mɛpa wo ho wɔ wɔn anim, na wobehu wʼadagyaw nyinaa. 38Mede asotwe a wɔde ma mmea aguamammɔfo ne mogyahwiegufo no bɛyɛ wʼatemmu. Mede me mogya aweretɔ a efi mʼabufuwhyew ne me ninkutwe abufuw mu bɛba wo so. 39Afei mede wo bɛma wʼadɔfo na wobebubu bammɔ pie a woahɔre no, asɛe abosonnan atenten no. Wɔbɛpa wo ho ntama, wɔbɛfa wo nnwinne fɛfɛ no, na wɔagyaw wo hɔ adagyaw mu. 40Wɔde nnipadɔm a wobesiw wo abo na wɔde wɔn afoa atwitwa wo mu nketenkete bɛba wo so. 41Wɔbɛhyehyew wʼafi na wɔatwe wʼaso wɔ mmea bebree anim. Metwa wʼaguamammɔ no so na woagyae akatua a wode ma wʼadɔfo no. 42Afei mʼabufuwhyew ano bedwo na me ninkutwe abufuw no befi wo so. Mɛyɛ bɔkɔɔ na me bo remfuw bio.
43“ ‘Sɛ woankae wo mmabun nna, na wode eyinom nyinaa hyɛɛ me abufuw nti, ɔkwan biara so mɛma nea woayɛ no abɔ wo ti so, Otumfo Awurade na ose. Woanyɛ nneɛma fi anka akyiwade no ho ana?
44“ ‘Obiara a obu bɛ no bebu saa bɛ yi afa wo ho: “Sɛnea ɛna te no saa ara na ne babea te.” 45Woyɛ wo na a ɔsopaa ne kunu ne ne mma no babea kann, na woyɛ wo nuanom mmea a wɔsopaa wɔn kununom ne wɔn mma no nuabea ankasa. Wo na yɛ Hetini na wʼagya yɛ Amorini. 46Na wo nuabea panyin ne Samaria a na ɔne ne mmabea te wʼatifi fam, na wo nuabea kumaa a ɔne ne mmabea te wʼanafo fam, yɛ Sodom. 47Woannantew wɔn akwan mu, ansua wɔn akyiwadeyɛ nko, na mmom, akwan nyinaa mu, wobɛyɛɛ porɔwee sen wɔn. 48Sɛ mete ase yi, Otumfo Awurade na ose, wo nuabea Sodom ne ne mmabea anyɛ nea wo ne wo mmabea ayɛ no da.
49“ ‘Eyi ne bɔne a wo nuabea Sodom yɛe: Ɔno ne ne mmabea yɛɛ ahantan, wodidi traa so na hwee amfa wɔn ho, wɔammoa ahiafo ne mmɔborɔfo. 50Wɔyɛɛ ahomaso ne akyiwade wɔ mʼanim. Ɛno nti miyii wɔn sii nkyɛn sɛnea woahu no. 51Samaria anyɛ bɔne a woyɛɛ no mu fa. Woayɛ akyiwade a ɛboro nea wo nuabeanom no yɛe no so koraa, na woama ayɛ sɛ wo nuabeanom no te, esiane saa nneɛma a woayɛ no nti. 52Gye wʼanimguase, efisɛ woama wo nuabeanom adi bem. Wo bɔne mu yɛ duru sen wɔn de, enti ayɛ sɛ wɔteɛ sen wo. Ɛno de, afei gye wʼanimguase na wama ayɛ sɛ wo nuabeanom te.
53“ ‘Nanso mede Sodom siade ne ne mmabea, Samaria siade ne ne mmabea bɛma wɔn, na mede wo siade bɛka ho, 54sɛnea ɛbɛyɛ a wubegye wʼanimguase na wʼani bewu wɔ nea woayɛ de ama wɔn ahotɔ nyinaa ho. 55Na wo nuabeanom Sodom ne ne mmabea, Samaria ne ne mmabea bɛsan akɔ wɔn tebea dedaw mu, na wo ne wo mmabea nso bɛsan akɔ mo dedaw mu. 56Woremmɔ wo nuabea Sodom din wɔ wʼahohoahoa da no mpo, 57kosi sɛ wʼamumɔyɛ ho daa hɔ. Ebesi nnɛ Edom mmabea bɔ wo ahohora, wɔne wɔn a wɔatwa wɔn ho ahyia ne Filistifo mmabea; wɔn a wɔatwa wo ho ahyia a wɔbɔ wo ahohora nyinaa. 58Nea ebefi nneɛma fi a woyɛ ne wʼakyiwade mu aba no bɛda wo so, Awurade asɛm ni.
