Israel Hwehwɛ Ɔhene
1Samuel bɔɔ akwakoraa no, oyii ne mmabarima sɛ wɔnyɛ Israel atemmufo. 2Nʼabakan no din de Yoel, na ne ba a ɔto so abien no din de Abiya. Na wɔyɛ atemmufo wɔ Beer-Seba. 3Nanso na ne mmabarima no nte sɛ wɔn agya. Wɔyɛɛ sikanibere, gyigyee adanmude, san buu ntɛnkyew.
4Enti Israel mpanyimfo nyinaa hyiaa Samuel wɔ Rama ne no bedii saa asɛm yi ho nkɔmmɔ. 5Wɔka kyerɛɛ no se, “Woabɔ akwakoraa, na wo mmabarima nso nnantew wʼakwan so; enti si ɔhene na onni yɛn anim sɛnea aman bebree yɛ no no.”
6Wɔn abisade no anyɛ Samuel dɛ nti, ɔkɔɔ Awurade anim kobisaa akwankyerɛ. 7Na Awurade ka kyerɛɛ Samuel se, “Tie nsɛm a ɔmanfo no reka kyerɛ wo no na yɛ. Ɛnyɛ wo na wɔapo, na mmom, me na wɔapo me, sɛ minnni wɔn so hene bio. 8Efi bere a miyii wɔn fii Misraim no besi nnɛ yi no, wɔakɔ so apo me akodi anyame afoforo akyi; na nnɛ yi, saa ara na wɔde reyɛ wo. 9Ɛno nti, tie wɔn, nanso bɔ wɔn kɔkɔ anibere so, na ma wonhu ɔkwan a ɔhene a ɔrebedi wɔn so no de wɔn bɛfa so.”
10Enti Samuel kaa Awurade kɔkɔbɔ no kyerɛɛ nnipa no. 11“Sɛɛ na ɔhene ne mo bɛtena. Ɔhene bɛtwe mo mmabarima na wama wɔde ne nteaseɛnam ne apɔnkɔ asom, na wama wɔn atu mmirika adi ne nteaseɛnam anim. 12Ebinom bɛyɛ nʼakofo mpem ne aduonum so asahene, na ebinom nso ayɛ nkoa ma wɔafuntum nʼasase, na wɔatwa ne nnɔbae, na afoforo ayɛ nʼakode ne ne teaseɛnam ho nneɛma. 13Ɔhene no begye mo mmabea afi mo nsam, na wahyɛ wɔn ama wɔanoa nnuan, na wɔato nnuan, na wɔayɛ nnuhuam nso ama no. 14Obegye mo mfuw ne mo bobe mfuw ne mo ngo mfuw a eye no afi mo nsam, na ɔde ama ɔno ankasa nʼasomfo. 15Obegye mo nnɔbae mu nkyɛmu du mu baako, na wakyekyɛ ama nʼadwumayɛfo ne nʼasomfo. 16Ɔbɛpɛ sɛ obenya mo mfenaa ne nkoa, na wagye mo anantwi papa ne mo mfurum de wɔn ayɛ nʼadwuma. 17Obegye mo nguan mu nkyɛmu du mu baako na moayɛ nʼasomfo. 18Sɛ da no du a, mobɛsrɛ ahomegye afi saa ɔhene a morepɛ no no nkyɛn, nanso Awurade remmoa mo.”
19Nanso ɔmanfo no antie Samuel kɔkɔbɔ no. Asɛm a wɔkae ara ne se, “Yɛpɛ ɔhene. 20Yɛpɛ sɛ yɛyɛ sɛ aman a wɔatwa yɛn ho ahyia no. Yɛn hene bedi yɛn so, na wadi yɛn anim akɔ ɔko.”
21Enti Samuel kaa asɛm a nkurɔfo no ka kyerɛɛ no no kyerɛɛ Awurade, 22na Awurade buae se, “Yɛ nea wɔreka no ma wɔn, na ma wɔn ɔhene.” Afei, Samuel penee so, na ɔmaa obiara kɔɔ ne kurom.
Народ тражи цара
1Кад је Самуило остарео, поставио је своје синове за судије над Израиљем. 2Његов син првенац звао се Јоило а други се звао Авија. Они су били судије у Вир-Савеји. 3Али његови синови нису ишли његовим стопама: повели су се за непоштеним добитком, примали мито и извртали правду.
4Тада су се окупиле све израиљске старешине и дошле к Самуилу у Раму. 5Рекоше му: „Ево, ти си остарео, а твоји синови не иду твојим стопама. Зато нам постави цара да нам суди, као што је у свих народа.“
6Самуилу није било право кад су му рекли: „Постави нам цара да нам суди.“ Зато се помолио Господу.
7Господ рече Самуилу: „Послушај народ у свему што тражи од тебе, јер нису презрели тебе, него су презрели мене као свога цара. 8Све што су чинили од дана кад сам их извео из Египта до дана данашњег, то чине и теби: оставили су мене и служили туђим боговима. 9Зато их послушај у свему, али их озбиљно опомени и обзнани им на који ће начин цар владати над њима.“
10Самуило је пренео све речи Господње народу, који је од њега тражио цара. 11Рекао је: „Ово је начин на који ће цар владати над вама: узимаће ваше синове и постављати их да возе његова бојна кола, да му буду коњаници и да трче испред његових бојних кола. 12Постављаће их као заповеднике над хиљаду и над педесет; ораће његове њиве и жети његову летину, правити му оружје и опрему за његова бојна кола. 13А ваше ћерке ће узимати да му праве мирисе, да му буду куварице и пекарке. 14Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке, и давати их својим слугама. 15Он ће узимати десетак од вашег жита и даваће га својим дворанима и слугама. 16Узимаће и ваше слуге, слушкиње, најбоље момке и ваше магарце, да раде за њега. 17Он ће узимати десетак од ваших стада а ви ћете му бити робови. 18У тај дан ћете вапити због цара кога сте изабрали себи, али вам Господ неће одговорити у онај дан.“
19Али народ је одбио да слуша Самуила. Рекли су: „Не, нека цар влада над нама, па ћемо бити као сви други народи! 20Наш цар ће нам судити, ступаће пред нама и водиће наше ратове.“
21Самуило је саслушао речи народа и пренео их Господу. 22Господ рече Самуилу: „Послушај њихов глас и постави им цара.“
Самуило рече народу: „Нека се свако врати у своје место.“
