Mmoa Anan Ho Daeso
1Ɔhene Belsasar adedi afe a edi kan wɔ Babilonia mu no, Daniel soo dae, nyaa anisoadehu ahorow, bere a ɔda ne mpa so no. Ɔkyerɛw dae no mu nsɛm titiriw too hɔ.
2Daniel kae se, “Mʼanisoadehu no mu saa anadwo no, mihuu ɔsoro mframa anan a ɛrebobɔw fa po kɛse no so. 3Afei mmoa akɛse anan bi pue fii po no mu a ɛsono wɔn mu biara bɔbea.
4“Na aboa a odi kan no te sɛ gyata a ɔwɔ ɔkɔre ntaban. Mehwɛɛ no ara kosii sɛ wotutuu ne ntaban no, na wɔpagyaw no ma ogyinaa ne nan abien so te sɛ onipa. Na wɔmaa no onipa adwene.
5“Afei mihuu aboa a ɔto so abien a na ɔte sɛ sisi. Na ɔda ne nkyɛn mu a na mfe mparow abiɛsa hyɛ ne se ntam wɔ nʼanom. Na wɔka kyerɛɛ no se, ‘Sɔre na we nam a wubetumi!’
6“Eyi akyi no, mihuu aboa foforo a ɔte sɛ ɔsebɔ. Na ɔwɔ ntaban anan a ɛte sɛ nnomaa ntaban a etuatua nʼakyi. Saa aboa yi wɔ ti anan, na wɔmaa no tumi kɛse.
7“Eyi akyi no, mʼanisoadehu anadwo no, mihuu aboa a ɔto so anan a ne ho yɛ hu yiye, na ne ho yɛ den nso. Ɔwɔ se akɛse a ɛyɛ dade na ɔde bubu mmoa a ɔkyere wɔn no na wawe, na afei ɔde ne nʼanan tiatia nkae no so. Ɔda nsow koraa wɔ mmoa nkae no mu. Na ɔwɔ mmɛn du.
8“Bere a migu so redwene mmɛn no ho no, abɛn ketewa foforo bi puee wɔ mmɛn dedaw no ntam, na etutuu mmɛn dedaw no mu abiɛsa. Na saa abɛn ketewa no wɔ aniwa te sɛ onipa, na ɔwɔ ano a ɛkasa ahantan so.
9“Migu so rehwɛ no,
“mihui sɛ, wɔde nhengua besisii hɔ,
na Nea ɔwɔ hɔ fi Tete no bɛtenaa ase.
Na nʼatade yɛ fitaa sɛ sukyerɛmma;
na ne tinwi hoa sɛ oguan nwi.
Nʼahengua dɛw sɛ ogyatannaa
na nʼahengua nhankare nso dɛwee framfram.
10Na ogya a ɛte sɛ asubɔnten
sen fii nʼanim bae.
Abɔfo mpempem kotow no,
na ɔpepe nso gyinagyinaa nʼanim.
Baguafo no tenaa ase,
na wofii ase buebuee nhoma mu.
11“Na mekɔɔ so hwɛe, efisɛ na abɛn ketewa no de ahantan rekasa. Mehwɛɛ ara kosii sɛ wokum aboa no, na wɔtow no kyenee ogyatannaa a ɛredɛw framfram no mu. 12Mmoa a aka no nso, wogyee wɔn tumi fii wɔn nsam, ma wɔtenaa ase kyɛe kakra.
13“Anadwo a minyaa mʼanisoadehu no, mehwɛ huu obi te sɛ onipa ba no a ɔnam ɔsoro omununkum mu reba. Ɔbɛn Nea ɔwɔ hɔ fi Tete no, wodii nʼanim kɔɔ ne nkyɛn. 14Wɔmaa no tumi, anuonyam ne adehyetumi; na aman ne kasa ahorow nyinaa som no. Nʼahenni yɛ daa ahenni a to rentwa da. Nʼaheman yɛ nea wɔrensɛe no da.”