59“ ‘Sɛɛ na Otumfo Awurade se: Me ne wo bedi no sɛnea ɛfata, efisɛ woasɛe mʼapam de abu me ntam animtiaa. 60Nanso mɛkae apam a me ne wo yɛɛ wo mmabun bere mu, na me ne wo bɛyɛ apam a ɛbɛtena hɔ afebɔɔ. 61Afei wobɛkae wʼakwan na wʼani awu bere a wo nsa aka wo nuabeanom; wɔn a wɔanyinyin sen wo ne nkumaa nyinaa. Mede wɔn bɛma wo sɛ wo mmabea, nanso ɛrennyina apam a me ne wo ayɛ no so. 62Enti me ne wo bɛyɛ apam na wubehu sɛ mene Awurade. 63Afei sɛ meyɛ mpata ma wo wɔ nea woayɛ nyinaa ho a, wobɛkae na wʼani bewu na woremmue wʼano bio wɔ brɛ a wɔabrɛ wo ase no nti, Otumfo Awurade asɛm ni.’ ”
Јерусалим је неверна невеста
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, обзнани Јерусалиму његове гадости. 3Реци: ’Овако Господ Бог говори Јерусалиму: пореклом и родом из земље си хананске; отац ти је Аморејац, а мајка Хетитка. 4А твоје рођење? На дан твог рођења пупчану ти врпцу нису одсекли, нити су те водом опрали да те очисте; нису те сољу натрљали, нити те пеленама повили. 5Ничије ти се око није сажалило, да ти из самилости учини нешто од тога, него су те с гађењем бацили напоље на дан твог рођења.
6Пролазећи поред тебе видео сам те како се копрцаш у својој крви. И док си лежала у својој крви, ја ти рекох: живи! Живи! – рекох ти – док си лежала у својој крви. 7Учинио сам да порастеш као биљка у пољу. А ти си порасла и развила се, накитом се девојачким окитила: дојке су ти напупеле, длаке ти изникоше, али си била још сасвим нага.
8Пролазећи поред тебе, приметио сам да је дошло твоје време, време за љубав. Тада сам те заогрнуо својим плаштем и покрио твоју голотињу. Заклео сам ти се и склопио савез с тобом – говори Господ Бог – и ти си постала моја.
9Водом сам те опрао, крв сам с тебе спрао и уљем те намазао. 10Обукао сам те у везену хаљину, на ноге ти обуо сандале од најбоље коже, опасао те финим ланом и покрио те свилом. 11Накитом сам те окитио: на руке сам ти ставио наруквице и ланчић око врата. 12На нос сам ти ставио прстен, наушнице на твоје уши и красни венац на главу. 13Била си окићена златом и сребром, а одећа ти је била од финог лана, свиле и везеног платна. Хранила си се брашном, медом и уљем. Била си све лепша и лепша, до царске си се части уздигла. 14Због твоје лепоте име ти се прочуло међу народима, јер си била савршена у својој лепоти због раскоши моје којом сам те обдарио – говори Господ Бог.
15Али ти си се ослонила на своју лепоту и блуду се одала због своје славе: својим си блудом обасипала сваког пролазника; била си његова. 16Узела си своје хаљине и од њих начинила шарене узвишице, и одавала се блуду на њима. Тако нешто није смело да се деси, није смело да се догоди. 17Узела си и предивне посуде од мога злата и сребра које сам ти дао, и направила од њих мушке ликове с којима си блудничила. 18Онда си узела своје шарене хаљине и обукла их у њих, и принела им моје уље и мој кад. 19А храну коју сам дао теби – брашно, уље и мед којима сам те хранио – ти си приносила њима на угодан мирис. Тако је било – говори Господ Бог.
20Још си узела и своје синове и ћерке које си ми родила, па си их принела на жртву њима за храну. Зар је било мало твога блудничења, 21па си и моју децу клала, и давала их да се спале њима у част? 22У свим својим гадостима и блудничењима, ниси се сећала дана своје младости, кад си била потпуно нага и копрцала се у својој крви.
23Тешко! Тешко теби – говори Господ Бог. Јер, након свега зла свога 24ти си подигла себи хумке, и направила себи узвишења на сваком тргу. 25Подигла си себи хумке на сваком раскршћу и поганила своју лепоту; ширила си ноге пред сваким пролазником, те си умножила своје блудничење. 26Блудничила си са Египћанима, твојим суседима великих удова, множећи своје блудничење да би ме разгневила. 27Зато сам, ево, дигао руку на тебе и смањио ти оброк хране. Предао сам те на милост и немилост твојим непријатељима, филистејским женама, које се стиде твог срамотног пута. 28Блудничила си и са Асирцима, не би ли се како задовољила; блудничила си с њима, али се ниси задовољила. 29Умножила си своје блудничење у Халдеји, земљи трговаца, али ни са њима се ниси задовољила.
