Kain Ne Habel Afɔrebɔ
1Adam de ne ho kaa ne yere Hawa ma onyinsɛn, woo abarimaa a wɔfrɛ no Kain. Na ɔkae se, Awurade adaworoma, mawo ɔbabarima. 2Akyiri no, ɔsan woo nʼakyi babarima too no din Habel.
Na Habel bɛyɛɛ oguanhwɛfo, na Kain nso bɛyɛɛ okuafo. 3Nna bi akyi no, Kain de nʼafum nnɔbae bi kɔbɔɔ Awurade afɔre. 4Habel nso de ne nyɛmmoa no mu mmakan a wɔadodɔ srade kɔbɔɔ Onyankopɔn afɔre. Awurade ani sɔɔ Habel afɔrebɔ no. 5Nanso Kain afɔrebɔ no de, nʼani ansɔ. Asɛm no anyɛ Kain dɛ, na ne bo fuwii.
6Awurade bisaa Kain se, “Adɛn nti na wo bo afuw? Adɛn nti na woamuna saa? 7Sɛ woyɛ ade pa a, anka wɔrennye wo nto mu ana? Sɛ wonyɛ ade pa de a, bɔne gyina wo pon ano, ɛrehwehwɛ wo ako atia wo, nanso ɛsɛ sɛ wudi no so.”
Kain Kum Habel
8Da bi Kain ka kyerɛɛ ne nua Habel se, “Ma yɛnkɔ afum.” Bere a wɔwɔ afum hɔ no, Kain tow hyɛɛ ne nua Habel so, kum no.
9Awurade bisaa Kain se, “Wo nua Habel wɔ he?”
Kain buae se, “Minnim. Mɛyɛ dɛn ahu? Me na mehwɛ me nua so ana?”
10Awurade bisaa Kain se, “Dɛn na woayɛ yi? Tie! Wo nua mogya su fi asase so frɛ me. 11Mprempren, wɔadome wo, apam wo afi asase a ebuee nʼano gyee wo nua mogya fii wo nsam no so. 12Sɛ woyɛ asase no so adwuma sɛ dɛn ara a, worennya nnɔbae biara mfi so. Wobɛyɛ ɔkobɔfo, akyinkyin asase so.”
13Kain kae se, “Awurade mʼasotwe boro me so. 14Nnɛ, woapam me afi asase so ne wʼanim. Mɛyɛ ɔkobɔfo akyinkyin asase so na obiara a obenya me no bekum me.”
15Nanso Awurade ka kyerɛɛ no se, “Ɛnte saa koraa! Obiara a obekum Kain no benya Kain asotwe no mpɛn ason.” Afei, Awurade hyɛɛ Kain agyirae bi sɛnea ɛbɛyɛ a, obiara a obehyia no no renkum no. 16Enti Kain guan fii Awurade anim, kɔtenaa Nod asase so wɔ Eden apuei fam.
Anibue Mfiase
17Kain de ne ho kaa ne yere na onyinsɛn, woo ɔbabarima, too no din Henok. Saa bere no, Kain kyekyeree kurow bi de too ne ba Henok. 18Henok woo Irad. Irad woo Mehuyael. Mehuyael woo Metusael. Metusael woo Lamek.
19Lamek waree mmea baanu a wɔn din de Ada ne Sila. 20Ada woo Yabal a nʼasefo yɛ wɔn a wɔte ntamadan mu yɛn mmoa. 21Na Yabal nuabarima din de Yubal a nʼasefo yɛ mmɛnhyɛnfo ne sankubɔfo. 22Sila woo ɔbabarima a wɔfrɛ no Tubal-Kain. Na ɔyɛ kɔbere atomfo ne nnade ahorow nyinaa atomfo agya. Na Tubal-Kain wɔ nuabea bi a ne din de Naama.
23Da bi, Lamek ka kyerɛɛ ne yerenom Ada ne Sila se,
“Muntie me, me yerenom
makum aberante bi a,
ɔtow hyɛɛ me so, piraa me.
24Sɛ Kain so aweretɔ bɛyɛ mpɛn ason a,
ɛno de, me Lamek de, nea obekum me no, nʼasotwe bɛyɛ mpɛn aduɔson ason.”
