Ɔfasu Ho Nkyerɛw
1Mfe bebree akyi no, Ɔhene Belsasar too pon kɛse maa ne mpanyimfo apem, na ɔne wɔn nom nsa. 2Bere a nsa no ama Belsasar ani agye no, ɔhyɛe sɛ, wɔmfa sikakɔkɔɔ ne dwetɛ nkuruwa a nʼagya Nebukadnessar tase fii Yerusalem asɔredan mu no mmra, sɛnea ɔne ne mpanyimfo, ne yerenom ne ne mpenanom bɛnom mu nsa. 3Enti ɔde saa sikakɔkɔɔ nkuruwa a wɔtase fii Onyankopɔn asɔredan a ɛwɔ Yerusalem mu no bae, na ɔhene no ne ne mpanyimfo, ne yerenom ne ne mpenanom nom mu nsa. 4Wɔrenom nsa no, wɔkamfoo wɔn ahoni a wɔde sikakɔkɔɔ, dwetɛ, kɔbere, dade, dua ne abo ayɛ no.
5Amono mu hɔ no ara, wohui sɛ, onipa nsateaa rekyerɛw ɔhene ahemfi fasu no a ɛbɛn kaneadua no ho. Ɔhene no hwɛɛ nsa a ɛrekyerɛw no, 6na ehu maa nʼanim danee. Sɛnea ɔbɔɔ hu no maa ne kotodwe keka bobɔɔ mu, na ne nan mu yɛɛ mmrɛw.
7Ɔhene no teɛɛ mu frɛɛ se wɔmfa pɛadeahufo, Kaldeafo ne ntafowayifo mmra nʼanim. Ɔka kyerɛɛ saa Babilonia anyansafo yi se, “Obiara a obetumi akenkan nkyerɛw yi, akyerɛ me ase no, wobefura no ɔtamkɔkɔɔ a ɛyɛ adehye abasobɔde, na wɔde sikakɔkɔɔ ntweaban agu ne kɔn mu. Ɔno na ɔbɛyɛ ɔman sodifo a ɔto so abiɛsa wɔ ahemman yi mu.”
8Nanso ɔhene no anyansafo no bae no, wɔn mu biara antumi ankenkan nkyerɛw no, ankyerɛ ase amma ɔhene no. 9Enti ɛmaa ɔhene no ho yeraw no yiye, na nʼanim sesae. Nʼabirɛmpɔn nso ho yeraw wɔn.
10Na bere a Ɔhemmea no tee ɔhene ne ne mpanyimfo nteɛteɛmu no, ɔyɛɛ ntɛm kɔɔ apontodan mu hɔ. Ɔka kyerɛɛ Belsasar se, “Nana nkwa so! Nana, nsuro na mma wʼanim nsesa! 11Ɔbarima bi wɔ wʼahenni mu ha a ɔwɔ anyame kronkron honhom wɔ ne mu. Wʼagya Nebukadnessar adedi mu no, wohuu sɛ, saa ɔbarima yi wɔ ntease nhumu ne nyansa te sɛ anyame no. Wʼagya Nebukadnessar sii no panyin wɔ nkonyaayifo, pɛadeahufo, Kaldeafo ne ntafowayifo so wɔ Babilonia. 12Saa ɔbarima Daniel yi a ɔhene too no din Beltesasar yi adwene mu dɔ, na Onyankopɔn ho nimdeɛ ne ntease ahyɛ no ma. Otumi kyerɛ dae ne kasanyansa ase, na nsɛm a ɛkyere adwene no, ɔsan mu. Momfrɛ Daniel na ɔbɛkyerɛ mo nkyerɛw no ase.”
13Enti wɔkɔfaa Daniel baa ɔhene anim. Ɔhene no bisaa no se, “Wone Daniel no a mʼagya Nebukadnessar faa wo nnommum de wo fii Yuda bae no? 14Mate wo nka sɛ, wowɔ anyame honhom wɔ wo mu, na ntease, nhumu ne nyansa ahyɛ wo ma. 15Wɔde anyansafo ne pɛadeahufo baa mʼanim sɛ wɔbɛkenkan nkyerɛw a egu ɔfasu yi ho yi na wɔnkyerɛ me ase, nanso wɔantumi. 16Na mate wo nka sɛ wutumi kyerɛ nsɛm ase; na wosan nsɛm a ɛkyere adwene mu. Na sɛ wutumi kenkan nkyerɛw a ɛwɔ ɔfasu yi ho na wokyerɛ me ase a, wobefura wo ɔtamkɔkɔɔ a ɛyɛ adehye abasobɔde, na wɔde sikakɔkɔɔ ntweaban begu wo kɔn mu. Na wobɛyɛ ɔman sodifo a ɔto so abiɛsa wɔ ahemman yi mu.”