30Како ти је срце посрнуло – говори Господ Бог – кад си чинила сва ова дела као бесрамна блудница! 31А кад си градила своје хумке на сваком раскршћу, и правила своја узвишења на сваком тргу, ти ниси била као обична блудница, него си презрела плату.
32Прељубнице! Ти туђинце примаш уместо свога мужа! 33Свим блудницама се плаћа, а ти си давала дарове свим својим љубавницима, и потплаћивала их да ти долазе одасвуда да блудниче с тобом. 34У свом блудничењу ти си другачија од других жена; нико не иде за тобом ради твога блудничења. Другачија си, јер дајеш плату за блуд, а сама је не примаш.
35Стога, послушај, блуднице, реч Господњу: 36Говори Господ Бог: због тога што си расула своју похоту и открила своју голотињу блудећи са својим љубавницима и са свим својим огавним идолима, и због тога што си им дала крв своје деце, 37скупићу, ево, све твоје љубавнике са којима си уживала, све које си волела, и све које си мрзела. Скупићу их одасвуд против тебе и открићу пред њима твоју голотињу, и видеће сву твоју голотињу. 38Судићу ти како се суди прељубницама и онима које су пролиле крв. Изручићу те њиховој љубоморној јарости. 39Даћу те њима у руке, а они ће оборити твоје хумке и уништити твоја узвишења. Они ће свући с тебе твоје хаљине, узети твој предивни накит, и оставити те сасвим нагу. 40Онда ће довести светину на тебе која ће те засути камењем и исећи те својим мачевима. 41Они ће спалити твоје куће и извршити правду на теби, на очи многих жена. Тако ћу стати на крај твоме блудничењу, па нећеш више плаћати за блуд. 42А када утихне мој гнев против тебе, и моја се љубомора одврати од тебе, смирићу се и нећу се више гневити.
43А зато што ниси призивала у памет дане своје младости, него си ме изазивала свим тим, твоје ћу поступке свалити на твоју главу – говори Господ Бог. Ниси ли на све своје гадости додала и бестидност?
44Ево, ко год се служи изрекама говориће ову изреку о теби: каква мајка, таква ћерка. 45Ти си ћерка своје мајке, која је презрела свога мужа и своју децу. Ти си сестра својих сестара, које су презреле своје мужеве и своју децу, јер мајка је ваша Хетитка, а отац вам је Аморејац. 46Твоја старија сестра је Самарија која са својим ћеркама живи лево од тебе, а твоја млађа сестра је Содома која са својим ћеркама живи десно од тебе. 47Не, ти ниси ишла њиховим стопама, нити си чинила њихове гадости, него си убрзо постала покваренија од њих у свим својим поступцима. 48Живота ми мога – говори Господ Бог – твоја сестра Содома са својим ћеркама није учинила оно што сте ти и твоје ћерке учиниле.
49А ово је била кривица твоје сестре Содоме: охоло, у обиљу хлеба и безбрижном спокоју је живела са својим ћеркама, а нису помагале сиромаху и убогом. 50У својој узноситости чиниле су што је гадно преда мном, па сам их уклонио кад сам то видео. 51Самарија није учинила ни половину греха као ти. Ти си починила више гадости него њих две заједно, те си оправдала своје сестре свим својим гадостима које си учинила. 52Сама сноси своју срамоту пошто си се заложила за своје сестре. Зато што си учинила гадније грехе него оне, оне су праведније од тебе. Сноси дакле своју срамоту, јер си оправдала своје сестре.
53Ја ћу обновити њихову срећу, срећу Содоме и њених ћерки, и срећу Самарије и њених ћерки, а са њима и твоју срећу, 54да би носила своју срамоту и понижење због свега што си учинила када си им донела утеху. 55Твоје сестре, Содома и њене ћерке, и Самарија и њене ћерке, ће се вратити у првобитно стање, а и ти и твоје ћерке ћете се вратити у првобитно стање. 56Зар ниси говорила презриво о својој сестри Содоми у време своје узноситости, 57пре него што се открила твоја злоћа? А сада си ти постала предмет поруге за арамејске ћерке и све њихове суседе, и за филистејске ћерке – оних око тебе који те презиру. 58Зато ћеш испаштати за своју поквареност и гадости – говори Господ.
59Јер говори Господ Бог: поступићу с тобом као што си ти поступила кад си презрела моју заклетву и раскинула савез. 60Ипак, сетићу се свога савеза који сам склопио с тобом у време твоје младости, и склопићу с тобом вечни савез. 61А ти ћеш се сетити својих путева и постидети се када примиш обе своје сестре, старију и млађу од себе. Њих ћу ти дати за ћерке, али неће припадати твом савезу. 62Ја ћу успоставити свој савез с тобом, и знаћеш да сам ја Господ, 63да се сетиш и постидиш и да више не отвориш уста од срамоте, кад извршим откупљење за све што си учинила – говори Господ Бог.’“