Wɔkyerɛ Dae No Ase
15“Me, Daniel, nea mihuu no nyinaa haw me wɔ honhom mu, na mʼanisoadehu no bɔɔ me hu. 16Enti, mekɔɔ wɔn a wogyinagyina hɔ no mu baako hɔ, kobisaa no saa nneɛma no nyinaa ase.
“Ɔkyerɛɛ me ase se: 17‘Saa mmoa akɛse anan yi gyina hɔ ma ahemman anan a wɔbɛsɔre wɔ asase so. 18Nanso Ɔsorosoroni no ahotefo no begye ahemman no na wɔafa no afebɔɔ.’
19“Afei mepɛɛ sɛ mihu aboa a ɔto so anan no a na ɔda nsow wɔ nkae no mu no nkyerɛase. Na ne ho yɛ hu yiye, na ɔde ne se a ɛyɛ dade ne nʼawerɛw a ɛyɛ kɔbere no tetew mmoa a ɔkyere wɔn no we no, na afei ɔde ne nan tiatia nkae no so. 20Afei mepɛɛ sɛ mete mmɛn du a na etuatua ne ti ho ne nea epuee akyi no ase. Ɛbɛsɛee nea na ɛwɔ hɔ dedaw no mu abiɛsa, na eyi yɛ abɛn a edi mu kyɛn nkae no a na ɛwɔ onipa aniwa ne ano a ɛkasa ahantan so no. 21Mehwɛɛ no, na saa abɛn yi atu atreneefo no so sa redi wɔn so nkonim, 22kosii sɛ, Nea ɔwɔ hɔ fi Tete no ba bebuu atɛn, maa Ɔsorosoroni ahotefo no dii bem. Afei bere duu sɛ wɔfa ahemman no.
23“Afei ɔkyerɛɛ me ase se, ‘Saa aboa a ɔto so anan yi yɛ ahemman a ɛto so anan a ɛbɛba asase so. Ɛbɛda nsow wɔ ahemman a aka no nyinaa mu. Ɛbɛmene asase nyinaa, na atiatia so abubu no asinasin. 24Ne mmɛn du no yɛ ahemfo du a wobefi saa ahemman no mu. Afei ɔhene foforo bɛsɔre a ɔda nsow wɔ du a aka no mu a ɔbɛbrɛ ahemfo no mu baasa ase. 25Ɔbɛkasa atia Ɔsorosoroni no, na wahyɛ ahotefo no so. Ɔbɛbɔ mmɔden sɛ, ɔbɛsesa wɔn afahyɛ kronkron ahorow ne wɔn mmara no, na wɔde wɔn ahyɛ nʼase akosi mmere bi.
26“ ‘Nanso baguafo bɛtena ase, na wɔagye ne tumi nyinaa, na wɔasɛe no korakora. 27Afei wɔde ahenni ne tumi ne kɛseyɛ a ɛwɔ nheman a ɛwɔ ɔsoro ase nyinaa bɛma ahotefo, Ɔsorosoroni no nkurɔfo. Na nʼaheman bɛtena hɔ daa, na ahemfo nyinaa bɛsɔre no na wɔayɛ osetie ama no.’
28“Asɛm no awiei ni. Me, Daniel, mʼadwennwene yi haw me yiye na mʼanim sesae, na mede saa nsɛm yi siee me koma mu.”
Виђење четири звери
1Прве године Валтасара7,1 553. пре Христа., цара Вавилона, Данило је уснио сан: виђења су му пролазила главом док је био на својој постељи. После је забележио сан, дајући сажет извештај.
2Данило рече: „У виђењу које сам имао ноћу, видео сам четири небеска ветра како дижу буру на великом мору. 3Из мора су изашле четири огромне звери; свака је била другачија.