17Daniel buaa ɔhene no se, “Nana, mesrɛ, ma wʼakyɛde no ntena hɔ na fa wʼabasobɔde no ma obi foforo. Nanso, Nana, mɛkenkan nkyerɛw no, na makyerɛ wo ase.
18“Nana, Ɔsorosoro Nyankopɔn maa wʼagya Nebukadnessar kɛseyɛ, anuonyam ne nidi. 19Ɔyɛɛ no kɛse ara kosii sɛ, nnipa ahorow nyinaa, aman nyinaa ne kasa biara du nʼanim a, wɔn ho popo biribiribiri. Okunkum wɔn a ɔpɛ sɛ okunkum wɔn, na ogyaa wɔn a ɔpɛ sɛ ogyaa wɔn. Ɔhyɛɛ wɔn a ɔpɛ sɛ ɔhyɛ wɔn anuonyam no anuonyam, na wɔn a ɔpɛ sɛ ɔbrɛ wɔn ase no, ɔbrɛɛ wɔn ase. 20Nanso ahomaso maa ne koma ne nʼadwene yɛɛ den no, woyii no fii nʼahengua so, sii no fam, gyee nʼanuonyam no. 21Wɔpam no fii nnipa mu. Wɔmaa no aboa adwene, na ɔne wuram mmoa tenae. Ɔwee sare te sɛ nantwi, na ɔsoro bosu fɔw no fɔkyee kosii sɛ, afei ohui sɛ, sɛɛ Ɔsorosoro Nyankopɔn na odi wiase ahemman nyinaa so, na ɔno ara nso na oyi obi a ɔpɛ ma odi so.
22“Nanso wo, ne ba Belsasar, wunim eyinom nyinaa, nanso woammrɛ wo ho ase. 23Woama wo ho so atia Ɔsoro Awurade mmom. Woafa saa nkuruwa yi a esisi wʼanim a wɔfa fii nʼasɔredan mu no. Wo ne wʼatitiriw ne wo yerenom ne wo mpenanom anom mu nsa, bere a morekamfo dwetɛ, sikakɔkɔɔ, kɔbere, dade, dua ne ɔbo anyame a wonhu ade, na wɔnnte asɛm, na wonnim hwee koraa no. Na moamfa nidi amma Onyankopɔn a okura mo nkwa na odi mo nkrabea so no. 24Ne saa nti, Onyankopɔn asoma nsa yi sɛ, ɛmmɛkyerɛw nkra yi.
25“Nkra a, ɛkyerɛwee ni:
Mene, Mene, Tekel, Parsin.
26“Saa nsɛm yi nkyerɛase ni:
“ ‘Mene’ nkyerɛase ne wɔakan. Onyankopɔn akan wʼahenni nna a aka na watwa so de aba nʼawiei.
27“ ‘Tekel’ nkyerɛase ne: wɔakari. Wɔakari wo wɔ nsania so, nanso woantumi sɔhwɛ no.
28“ ‘Parsin’ nkyerɛase ne: wɔakyekyɛ mu. Wɔakyekyɛ wʼahenni mu ama Mediafo ne Persiafo.”
29Afei Belsasar ma wofuraa Daniel ɔtamkɔkɔɔ a ɛyɛ adehye abasobɔde, de sikakɔkɔɔ ntweaban guu ne kɔn mu. Wɔsoaa no sɛ, ɔman sodifo a ɔto so abiɛsa wɔ ahemman no mu.
30Saa anadwo no ara, wokum Babiloniahene Belsasar. 31Na Dario a ofi Mede faa ahenni no, na wadi mfirihyia aduosia abien.
Валтасарова гозба
1Цар Валтасар је приредио гозбу за својих хиљаду великаша, па је пред њима пио вино. 2Када га је вино омамило, Валтасар је наредио да се донесу златне и сребрне посуде, које је његов отац Навуходоносор донео из Дома у Јерусалиму, да цар, његови великаши, његове жене и иноче пију из њих. 3Када су донели златне посуде које су биле однесене из Божијег Дома у Јерусалиму, из њих су пили цар, његови великаши, његове жене и иноче. 4Пили су вино из њих и прослављали своје богове од злата и сребра, бронзе и гвожђа, дрвета и камена.