25Akyiri no, Adam de ne ho kaa ne yere Hawa. Na ɔwoo ɔbabarima bio. Na wɔtoo no din Set kae se, “Onyankopɔn ama me ɔba foforo asi Habel a Kain kum no no anan mu.” 26Set nso woo ɔbabarima na ɔtoo no din Enos.
Saa bere no mu na nnipa fitii ase bɔɔ Awurade din.
Кајин и Авељ
1Адам леже са својом женом Евом, те она зачне и роди сина. Назвала га је Кајин, рекавши: „Стекла сам човека помоћу Господа.“ 2Потом је родила његовог брата Авеља.
Авељ је постао пастир ситне стоке, а Кајин земљорадник. 3Једног дана Кајин принесе Господу принос од земаљских плодова. 4А Авељ принесе као принос најбоље делове меса4,4 Најбољим деловима меса сматрало се месо са пуно сала. од првине свога стада. И Господ благонаклоно погледа на Авељев принос, 5а на Кајина и његов принос се није ни обазрео. Зато се Кајин веома наљути и лице му се намргоди.
6Господ рече Кајину: „Зашто се љутиш и зашто ти се лице намргодило? 7Ако чиниш добро, нећеш ли бити ведар? А ако не чиниш добро, грех вреба пред вратима; он жуди да те свлада, али ти мораш да га надвладаш.“
8Кајин рече своме брату Авељу: „Хајдемо у поље!“4,8 Масоретски текст не довршава мисао: Кајин рече своме брату Авељу. Зато већина превода следи Септуагинту, Вулгату и сирски превод, додајући: Хајдемо у поље, иако се те речи не налазе у масоретском тексту. Али када су се нашли у пољу, Кајин нападне свога брата Авеља и убије га. 9Затим Господ упита Кајина: „Где је твој брат, Авељ?“
Кајин одговори: „Не знам. Зар сам ја чувар свога брата?“
10Господ рече: „Шта си то учинио?! Глас крви твога брата вапи к мени са земље. 11Стога буди проклет: изгоним те са земље која је отворила своја уста да прими крв твога брата коју си пролио својом руком. 12Када будеш обрађивао земљу, она ти неће давати свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи!“
13Кајин рече Господу: „Претешко је сносити моју казну.4,13 Даничић овде према Септуагинти следи мање заступљено решење: Кривица је моја велика да ми се не може опростити. 14Ево, данас ме изгониш с лица земље. Сакриваћу се пред твојим лицем, и бићу луталица и бегунац на земљи, а свако ко ме нађе моћи ће да ме убије.“
15Господ му рече: „Не! Уколико неко и убије Кајина, на њему ће се извршити седам пута већа освета.“ Господ тада стави знак на Кајина, да га не убије ко га нађе. 16Кајин оде пред лицем Господњим и настани се у земљи Нод4,16 Нод – земља избеглиштва; изгубљено место, земља лутања., источно од Едена.
Кајинов родослов
17Кајин леже са својом женом, те она заче и роди Еноха. Кајин је саградио град и дао му име по имену свога сина – Енох. 18Еноху се родио Ирад, Ираду Мехујаел, Мехујаелу Метусаел, Метусаелу Ламех.
19Ламех је узео себи две жене: једна се звала Ада, а друга Села. 20Ада је родила Јавала који је био праотац оних што живе под шатором и узгајају ситну стоку. 21Његовом брату је било име Јувал. Он је праотац оних који свирају лиру и свиралу. 22Села је родила Тувал Кајина који је ковао сваку врсту оруђа од бронзе и гвожђа. Његова сестра се звала Нама.
23Ламех рече својим женама:
„Ада и Села, чујте мој глас!
Жене Ламехове, беседу моју саслушајте.
Човека сам убио, јер ме је ранио,
младића, јер ме је ударио.
24Ако ће Кајинов живот бити освећен седам пута више,
Ламехов ће бити седамдесет седам пута више.“
Сит и Енос
25Адам поново леже са својом женом и она роди сина коме даде име „Сит“, рекавши: „Бог ми је поклонио4,25 Име Сит значи додељен, поклоњен, дат и звучи слично глаголу шат – поклонити. Ева је Кајина сама стекла а Сит јој је дарован од Бога. потомка уместо Авеља, кога је убио Кајин.“ 26И Ситу се родио син, којему је дао име Енос4,26 Енос значи човек, човечанство и знак је наде испуњења Божијег обећања спасења..
Отада се почело призивати име Господње.