4Прва је била као лав, и имала је орлова крила. Док сам гледао, крила јој се ишчупаше, па је била подигнута са земље и постављена на ноге као човек, а дано јој је и људско срце.
5Затим сам видео другу звер, сличну медведу, која је била усправљена на једну страну. Држала је три ребра у чељустима, међу зубима. Било јој је речено: ’Устани и наждери се меса!’
6Затим сам погледао, а оно, трећа звер слична леопарду. На леђима јој четири птичја крила. Имала је четири главе и дана јој је власт.
7Међу ноћним виђењима видео сам следеће виђење: четврта звер, страшна, ужасна и изузетно моћна. Имала је огромне зубе од гвожђа; прождирала је и дробила, а што је остало, то је изгазила ногама. Била је другачија од свих других звери пре ње; имала је и десет рогова.
8Док сам тако посматрао, израстао је један мали рог међу њима, а прва три рога су била ишчупана пред њим. И гле, на рогу су биле очи, као људске очи, и уста која су охоло говорила.
9Гледао сам све док се
нису поставили престоли,
и онај од искона седе на своје место.
Одећа му је била бела као снег,
а коса као чиста вуна.
Престо су му били огњени пламенови,
а точкови ужарени огањ.
10Огњена река је извирала
и текла пред њим.
Хиљаду хиљада му је служило,
и десет хиљада пута десет хиљада је стајало пред њим.
Суд је засео,
књиге су се отвориле.
11Док сам гледао, видео сам да је због охолих речи, које је рог говорио, звер била убијена, и да јој је тело изручено ужареном огњу. 12Осталим зверима је била одузета власт, али им је живот био продужен за једно време и доба.
13Гледао сам у ноћним виђењима, и гле, неко као син човечији долази на облацима небеским. Он дође до онога од искона, и доведу га к њему. 14Њему је била дана власт, слава и царство, да му служе сви народи, племена и језици. Његова власт је вечна власт, која никада неће проћи, и његово царство никада неће пропасти.
15А у мени, Данилу, узнемирио се дух, и страва ме је обузела због виђења која су ми пролазила главом. 16Приступио сам једноме од оних што су стајали и упитао га о свему овоме.
Тумачење виђења
Он ми је одговорио и изнео ми тумачење ових ствари. 17’Четири огромне звери су четири цара који ће се појавити у земљи. 18Но, царство ће примити свети Свевишњега и поседовати га заувек, у веке векова.’
19Тада сам пожелео да сазнам тачно значење четврте звери, која је била другачија од свих осталих звери, она страшна, са гвозденим зубима и бронзаним канџама, што је прождирала, дробила, и ногама газила што је остало; 20као и десет рогова на њеној глави, и онај рог што је изникао тамо где су прва три рога отпала – рог који је на себи имао очи и уста која су охоло говорила, и који је изгледом био већи од других рогова.
21Гледао сам како је тај рог водио рат против светих и надвладавао их, 22док није дошао онај од искона и донео пресуду у корист светаца Свевишњега, да је дошло време да свети добију царство у посед.
23Овако ми је рекао: ’Четврта звер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свих других царстава. Оно ће прогутати сав свет, прегазити га и смрвити.
24А десет рогова, то су десет царева који ће настати из тог царства. После њих ће се појавити један цар, другачији од претходних, и покорити три цара. 25Он ће вређати Свевишњега и мучити свете Свевишњега. Смишљаће како да промени доба и закон; а они ће бити предани у његове руке на једно време, два времена и половину времена7,25 …на једну годину, две године и пола године, тј. три и по године..
26Тада ће засести суд, одузети му власт, и биће уништен и потпуно затрт. 27Тада ће се владавина, власт и величина свих царстава под небом дати народу светаца Свевишњег. Његово царство је вечно царство, и свака ће му власт служити и слушати га.’
28Овим се порука завршава: ја, Данило, веома сам се узнемирио у својим мислима, лице ми је пребледело, али сам ствар сачувао у свом срцу.“