5Тог часа су се појавили прсти људске руке пишући по окреченом зиду царског двора насупрот свећњака. Цар је видео длан људске руке како пише. 6Цар је пребледео узнемирен мислима. Одузеле су му се ноге у куковима, а колена почела да му клецају.
7Цар позва чаробњаке, Халдејце и гатаре, па рече вавилонским мудрацима: „Човек који прочита ово писмо и протумачи ми га биће обучен у скерлет, носиће златан ланац око врата, и владаће као трећи у царству.“
8Приступили су сви мудраци, али нико није могао да га прочита или да изнесе цару његово тумачење. 9Цар се тада веома узнемирио, па је још више пребледео. Његови великаши су били збуњени.
10Кад је царица чула речи цара и великаша, дошла је у гозбену дворану и рекла: „Жив био, царе, довека! Нека те мисли не узнемиравају и нека ти лице не бледи! 11Постоји човек у твом царству у коме је дух светих богова. У време твога оца у њему се нашло просветљење, разум и мудрост, која је као мудрост богова. Твој отац, цар Навуходоносор, поставио га је за управитеља над чаробњацима, гатарима, Халдејцима и звездознанцима. 12И пошто се у Данилу, кога је цар назвао Валтазаром, нашао изузетан дух, знање, разум да тумачи снове, да решава загонетке и да разјашњава тешке ствари, ти га позови, а он ће ти изложити тумачење писма.“
13Тада су Данила довели пред цара, и цар му рече: „Да ли си ти Данило, један од Јудиних изгнаника, које је мој отац, цар, довео из Јуде? 14Чуо сам да је у теби дух богова, и да се у теби нашло просветљење, разум и изузетна мудрост. 15Довели су ми мудраце и гатаре да ми прочитају ово писмо и да ми саопште његово тумачење, али они нису у стању да ми изложе његово тумачење. 16Чуо сам да си у стању да тумачиш и решаваш тешке ствари. Ако можеш да прочиташ ово писмо и саопштиш ми његово тумачење, бићеш одевен у скерлет, око врата ће ти бити стављен златни ланац, и владаћеш као трећи у царству.“
17Тада Данило одговори цару: „Своје дарове задржи за себе, и своје награде дај другом. Ја ћу цару прочитати писмо и саопштити му његово тумачење.
18О, царе, Свевишњи Бог је дао твоме оцу Навуходоносору царство, величину, величанство и славу. 19Од величине које му је дао, дрхтали су и страховали сви народи, племена и језици; убијао је кога је хтео и остављао у животу кога је хтео, узвисивао је кога је хтео и понижавао кога је хтео. 20Али када му се срце узохолило, а дух му окорео од поноса, био је скинут са свог царског престола и слава му је била одузета. 21Био је протеран из људског друштва, а ум му је постао као животињски, па му је боравиште било са дивљим магарцима. Јео је траву као говеда, роса небеска му је квасила тело, док није спознао да Бог Свевишњи влада над људским царством, и над њим поставља кога хоће.
22А ти, Валтасаре, сине његов, ниси понизио своје срце иако си знао све ово, 23него си се дигао против Господа небеског. Ти си донео судове из његовог Дома, па сте ти, твоји великаши, твоје жене и иноче, пили вино из њих, и славили своје богове од сребра и злата, бронзе и гвожђа, дрвета и камена, који нити виде, нити чују, нити разумеју, а ниси дао славу Богу који у својој руци држи твоју душу и све твоје путеве. 24Зато је послао руку која је написала овај натпис.
25Ово је натпис који је написан:
мене, мене, текел, фарсин.
26Ово је значење поруке:
Мене – Бог је измерио твоје царство и довео га до краја;
27Текел – био си измерен на ваги, и нашло се да си прелаган;
28Фарсин – подељено је твоје царство и дано Међанима и Персијанцима.“
29Тада су, на Валтасарову заповест, Данила обукли у скерлет, око врата му ставили златни ланац, и прогласили да ће владати као трећи у царству.
30Те исте ноћи је Валтасар, халдејски цар, био убијен. 31Царство је преузео Дарије, Међанин. Било му је око шездесет две године.
